Klub kulture: Etničke manjine u vizuelnoj kulturi – fokus Rumunija (08.10.2
Andrei Popov, 09.10.2016, 19:07
Od 20. avgusta do 4. oktobra Udruženje PostModernism Museum predstavilo je u Briselu istraživački projekat ,,Etničke manjine u vizuelnoj kulturi — fokus Rumunija. Do ove inicijative je došlo u kontekstu postojanja u Rumuniji 18. nacionalnih manjina koje imaju svoje predstavnike u Parlamentu i diskusija na evropskom nivou o integraciji izbeglica. Projekat govori o 100. godišnjici osnjivanja velike Rumunije — koja će se proslaviti 1. decembra 2018. godine — razmatrajući koncepte etničkog identiteta, kulturnog diverziteta i nacionalnosti.
Kosmin Nasui, kurator projekta: ,,U našem interesu je bilo da pronađemo faktor multikulturalnosti i njegov značajni doprinos u razvoju jedne mlade nacije. Naš interes je bio da saznamo u kojoj meri je ovaj doprinos bio odlučujući u veoma značajnim trenutcima stvaranja rumunskog identiteta. U drugom redu hteli smo da vidimo koje su nacionalne manjine prošle, u psolednjih sto godina, kroz teritoriju Rumunije, i od kojih su ,,transnacionalne manjine, drugim rečima pripadaju Evropi a ne nama. Na primer, Cigani i Jevreji…Bilo je interesantno da vidimo i nacionalne manjine iz susedstva. Ovde smo se odnosili na Mađare, na Nemce u Dobruđi i Banatu, veoma interesantne zajednice koje su imale značajan doprinos kada je reč o vizuelnoj kulturi.
Izložba koja je rezultirala od istraživanja i koja je organizovana u Briselu strukturisana je na predstavljanja u rumunskoj vizuelnoj kulturi starih, istorijskih nacionalnih manjina kao što su Jevreji, Grci, Lipovljani, Mađari, Turci, Romi i ,,novih nacionalnih manjina koje su nastale posle decembarske revolucije kao što su: Kinezi, Englezi, Francuzi, Indijci, Libanci.
Kosmin Nasui: ,,Imamo slike, grafiku, skulpture, fotografiju ali i niz infografija. Drugim rečima, pokušali smo da stavimo na jednom mestu naše istraživanje na vizuelan način, to jest da predstavimo svaku podtemu-egzotizam, diskriminaciju, autonomiju, izgnanstvo, kolonizaciju. Radi se o preklapanju slike i teksta, kako bismo što lakše pratili i razumeli pitanje koje pratimo tokom 100. godina.
,,Stare manjine su na interesantan način u rumunskom slikarstvu predstavili Iosif Iser, Nikolae Tonitza, Oktav Bančila, Nikolae Grigoresku, ali se one pojavljuju i na razglednicama i fotografijama koje su kružale u tom periodu. Kada je reč o novim manjinama situacija je drugačija. Kosmin Nasui: ,,Ove manjine su zastupljene prevashodno u vizuelnoj kulturi, u kinematografiji. Veoma je interesantno pratiti kinematografiju. Interesantno je pratiti novi talas rumunske kinematografije sa različitim temama koje proizilaze iz zone nacionalnih manjina. O kineskoj manjini je snimljen film Godina zmaja (dokumentarni film, režija Adina Popesku i Julijan Manuel Gervas), Radu Gabrea je snimio više filmova o nemačkoj nacionalnoj manjini ,,Crvene rukavice’’, ,,Obezglavljeni petao’’. U Bukureštu su organizovane izložbe koje su posvećene diskriminaciji. Podignuto je više spomenika koji su posvećeni Holokaustu, nakon jegovog priznavanja. Nlaze se u Klužu i Bukureštu. Prvi vizuelni zankovi koji su beležili priznavanje Holokausta na teritoriji Rumunije bile su tablice koje su stavljene na železničkim stanicama iz kojih su krenuli vozovi smrti’’.
Projekat ,,Etničke manjine u vizuelnoj kulturi — fokus Rumunija ima i komponentu neprekidnog istraživanja. Komentari i izjave posetilaca biće uključeni u sledećim izlaganjima i u katalogu izložbe. Iz Brisela, izložba je stigla u Bukurešt gde će biti postavljena od 09. oktobra do 3. novembra u Muzeju grada Bukurešta. Posle Bukurešta izložba će biti postavljena u Brašovu, Klužu i Krajovi, a sledeće godine u zemljama Beneluksa.
