Evropski pozorišni festival Eurothalia (24.10.2015)
Nemačko državno pozorište iz Temišvara organizovalo je od 8. do 15. oktobra V Evropski pozorišni festival ,,Eurothalia. Ovim povodom su u Temišvaru po prvi put okupljena dela poznatih evropskih umetnika kao što su Oskar Korsunov, Silviu Purkarete, Jan Lauwers ili Wim Vandekeybus i predstave koje pribegavaju novim pozorišnim estetikama, kao što su predstave Pozorišta ,,Anton Pann iz Ramniku Valče, Pozorišta iz Kišinjeva (Republika Moldavija) i Mađarsko državno pozorište Csiky Gergely iz Temišvara.
Luana Pleşea, 24.10.2015, 14:43
Nemačko državno pozorište iz Temišvara organizovalo je od 8. do 15. oktobra V Evropski pozorišni festival ,,Eurothalia. Ovim povodom su u Temišvaru po prvi put okupljena dela poznatih evropskih umetnika kao što su Oskar Korsunov, Silviu Purkarete, Jan Lauwers ili Wim Vandekeybus i predstave koje pribegavaju novim pozorišnim estetikama, kao što su predstave Pozorišta ,,Anton Pann iz Ramniku Valče, Pozorišta iz Kišinjeva (Republika Moldavija) i Mađarsko državno pozorište Csiky Gergely iz Temišvara.
Andreja Andrej, selekcioner predstava za ovogodišnje izdanje kaže:,,Festival se dosta poboljšao od izdanja do izdanja. Ako smo prošlih godina pozvali više predstava, ove godine smo pozvali više pozorišta iz Evrope u kojima su postavili pozorišne komade značajni reditelji. I prošlih goidna, i ove, predstave su bile različite kada je reč o žanrovima i tematici. Pozivamo pozorišne predstave ali i predstave savremenog plesa, ili čak i predstave koje ne možemo svrstati u jednom žanru. Eurothalia je jedini festival u Temišvaru koji promoviše evropsko pozorište. Pokušavamo da nastavimo određenu platformu za tendencije iz sadašnjeg evropskog pozorišta.
Evropski pozorišni festival ,,Eurothalia otvoren je produkcijom ,,Elektra po Euripidesu i Eskilu, Nemačkog pozorišta, u režiji Bocsárdi Lászla. Ulogu Elektre izvodi glumica Isa Berger koja nam je rekla sledeće: ,,Ovo nije laka predstava. Uoči predstave treba mi velika tišina, da budem sama sa sobom i sa Elektrinim problemima. Pokušavam da prikažem publici njenu dušu. Kao što je rekao gosodin Bocsardi, čovekova duša je veoma široka. A mi pokušavamo da otvorimo našu dušu pred publikom. Ako ćemo dovesti Elektru u naše vreme, ne mogu da razumem njenu želju za osvetom u smislu da želi da ubije svoju majku, ali razumem njenu ljubav prema ocu, jer sam i ja ćerka koja voli jako svoga oca i mislim da bi učinila sve za mog oca. Tu se nekako identifikujemo.
Posle ,,Elektre usledile su dve postavke Čehovljevog ,,Galeba u režiji Oskarasa Koršunovasa, u produkciji OKT/Vilnius City Theatre iz Litvanije. Postavka koja je osvojila publiku u prvim minutima zbog prirodne igre glumaca. ,,Glumac se ne može kriti iza lika koji tumači. Gledaoci treba da vide, korak po korak, kako glumac može da doživi lik koji interpretira. Šta je učio Koršunovas svoje glumce rečiće nam Nele Savicenko koja igra ulogu Arkadine: ,, Ovaj tekst ima 100. godina. To je zaista stari komad. Ono što je živo i danas su međuljudski odnosi…odnosi između majke i sina, naša profesija – ovaj komad je o pozorištu, o komadu u kome učestvuju glumci a koji im menja život gluamca. Posle Kosteve predstave, niko nije zaista srećan. Znači odnosi između majke i sina, između Koste i stvaralaštva, ideje o glumcu, o ljudskom biću…ima dosta stvari koje su veoma važne danas. Galeb? On je ona stvar koju nemaš nikada u životu. To je jedan san….
Belgijski reditelj Jan Lauwers i Needcompany došli su na festival ,,Eurothalia sa predstavom ,,Slepi pesnik u kojoj se govori o sukobima između Istoka i Zapada, o multikulturalnosti, koja se zasniva na priču svakog od protagonista. Pitali smo reditelja Jana Lauwersa kako su glumci primili njegov predlog i evo šta nam je rekao:,, To nije problem za njih. Radim sa ovim ljudima več odavno. Tražio sam odgovor na pitanja kao što su: kakve priče treba da kažemo u savremenom pozorištu, koje je značenje pozorišta, kako možemopostaviti ponovo pozorište u centru društva. Znači, govoriti o sebi samom je legitimno samo kada postoji vulnerabilitet i kada postoji univerzalni pristup. Mislim da su njihove priče i naše priče. Znači oni govore o sebi ali nisu više oni sami. I tu postoji razlika zbog toga što smo mi performeri, a ne glumci. A performeri uvek govore o sebi. Znači, mi pokušavamo da budemo glumci i pokušavamo da pronađemo način na koji ćemo kazati naše priče. Kada glumci kažu svoje priče onda oni to čine na veoma istorijski način. Njihovi životi su polazna tačka da bi išli dalje. Pokušavam da ih povezujem na istorijski način, pokušavam da koristim autonomne slike, nezavisne od priča koje kazuju i da istovremeno nađem različite izvore energije. Znači to je mnogo više od kazivanja sopstvenih priča. To je univerzalni autoportret.
