Posledice produžene suše (16.09.2022)

Talasi ekstremnih temperatura u junu, julu i avgustu zahvatili su ove godine celu Evropu. Eksperti kažu da je ova suša u Evropi bila najteža u poslednjih 500 godina. U Italiji u jezeru Garda zabeležen je najniži vodostaj od kada se vrše merenja, a temperatura vode bila je ravna temperaturi na karibskim ostrvima. U Španiji u mnogim akumulacionim jezerima voda je pala na samo 30% kapaciteta i gradske vlasti su zabranile zalivanje bašta i parkova i funkcionisanje fontana. U Nemačkoj, Portugaliji, Francuskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji suša je dostila nezapamčene razmere, teško ugrozila prinose i primorala vlasti da preduzmu hitne mere. Suša je pogodila i Rumuniju. I ranije smo imali sušne periode, ali sada je promenjen način nastajanja, objasnila je uredniku Radio Rumunija Monika Jonica Šolc, doktor fizike i istraživač na Institutu za morska i polarna istraživanja u Nemačkoj: ,,Mogli bismo da kažemo da sada imamo tople suše. Pre toga imali smo suše zbog deficita padavina. Na primer, nema snega ili drugh vrsta padavina u proleće, a zatim nastaju problemi leti kada nema dovoljno vlage u tlu. Sada, osim nedostatka padavina, imamo i veoma visoke temperature, koje samo potenciraju sušu, imamo više isparavanja vode. Zimi imamo mnogo manje snega. Kada pada sneg tlo ostaje vlažno do proleća i deficit vode je mnogo manji preko leta. Visina snežnog pokrivača je dramatično opala u poslednje dve decenije, naročito na jugu i istoku Evrope.“

Corina Cristea, 16.09.2022, 12:01

Talasi ekstremnih temperatura u junu, julu i avgustu zahvatili su ove godine celu Evropu. Eksperti kažu da je ova suša u Evropi bila najteža u poslednjih 500 godina. U Italiji u jezeru Garda zabeležen je najniži vodostaj od kada se vrše merenja, a temperatura vode bila je ravna temperaturi na karibskim ostrvima. U Španiji u mnogim akumulacionim jezerima voda je pala na samo 30% kapaciteta i gradske vlasti su zabranile zalivanje bašta i parkova i funkcionisanje fontana. U Nemačkoj, Portugaliji, Francuskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji suša je dostila nezapamčene razmere, teško ugrozila prinose i primorala vlasti da preduzmu hitne mere. Suša je pogodila i Rumuniju. I ranije smo imali sušne periode, ali sada je promenjen način nastajanja, objasnila je uredniku Radio Rumunija Monika Jonica Šolc, doktor fizike i istraživač na Institutu za morska i polarna istraživanja u Nemačkoj: ,,Mogli bismo da kažemo da sada imamo tople suše. Pre toga imali smo suše zbog deficita padavina. Na primer, nema snega ili drugh vrsta padavina u proleće, a zatim nastaju problemi leti kada nema dovoljno vlage u tlu. Sada, osim nedostatka padavina, imamo i veoma visoke temperature, koje samo potenciraju sušu, imamo više isparavanja vode. Zimi imamo mnogo manje snega. Kada pada sneg tlo ostaje vlažno do proleća i deficit vode je mnogo manji preko leta. Visina snežnog pokrivača je dramatično opala u poslednje dve decenije, naročito na jugu i istoku Evrope.“

Smatram da je naš veliki problem globalno zagrevanje, kače istraživač. Već dve decenije svaka godina je toplija od prethode, sa dva ili tri izuzetka: ,,Toplotni talasi su duži i nastaju mnogo ranije, imali smo tropske temperature i u maju. U nekim godinama imali smo tropske tepmerature i u septembru i oktombru. Više nije čudno što se ovakve temperature beleže u centralnim, južnim i istočnim delovima Evrope, ali ovakve temperature zabeležene su i u Norveškoj. U Finskoj su u junu i julu prošle godine zabeležene temperature iznad 30 stepeni Celziusa, što je van prirodnog varijabiliteta. Temperature i od 30 stepeni imamo i na Polarnom krugu. Gore šume u Sibiru zbog visokih temperatura. Pored šumskih požara izbacuju se velike količine pepela u vazduh koje stižu na Polarni krug, spuštaju se na morski led pojačavaju globalno zagrevanje.“

Monika Jonica Šolc identifikovala je pet vrta šusa: meteorološku, hidrološku, ekološku i društveno-ekonomsku. Meteorološka suša nastaje u relativno kratkom vremenskom periodu. Kada je reč o poljoprivrednoj suši govorimo o vlažnosti zemljišta, kaže istraživač Monika Jonica Šolc i dodaje: ,,Poljoprivredna suša, koju ne možemo ni preduzetim merama ublažiti, pogadja svakodnevni život ljudi jer rastu cene prehrambenih proizvoda, a u slučaju nestašice moramo da uvozimo. Za hidrološku sušu potrebno je bar nekoliko uzastopnih meseci bez padavina. Nažalost u poslednjih 5 godina centralni delovi Evrope, posebno Nemačka, teško je pogodjeni hidrološkom sušom. Smanjena je plovidba reklama i Dunavom. Ugroženi su i ekosistemi, smanjen je vodostaj reka što je izazvalo pomor riba i mikroorganizma u ovim rekama.“

Ekološka suša je nova vrsta suše koja nastaje onog trenutka kada se smanjuje ili nestaju pojedine riblje ili životinske vrste. Da se razumemo ekološka suša nije obavezno i hidrološka, objašnjava Monika Jonica Šolc: ,,Mogu nestati životinjske vrste i kada imamo sušu na poljoprivrednim terenima jer nemaju hranu ili vodu. Društveno-ekonomska suša, tokom koje rastu cene zbog niskih prinosa po hektaru, utiče i na smanjenje pomorskog saobraćaja jer se smanjuje prevoz poljoprivrednih proizvoda. U Rumuniji suša je 2000/2001. godine nanela ogromnu društveno-ekonomsku štetu. Sličnu situaciju imali smo 2018. godine u centralnim delovima Evrope, ovde je šteta merena milionima evra.“

Naučnici sve češće upozoravaju da je potrebno da uradimo mnogo više kako bismo zaštitili planetu od ekstremnih klimastkih pojava koje nastaju zbog globalnog zagrevanja. Ako se i dalje ovako nastavi, situacija na planeti će se pogoršati do tačke od koje nema povratka.