Kako bi izgledao Bukurešt u slučaju velikog zemljotresa? (22.02.2023)

4. marta 1977. godine u 21:21 po lokalnom vremenu, u seizmičkoj zoni Vranča na istoku Rumunije, na dubini od 94 kilometra, dogodio se zemljotres jačine 7,4 stepena Rihterove skale. Zemljotres se snažno osetio u zemlji, posebno na jugu i istoku, kao i u susednim zemljama kao što su Srbija, Bugarska i Mađarska, ali i u drugim zemljama centralne i južne Evrope, kao i u Rusiji, sve do Sankt Peterburga.

Roxana Vasile, 22.02.2023, 18:45

4. marta 1977. godine u 21:21 po lokalnom vremenu, u seizmičkoj zoni Vranča na istoku Rumunije, na dubini od 94 kilometra, dogodio se zemljotres jačine 7,4 stepena Rihterove skale. Zemljotres se snažno osetio u zemlji, posebno na jugu i istoku, kao i u susednim zemljama kao što su Srbija, Bugarska i Mađarska, ali i u drugim zemljama centralne i južne Evrope, kao i u Rusiji, sve do Sankt Peterburga.

U zemljotresu 77“ – kako ga Rumuni identifikuju kada ga prizivaju iz sećanja ili priča – ozbiljno su pogođena 23 okruga, od ukupno 40. U celoj zemlji je bilo 1.578 mrtvih i preko 11.300 povređenih, od čega 1.424 mrtvih (tj. 90% od ukupnog broja) i skoro 7.600 povređenih samo u Bukureštu! Među preminulima su bile i istaknute rumunske ličnosti – glumac Toma Karađiu, reditelj Aleksandru Bokanec, pevačica Doina Badea, istoričar književnosti Mihaj Gafica ili pisac Aleksandar Ivasiuk.

Većina smrtnih slučajeva u glavnom gradu bila je posledica potpunog ili delimičnog urušavanja više od 30 zgrada – stambenih zgrada visoke ili srednje visine, od kojih su neki simboli gradske arhitekture. Srušili su se jedan hotel, deo zgrade Hemijskog fakulteta i Računski centar Ministarstva saobraćaja. Termoelektrana Bukurešt Zapad bila je na ivici eksplozije, usled urušavanja plafona i izbijanja požara, a mnoge druge zgrade u Bukureštu su teško ili umereno oštećene.

Arhitekta Štefan Dumitrašku govori o trenutnoj situaciji u Bukureštu: U periodu dok sam ja bio glavni arhitekta grada, dve i po godine, identifikovane su ove zgrade i više od 180 njih je tehnički ekspertizovano kako bi se ustanovilo Bezbednosna ili konsolidovana rešenja. Štaviše, pre 2 i po godine, preko Gradske uprave za konsolidaciju od seizmičkog rizika, pod Generalnim savetom, u Bukureštu je bilo 81 gradilište. Nažalost, kao rezultat nekih administrativnih promena i drugačije koncepcije, danas se ne radi na konsolidaciji zgrada.

Naročito u centralnom delu prestonice, mnoge stare zgrade, izgrađene pre 1977. godine, veoma su krhke, jer su decenije prošle a one nisu ni renovirane. Nema govora o konsolidaciji!

Zato, prema rečima Štefana Dumitraškua, nema više vremena za gubljenje: Međutim, mi smo u jedanaestom satu, ako ne i u dvanaestom, da znamo šta treba da uradimo. Operacija konsolidacije se ne radi preko noći, već je to gradilište koje traje godinu, godinu i po dana, u slučaju zgrade izgrađene 1940. godine, recimo, sa 8 ili 10 spratova, na bulevaru Magheru, Calea Victoriei – značajne arterije glavnog grada. Kao što rekoh, sa jedne strane, možemo da edukujemo svet, da pronađemo ispravna alternativna rešenja za pregrupisavanje, pomoć i intervenciju u slučaju zemljotresa.Svi veruju da će doći do velikog zemljotresa u glavnom gradu – i on će se sigurno desiti, o tome nećemo ni raspravljati- tokom jednog prolećnog popodneva, izađemo u park i čekamo da dođe vojska sa proizvodima iz Državne rezerve, da nam daju flašu vode i konzervu mesa. Ne! To se mora veoma ozbiljno organizovati i, naravno, kompetentno rukovodstvo na nivou grada spremnost da se hitno nastave radovi na konsolidaciji“.

I prefekt Bukurešta, Toni Grebla upozorava na činjenicu da je nedostatak sredstava sprečilo sanaciju zgarda, ali…: … indolentnost nekih ljudi u administraciji koji ne pripremaju projekte temeljno da bi se moglo pristupiti sanaciji, antiseizmičkoj konsolidaciji objekata. U poslednjih 15 godina nijedna opština ne može da kaže, a pogotovo opština Bukurešt, da nije imala novca za sanaciju objekata. Iz godine u godinu sredstva Ministarstva za razvoj, evropski fondovi ostaju neutrošeni, jer nismo u mogućnosti da radimo na realizaciji projekata antiseizmičke konsolidacije i da ih sprovedemo u delo.“

Konsolidacija objekata sa seizmičkim rizikom može se u potpunosti finansirati i iz budžeta i kroz Nacionalni program za oporavk i rezilijenciju (PNRR), nakon registracije u određenoj digitalnoj platformi. Da li bi Rumuni mogli da znaju koji su, u najmanju ruku, najbezbedniji gradovi u zemlji u slučaju jakog zemljotresa, čekajući da im se domovi konsoliduju? Mihail Dijakonesku, seizmolog Nacionalnog istraživačko-razvojnog instituta za fiziku Zemlje, odgovara na ovo pitanje: Naravno da možemo da znamo, ali ne znam koliko bi to bilo zdravo. Šta da radimo, da se svi iselimo u te gradove i depopulišemo deo zemlje? Problem je izgraditi i konsolidovati ono što je oštećeno tokom vremena. Onog trenutka kada počnemo da gradimo nešto – ne mi kao pojedinci, već kao država, kao kompanije – poštujmo građevinski kodeks. Ako se poštuje ovaj građevinski propis, nema više opasnosti da nam se kuće sruše.“

Dakle, kako bi Bukurešt izgledao u ovom trenutku u slučaju velikog zemljotresa? Možda mnogo gore nego pre 46 godina. Prema podacima Ministarstva za razvoj, u Rumuniji postoji 2.687 objekata u različitim klasama seizmičkog rizika. Najviše ih je u Bukureštu, od kojih je nekoliko stotina u I i II klasi opasnosti. Analiza Komiteta grada Bukurešta za vanredne situacije pokazuje, međutim, da je situacija mnogo ozbiljnija – u slučaju zemljotresa sličnog onom iz 1977. godine, 23 hiljade zgrada u prestonici moglo bi da pretrpi značajnu štetu. Od njih, 1.000 bi moglo delimično ili potpuno da se sruši.