Stastistike i migrantske strategije (08.10.2020)

Corina Cristea, 08.10.2020, 11:03

2015. godine Evropska unija se suočavala sa masovnim talasom izbeglica. Novonastala situacija izazvala je krizu za koju je bio potreban odgovor prilagodjen i dogovoren sa svim članicama Unije. Iako su pronadjeni odgovori, ovi nisu bili po ukusu svih članica, posebno zemalja iz prve linije, Italije, Grčke i Malte, koje su morale da odole velikim migrantskim pritiscima. Od preuzimanja dužnosti predsedavajuće Evropske komisije,Ursula von der Lajen, napravila je od reforme migrantske politike Evropske unije lični prioritet i ,polovinom septembra, u prvom predstavljanju stanja Unije, govorila o veoma osetljivom migrantskom pitanju. Novi migratski i azilantski pakt zamišljen na evropskom nivou uspostavlja ravnotežu izmedju odgovornosti i solidarnosti. Gost Radia Rumunija, evroposlanik Juliju Vinkler objašnjava: ,,Ako ćemo se osvrnuti na statistike, možemo odahnuti sa olakšanjem jer od 2015. godine, kada smo imali više od 1 850 000 pridošlica, koristim ovu reč jer treba na napravimo razliku izmedju izbeglica i migranata i tek nakon toga da ustanovimo koji su dolasci zakoniti i koji nisu. Ovaj broj od 1 850 000 u 2015. godini se svakim danom smanjivao da bi 2019. pao na ispod pola miliona. Prema proceni komesara Džonsona oko 2/3 pridošlica ne ispunjava uslove za boravak na teritoriju Unije i samo jedna trečina ispunjava postojeće uslove i propise. Možemo odahniti kada vidimo ove podatke, ali treba da budemo svesni da migrantsko pitanje i ekonomski migranti vrše odredjeni pritisak na Evropsku uniju. Pre svega jer nemamo opšteprihvaćena pravila, tako da će predlog Evropske komisije u narednim mesecima biti razmatran na sednicama Parlamenta, Evropskog saveta, u zemaljama članicama i u svim nadležnim entitetima. Istovremeno treba da shvatimo da podele medju pojedinim članicama Unije u vezi sa migrantskim i azilantskim pitanjem nisu izgladjene i ove polaze od složenih tradicionalnih razloga i stavova vlada pomenutih drzava prema ovom pitanju.’

U suštini novi pakt koriguje princip ,,Dablinskih propisa“ koji predvidja da je država u koju je mignat stigao prvi put odgovorna za rešavanje zahteva za azil. Prema novom predlogu, zemlja koja će analizirati zahtev za azil je zemlja u koju migrant ima rodjaka ili gde je istudirao. U ostalim slučajevima prva zemlja u koju je migrant stigao odgovorna je za rešavanje pitanja azila, ali ova se, u slučaju migrantskih pritisaka, može obratiti Evropskoj komisiji zahtevom za aktiviranje ,,mehanizma obavezne solidarnosti“. Kada će Evropska komisija odobriti aktiviranje mehanizma, odrediće i broj migranata koje članice Unije treba da prihvate od države pod migrantskim pritiskom. U ovom slučaju sve zemlje treba da daju doprinos u zavisnosti od ekonomske snage i broja stanovnika. Zemlje Evropske unije mogu da se opredele za prijem azilanata, za izgradnju migrantskih logora ili finansiranje repatrijacije migranata bez prava na azil, odnosno ekonomskih migranata u potrazi za boljim životom u Evropskoj uniji. Predloženim rešenjima nastoji se da se ubede države koje su odbacije obavezne kvote migranata, posebno zemlje Višegradske grupe ( Madjarska, Poljska, Češka i Slovačka) kao i Austrija, koja je insistirala na činjenici da preraspodela migranata medju državama Evropske unije ,,ne funkcioniše“. Na pitanje da li pakt rešava položaj migranata, Juliju Vinkler je odgovorio: ,,Ovo su rešenja za zaustavjanje ili uvodjenje propisa za migrantske tokove, jer treba da se zapitamo da li svi u Evropskoj uniji žele da se zaustave migrantske tokove. Da li je ekonomijama pojedinih država radna snaga potrebna. Na ovo drugo pitanje, odgovor je potvrdan. U ovom slučaju treba videti kako treba upravljati očekivanjima i kako doneti predvidljive procedure. Jer na grčkim ostrvima postoje migrantski logori u kojima se dešavaju humanitarne tragedije. U Evropsku uniju ovakvu situaciju ne treba ni prihvatiti, ni tolerisati. U temelju Evropske unije mi smo postavili ljudska prava, ali moramo staviti i kompetentnost supsidijarnosti i odluke svake države o azilu i migraciji. Evropska komisija govori o goručem pitanju nelegalne trgovine lljudima. Znamo da su često izbeglice spašene sa raznih čamaca u Mediteranu, da dolaze pod efikasnim i dobro organizovanim menadžmentom krijumčara. Pojedini krijumčari nisu Evropljani, ali drugi su i državljani Evropske unije. Sve ove operacije nelegalne trgovine ljudima treba kažnjavati “

Juliju Vinkler naglašava da u novom paktu nije predvidjen zakonski predlog o obaveznoj preraspodeli migranata, već samo alternativni predlozi.