Planeta Šekspir u Krajovi i Bukureštu (12.05.2018)

Smatran jednim od najznačajnijih tematskih festivala u Evropi i jednim od najznačajnijih Šekspir festivala u svetu, Međunarodni festival Šekspir u Krajovi stigao je ove godine do XI izdanja koje je održano od 23. aprila do 6. maja. Narodno pozorište Marin Soresku iz Krajove i Fondacija Šekspir predložili su da se ovogodišnje izdanje odvija pod geslom ,,Planeta Šekspir. Kao i prethodnih godina festival je stigao i do Bukurešta, ali ove godine u Pozorištu Nottara.

Luana Pleşea, 12.05.2018, 12:14

Smatran jednim od najznačajnijih tematskih festivala u Evropi i jednim od najznačajnijih Šekspir festivala u svetu, Međunarodni festival Šekspir u Krajovi stigao je ove godine do XI izdanja koje je održano od 23. aprila do 6. maja. Narodno pozorište Marin Soresku iz Krajove i Fondacija Šekspir predložili su da se ovogodišnje izdanje odvija pod geslom ,,Planeta Šekspir. Kao i prethodnih godina festival je stigao i do Bukurešta, ali ove godine u Pozorištu Nottara.

,,Planeta Šekspir je obuhvatila predstave sa 6. kontinenata koje su imale različite pristupe, neke iznenađujuće, čuvenim Šekspirovim tekstovima. Festival je otvorila predstava ,,Šekspirove afričke priče Novog pozorišta u Varšavi, u režiji Kristofa Varlikovskog, jednog od najcenjenijih evropskih reditelja, kome je istog dana dodeljena Međunarodna nagrada Šekspir. Poznat po modernoj interpretaciji klasičnih tekstova, Varlikovski je napravio scenario na osnovu adaptacije Šekspirovih dela Kralj Lir, Venecijanski trgovac i Othello, kojima je dodao i „Summertime“ J.M.Coetzea. Likovi koji u Šekspirovim dramama čute govore u „Afričkim pričama“ kroz monologe koje je pisao specijalno za ovu produkciju kanadski reditelj i dramaturg libanskog porekla Vajdi Mouavad. Čuvene Šekspirove likove, Lir, Šilok i Othello, u Varlikovskoj predstavi igra isti glumac Adam Ferenci. On zapravo igra ulogu čoveka koji doživljava patnje i poniženja jednog starca, Jevrejina i Crnca. Pitali smo Adama Ferencija šta je zapravo tražio reditelj od njega: „Teško je reći. Zato što je to govor o čulima ili polovini tonova ili vrlo suptilnim stvarima. Radili smo dugo na ovoj predstavi. U početku nisam ništa znao. Počeli smo da pričamo. Znao sam da će biti tri Šekspirovih dela i odlomci iz dela Coetzeea i takođe monolozi koje je napisao Mouavad, a koje u početku nisam znao. Ali, naravno, od samog početka sam znao da će to biti priča o starcu koji nije prihvaćen od strane većine koja ga izdvaja od sebe. Odavde smo počeli. Ali najvažnije je da je moje otkriće došlo kada sam shvatio da interpretiram jednu a ne tri uloge. Na primer, kada igrate Otela koji je Crnac… Shvatio sam da nije bitno da li sam Crnac ili neki drugi lik, jer je manje reč o meni, o meni kao glumcu koji stari i čija se perspektiva sužava, dakle reč je takođe o meni „.

Sa neprikosnovenim predlogom za pozorišnu publiku došli su u Krajovu i Bukurešt K Brothers i Chicago Shakespeare Theatre, iza SAD. Radi se o „Othellu – The Remik“, ponovno pisanje Shakespearovog teksta na originalnoj muzike. Kompanija K Brothers osnovana je pre 20 godina od strane braće Kaiium, koji su od tada predložili spajanje pozorišta i rap-a. Svi članovi benda su glumci, ali su takođe obučavani u muzičkoj oblasti. GK (Gregori Kaiium), srednji brat, onaj koji piše tekstove, je koreditelj i u „Otelo – The Remix“ igra Jaga: „Mi pokušavamo da ispričamo priču na isti način na koji je to učinio i Šekspir. Razlog zašto su Shakespeareove predstave klasične jeste da je on preuzeo priče od Grka koji su bili pre njega. Tako je ponovo ispričao stare klasične priče kroz ono što je značila savremena poezija njegovog vremena. I mi preuzimamo njegova dela i kazujemo ih kroz instrumente savremene poezije našeg vremena, to jest, kroz hip hop i rap. Bar za nas. Tako smo odrasli, tako da vidimo svet. Dakle, mi samo kažemo istu priču, ali kroz naše oči. Zadržavamo elemente priče, zaplet, likove, ali mi imamo sopstvenu verziju svakog lika … To je način davanja omaža originalu, ali i način da budemo u skladu sa trenutnom popularnom kulturom. „

Međunarodni festival Šekpsir u Krajovi završio se predstavom kompanije Ex Machina iz Kvebeka, Kanadi. Radi se o „Iglama i opijumu“, u režiji Roberta Lepage, o kome je legendarni reditelj Piter Bruk rekao da je „genije svetske savremene režije“. Predstava je izuzetno originalna, izrađena na novim tehnologijama. Glumac Olivier Normand, protagonista predstave kaže: „Sva tehnologija koja se koristi u predstavi ima ulogu da kaže priču drugačijim jezikom. Dekor je kao kocka koja se okreće. To je neka vrsta hotelske sobe. A deo priče je o momku koji ima slomljeno srce, ide u Pariz i osjeća se izgubljenim. U jednom trenutku, ja sam u mojoj hotelskoj sobi koja počinje da se kreće kao da sam izgubljen. Izgubio sam svoje orijentire, tako da tehnologija dekora pomaže mi da uđem u to stanje i učestvujem i ispričam priču publici. Ne radi se o jednostavnom pokazivanju svih mogućnosti tehnologije. Ona je uvek u odnosu sa onim što pokušavamo da kažemo kroz priču. „

„Igle i opijum“ govori o tome kako možemo pronaći načine za prevazilaženje bolova. Olivier Normand: „Radi se o ranjenom srcu. Postoje i neke slučajnosti. Hotelska soba u kojoj se nalazi lik, soba 9 u hotelu La Louisiane je ista soba gde je ostao Miles Davis kada je došao u Pariz 1949. godine, istovremeno kada je francuski pesnik Žan Kokto stigao prvi put u Njujork. Moj lik je Robert. Ideja je, kako možeš objasniti ili razumeti šta se dešava sa tobom … ponekad morate da se odnosite na priče drugih ljudi, radi poređenja, da vidiš kako su oni uspeli, kako možeš ti da uspeš. A pitanje koje on postavlja glasi: ako nisam genije kao Miles Davis ili Žan Kokto, šta radim sa mojim bolom, kako ga mogu naglasiti umetničkom formom kao što je i muzika Miles Davisa iz Ascenseur pour l’echafod. Ne znam šta da radim. Ponekad kad gledaš tuđu priču može ti biti od koristi, može ti pomoći da prevaziđeš sopstveni bol’’.