Evropski agrometeorološki centar (21.02.2020)
Ekstremne meteorološke pojave su sve učestalije i intenzivnije, a posledice po društveno-ekonomsku oblast sve ozbiljnije. Stručnjaci upozoravaju da će nas globalno zagrevanje obavezati na promenu načina zivota. Njihove ocene potkrepljene su podacima da je na svetskom novou 2019. godin bila druga najtoplija u poslednjih 140 godina. U Rumuniji 2019. je bila najtoplija od 1900 godine do sada, dok je poslednja decenija bila najvruća u istoriji meteoroloških merenja. Najnoviji izveštaji i studije na svetskom nivou pokazuju da efekti globalnog zagrevanja ugrožavaju čovečanstvo mnogo brže nego sto se verovalo. Prema pojedinim scenarijima 2050. godine globalno zagrevanje moglo bi da dostigne 20 dana sa utitačnim temperaturama. Na pitanje šta bi trebalo preduzeti, generalni sekretar Rumunske akademije Jon Dumitrake odgovara: ,,20 dana ubitačnih temperatura utiču na raspad mnogih ekosistema. U ovoj situaciji treba preseliti preko jedne miliarde ljudi. Ritam rasta globalne temperature je mnogo brži nego u periodu 1880-2000. Prosečna globalna temperatura povećana je za jedan stepen Celzijusa, a do 2100 postoji opasnost od porasta za još 4 stepena. Koncentracija uglendioksida u atmosferi premašila je granicu od 400ppm iako u poslednih 400 000 godina nije bila visa od 300 ppm. Do globalnog zagrevanja sada dolazi 10 puta brže nego u periodu poslednjeg zagrevanja.“
Corina Cristea, 21.02.2020, 09:22
Ekstremne meteorološke pojave su sve učestalije i intenzivnije, a posledice po društveno-ekonomsku oblast sve ozbiljnije. Stručnjaci upozoravaju da će nas globalno zagrevanje obavezati na promenu načina zivota. Njihove ocene potkrepljene su podacima da je na svetskom novou 2019. godin bila druga najtoplija u poslednjih 140 godina. U Rumuniji 2019. je bila najtoplija od 1900 godine do sada, dok je poslednja decenija bila najvruća u istoriji meteoroloških merenja. Najnoviji izveštaji i studije na svetskom nivou pokazuju da efekti globalnog zagrevanja ugrožavaju čovečanstvo mnogo brže nego sto se verovalo. Prema pojedinim scenarijima 2050. godine globalno zagrevanje moglo bi da dostigne 20 dana sa utitačnim temperaturama. Na pitanje šta bi trebalo preduzeti, generalni sekretar Rumunske akademije Jon Dumitrake odgovara: ,,20 dana ubitačnih temperatura utiču na raspad mnogih ekosistema. U ovoj situaciji treba preseliti preko jedne miliarde ljudi. Ritam rasta globalne temperature je mnogo brži nego u periodu 1880-2000. Prosečna globalna temperatura povećana je za jedan stepen Celzijusa, a do 2100 postoji opasnost od porasta za još 4 stepena. Koncentracija uglendioksida u atmosferi premašila je granicu od 400ppm iako u poslednih 400 000 godina nije bila visa od 300 ppm. Do globalnog zagrevanja sada dolazi 10 puta brže nego u periodu poslednjeg zagrevanja.“
Sadašnje zagrevanje se razlikuje od prethodnih jer je ovo prvo zagrevanje na koje utiče čovekova aktivnost. Uglendioksid koji emituju termocentrale i automobili, metan koji dolazi sa farmi, hemijsko džubrivo koje se koristi u intenzivnim poljoprivrednim kulturama činioci ostavljaju snažan pecat na zagrevanje. Svi stručnjaci su saglasni sa ocenom da se zagrevanje ne može zaustaviti i iz drugih prirodnih razloga, ali ono se može usporiti. Statistike dokazuju da ljudska aktivnost proizvodi godišnje 35 miliardi tona uglendioksida. Direktor Geografskog instituta Akedemije Dan Balteanu precizira: ,,Ovaj efekat staklene bašte razvija se ubrzanim ritmom u poslednjih 40 godina. Ovaj period mi nazivamo velikim ubrzanjem.“
Efekti globalnog zagrevanja osećaju se na svim planovima. Od prirode do svetske privrede i geopolitike. U Rumuniji njteže posledice izazivaju meteorološke neprilike. ,,Epizode sa toplotnim talasima su sve duže, nakon sušnih perioda periodično dolaze obilne padavine koje izazivaju poplave na lokalnom i regionalnom planu. Ovi podaci nam pokazuju da bez odlaganja treba da preduzmemo efikasne i održive mere za upotrebu vode iz tla. Jer visoke temperatute izazivaju sušu, suša smanjuje poljoprivrednu proizvodnju, cene poljoprivrednih proizvoda rastu, tako da preti i prehrambena kriza. Prema oceni meteorologa Rumunija je jedna od najugroženijih evropskih zemalja sušom, pojava koja je sve intenzivnija u poslednje dve decenije. Direktor Nacionalne meteroroloske administracije Elena Mateesku ističe: ,,Od 2000. godine do sada imali smo 19 najtoplijih godina. 2019. bila je toplija za skoro 0,5 stepeni Celziusa. Zbog deficita padavina zabeležili smo u glavnim poljoprivrednim zonama jaku i ekstremnu pedološku sušu. Od 1. do 26. januara palo je samo 3 litra kiše na kvadratni metar, iako je klimatološka norma od 33,6 litara po kvadratnom metru.“
Borba za usporavanje globalnog zagrevanja predpostavlja usvajanje svetskih i nacionalnih programa za smanjenje emisija u industriji, investicije u zelenu energiju, pošumljavanja i reciklazu, kao i smanjenje pojedinačne potrošnje energije. U set mere za smanjenje posledica od klimatskih promena na čovekovu sredinu i društvo spada i osnivanje Evropskog agrometeorološkog centra za VI Region Evrope–prvi pilot ove vrste na svetu koji će funkcionisati u Rumuniji. Odluka o osnivanju doneta je prošle godine u Ženevi na Svetskom agrometeorološkom kongresu. Pored osnivanja Evropskog agrometeorološkog biltena, Centar će školovati buduće evropske stručnjake koji će raditi u meteorološkim službama kontinenta, objasnio je generalni direktor Nacionalne meteorološke administracije.
