Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)

Evropa bi se mogla suočiti sa još jednim sušnim letom, povrh nestašice vode sa kojom se već suočavaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija prošla zima, nedostatak snega i slabe padavine, kažu stručnjaci.

Eugen Coroianu, 30.06.2023, 18:30

Međutim, suša u tlu je manje značajna na kontinentu, u odnosu na 2022. godinu, iako se situacija u Španiji dosta pogoršala, pokazuju nedavni podaci dobijeni satelitima iz evropskog programa Kopernikus. Gotovo 27% proučavane teritorije (Evropa i obale Sredozemnog mora) je krajem aprila bilo pogođeno sušom, u poređenju sa 47% prošle godine. Ova slika na kontinentalnom nivou, međutim, krije velike razlike, od zemlje do zemlje. Brojke su mnogo lošije za Španiju, koja se trenutno suočava sa jednom od najgorih suša u svojoj novijoj istoriji.

Prema rečima stručnjaka, pažljivo praćenje i adekvatni planovi korišćenja vode i dalje su neophodni za upravljanje sezonom koja bi mogla biti kritična za vodne resurse. Francuska je, naprimer, najavila da će svoje vatrogasne timove i avione za prevoz vode pripremiti od 1. juna, mesec dana ranije nego inače.

Neobično suva zima smanjila je vlagu u tlu i izazvala strah od mogućeg ponavljanja 2022. godine, kada je 785.000 hektara uništeno u požarima u Evropi – više nego dvostruko više od godišnjeg proseka u poslednjih 16 godina. Što se tiče Rumunije, podsećamo da je i ona prošla kroz veoma sušnu 2022. godinu, sa ozbiljnim posledicama po poljoprivredu. Naša zemlja je jedan od najznačajnijih proizvođača žitarica u Evropskoj uniji, a ove godine bi požnjela više od 10 miliona tona pšenice, što je značajan prinos u odnosu na 2022. godinu, smatraju analitičari francuske konsultantske kuće Agritel.

Međutim, prema prognozama rumunskog Agrometea, pedološka suša će se nastaviti na velikim područjima Dobrudže i u oblastima Muntenije, Moldavije i Banata, iako je na zapadu zemlje, u toku drugog dela maja i meseca juna bilo obilnih padavina.

Tražili smo i mišljenje Bogdana Antoneskua, stručnjaka za ekstremne vremenske pojave koji nam je rekao:

Prognoze i signali, koje imamo do sada, ukazuju da ćemo i ove godine imati sušno razdoblje, posebno u letnjim mesecima, baš kao što smo imali prošle godine, jer je prošlogodišnja suša bila teška u mnogim regionima Evrope i to u kombinaciji sa toplotnim talasima, a ova kombinacija talasa toplote i suše je dovela i do stvaranja uslova za požare. To je prognoza i za ovu godinu, suša na evropskom nivou i verovatno suša u Rumuniji. Kod nas je najviše pogođeno južno područje, posebno područje Dobrudže. Ovaj region je trenutno pogođen sušom i prognoze pokazuju da će u nastavku biti pogođen.

Pitali smo gospodina Antoneskua šta se može učiniti da se ograniče efekti suše:

Možemo sprečiti, suše je relativno lako predvideti. Sa stanovišta prognoze sve je relativno jednostavno. Možemo racionalizirati vodne resurse. Ovde je najveći problem sa sušama. A pošto to najviše utiče negativno na poljoprivredu, moramo nekako preći na eksploataciju biljnih vrsta koje su otpornije na sušu. Ali to su recimo dugoročna rešenja. Kratkoročno, se moraju jako dobro identifikovati najugroženija područja jer tu treba da sprovodimo mere o kojima sam vam govorio: stvaranje rezervi vode, potraga za alternativnim izvorima vode, promena vrste poljoprivrednih biljaka na dotičnim područjima. I u prvom redu navodnjavanje, očigledno! Preduzimanje makroekonomskih mera za direktnu borbu protiv klimatskih promena, dakle smanjenje emisije gasova staklene bašte, koji privlače sve te ekstremne pojave, uključujući i sušu. Ima dosta mera koje će se sprovesti da smanjimo do 2030. godine, ili do 2050. godine emisije gasova staklene bašte. Ali, opet, to su mere koje će, jednom poduzete, imati efekte u narednim decenijama. Mi moramo razmišljati o sadašnjosti, jer klimatske promene već utiču na naš svakodnevni život. Vidimo ovaj period sa sušom, sa toplotnim talasima. Mere o kojima sam vam govorio, moraju se preduzeti u kratkom roku. Ako hoćete, sa naučne tačke gledišta, mi vrlo jasno razumemo šta se dešava sa klimatskim promenama. Sada je, praktično, ovo pitanje klimatskih promena prešlo iz naučnog domena u politički domen. Uzalud neke zemlje preduzimaju ove mere i sprovode ih, te će u jednom trenutku postati efikasne, ako druge zemlje nastave sa emisijama kao i do sada. To je akcija koju moramo sprovesti na globalnom nivou.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, period 2023-2027. će gotovo sigurno biti najtopliji ikada zabeležen na Zemlji, pod kombinovanim efektom emisije gasova staklene bašte i meteorološkog fenomena El Ninjo, koji uzrokuje porast temperatura.