Bezbednost i sigurnost hrane (02.11.2018)

Preko 820 miliona ljudi se suočava sahroničnom malnutricijom ili neishranjenonošću, 672 miliona sa gojaznošću, a 1,3 miliona sa prekomernom težinom, navodi se u izveštaju FAO za 2018. godinu.70% stanovništva zahvačeno siromaštvom živi u seoskim sredinama, gde zavise od poljoprivrede, ribolova i šumarstva, navodi se u pomenutom dokumentu. Zbog toga FAO, Institucija Ujedinjenih nacija, ocenjuje da je za ispunjavanje glavnog cilja Agende 2030 iskorenjivanje gladi potrebna reforma ruralne ekonomije. Pomenuti cilj promoviše saradnju u celom svetu u cilju obezbedjivanja pristupa celom stanovništvu zdravoj i hranljivoj hrani. U ovom smislu vlade treba da stvore povoljne uslove za razvijanje investicija privatnog sektora u poljoprivredu, istovremeno sa povećanjem broja programa socijalne zaštite najpogodjenijih kategorija stanovništva i uspostavljanjem veza izmedju proizvodjača i urbanuih zona. Sukobi, klimatske promene koje izazivaju ekstremne meteo uslove, nizak stepen razvoja ekonomije pored gojaznosti suprotne su posledice borbe protiv gladi i neishranjenosti, kažu eksperti i potvrdjuje u intervju za Radio Rumunija Mirca Ducu, predsednik Ekoloskog fakulteta u Bukurestu. Glavni zakljucak Izvestaj svetske situacije hrane i poljoprivrede za 2018. godinu, objavljen 15. oktobra u Rimu, pokayuje da posle posle perioda nayadovanja, glad u svetu je u porastu, dodao je profesor Mirča Ducu:,, Preko 820 miliona ljudi se suočava sa hroničnom neishranjenošću. Sukobi, ekstremne meteorološke pojave zbog dereglacije klime, recesija, prekomerna težina i gojaznost ljudi samo koče hitne progrese u borbi protiv gladi i neishranjenosti. Želeo bih da naglasim da se sve češće govori o priznavanju osnovnog prava ljudi na hranu, a to predpostavlja pre svega pristup dovoljnim i kvalitetnim količinama hrane kako bi ljudi imali aktivan i zdrav život. Po svemu sudeći ovi su i osnovni problemi sa kojima se suočava čovecanstvo i ,, Akcija zajedno“ ,slogan Svetskog dana ishrane 2018. godine, za iskorenjivanje gladi do 2030. godine“

Corina Cristea, 02.11.2018, 15:07

Preko 820 miliona ljudi se suočava sahroničnom malnutricijom ili neishranjenonošću, 672 miliona sa gojaznošću, a 1,3 miliona sa prekomernom težinom, navodi se u izveštaju FAO za 2018. godinu.70% stanovništva zahvačeno siromaštvom živi u seoskim sredinama, gde zavise od poljoprivrede, ribolova i šumarstva, navodi se u pomenutom dokumentu. Zbog toga FAO, Institucija Ujedinjenih nacija, ocenjuje da je za ispunjavanje glavnog cilja Agende 2030 iskorenjivanje gladi potrebna reforma ruralne ekonomije. Pomenuti cilj promoviše saradnju u celom svetu u cilju obezbedjivanja pristupa celom stanovništvu zdravoj i hranljivoj hrani. U ovom smislu vlade treba da stvore povoljne uslove za razvijanje investicija privatnog sektora u poljoprivredu, istovremeno sa povećanjem broja programa socijalne zaštite najpogodjenijih kategorija stanovništva i uspostavljanjem veza izmedju proizvodjača i urbanuih zona. Sukobi, klimatske promene koje izazivaju ekstremne meteo uslove, nizak stepen razvoja ekonomije pored gojaznosti suprotne su posledice borbe protiv gladi i neishranjenosti, kažu eksperti i potvrdjuje u intervju za Radio Rumunija Mirca Ducu, predsednik Ekoloskog fakulteta u Bukurestu. Glavni zakljucak Izvestaj svetske situacije hrane i poljoprivrede za 2018. godinu, objavljen 15. oktobra u Rimu, pokayuje da posle posle perioda nayadovanja, glad u svetu je u porastu, dodao je profesor Mirča Ducu:,, Preko 820 miliona ljudi se suočava sa hroničnom neishranjenošću. Sukobi, ekstremne meteorološke pojave zbog dereglacije klime, recesija, prekomerna težina i gojaznost ljudi samo koče hitne progrese u borbi protiv gladi i neishranjenosti. Želeo bih da naglasim da se sve češće govori o priznavanju osnovnog prava ljudi na hranu, a to predpostavlja pre svega pristup dovoljnim i kvalitetnim količinama hrane kako bi ljudi imali aktivan i zdrav život. Po svemu sudeći ovi su i osnovni problemi sa kojima se suočava čovecanstvo i ,, Akcija zajedno“ ,slogan Svetskog dana ishrane 2018. godine, za iskorenjivanje gladi do 2030. godine“

Mali proizvodjači treba da primene nove održive metode kako bi povećali produktivnost i prihode. Obezbedjivanje mobilnosti u seoskim zajednicama predpostavlja pristup koji bi vodio računa o očuvanju sredine, podsticanju tehnološkog razvoja i stvaranja povoljnosti za otvaranje novih stabilnih i odrćivih radnih mesta, ističu Ujedinjene nacije. Radna snaga i ekonomski razvoj nisu medjutim dovoljni, naročito za žrtve sukoba. Iz ovog razloga cilj,, Nulta“ glad vodi računa o dugoročnom pristupu formiranju jednog inkluzivnog i mirnog društva. Drugi veoma važni aspekti tiču se bezbednosti i sigurnosti hrane. Profesor Mirča Berka sa Univerzitetaa poljoprivrednih nauka i veterine kaže:,, Ako se odnosimo isključivo na bezbednost, a ne sigurnost hrane, najveći problem je kvalitet hrane koju ljudi treba da jedu i slab divezitet, jer iz slabog diverziteta proizilaze ne najbolji meni za ljudsko zdravlje. Postoji još jedan problem, zbog klimatskih promena, invazija-koje dolaze iz svih delova sveta,, naročito sa juga- insekata, bakterija, bolesti i štetočina koje negativno utiču na kvalitet i kolicinu hrane, ne možemo se braniti brzinom sa kojom štetočine napadaju naše kulture. U ovakvoj situaciji smanjuje se naš kapacitet da poljoprivredi stavimo na raspolaganje najkvalitetnije sirovine.“

Smanjenje rasipanja hrane može doprineti iskorenjivanju gladi. Statistički podaci pokazuju dau nedkim delovima količina bačene hrane dostiže i 100 kg po osobi. Identifikovani rezlozi za ovakvo ponašanje su marketing strategije zamisljene da podstiču kupovinu proizvoda. Jedna organizacija za zaštitu potrošača u Francuskoj pokazala je nedavno da se posle izvršenih testova došlo do zaključka da pojedini proizvodjači mlečnih proizvoda na pakovanjima stavljaju mnogo manje rokove isteka važnosti proizvoda sa ciljem da se se izvrši rotacija proizvoda na rafovima prodavnica. I u poljoprivredi se rasipa. Na parcelama ostaju poljoprivredni proizvodi posle prelaska kombajna, ne prodati proizvodi koriste se za stočnu hranu, dok se od voca i povrca koje ne odgovaraju zahtevima tržišta stvaraju kompost i metan.