Rečnik književnih mesta u Bukureštu (15.02.2020)
Rečnik književnih mesta u Bukureštu, tom koji potpisuju Andreea Rasučanu i Korina Ćokrlije, predstavlja 167. priča o književnom Bukureštu. Za početak autorke su inventarisale dve hiljade mesta i urbanih legendi relevantnih za likove rumunske književnosti, za stvarnu i književnu geografiju grada. „Stvarne ili izmišljene, ulice, uličice, bulevari presecaju se i reaguju, što stvara niz međusobno povezanih priča: od ulice Amzej do Romane, od Ateneuma do Herastraua, od Kotroćenja do ulice Dudesti, putevi književnih likova crtaju virtualnu mapu Bukurešta, pomoću koje se čitalac može orijentisati u svojim urbanim i rumunskim šetrnjama“, pišu autorke Rečnika književnih mesta Bukurešta, Andreea Rasučanu i Korina Ćokrlije. Bulevar Kalea Viktorijei, ulica Mantuleasa, Park Ioanid, Park Ćišmiđiu, Hanul lui Manuk, ulica Kalea Virtuci, Ulica Vakarešti, Kuća iz ulice Sirenelor, Hotel Universal, Gara de Est samo su neka od mesta koja su navedena u Rečniku. Andreea Rasučanu, spisateljica i književni kritičar: „U početku je bio trenutak panike. Bila je prilično zastrašujuća perspektiva da moramo ponovo proći kroz većinu rumunske literature i tako se i dogodilo, čitale smo ponovo dosta rumunskih autora. Odlučile smo da krenemo od nekoliko jezgara, prošle smo kroz devetnaesti vek, zaustavile se na piscima koji su pisali između dva svetska rata sa kojima smo dosta pregovarale, naravno da smo stigle i do savremenih autora o kojima sam pisala ranije, ali pokušala sam da se ne vratim piscima o kojima sam pisala u mojim prethodnim knjigama. Korina Ćokrlije je bila izvanredna partnerka, sa entuzijazmom koji se susreo sa mojim entuzijazmom. Mislim da se u tome krije tajna ove knjige, obe imamo izuzetnu strast prema Bukureštu i njegovim pričama. Pored toga, naravno da smo se nadopunile, jer sam ovaj put želela da istražujem periferiju Bukurešta, dok je Korina ostala na centralnim mestima. Htela sam takođe da pišem o slikovitom Bukureštu, o bukureštanskoj sirotinji, sa periferije grada, o mestu Groapa Kucarida (mesto koje je dobilo ime po inženjeru Nikolaju Kucarida, prisutnom u romanu Groapa, Euđena Barbua, objavljenom 1957) o Buzeštiju (područje oko Pijace / Ulice Buzešti) sa izvanrednim kafanama zbog kojih otvarate oči životu“, kako kaže jedan lik. Pisala sam i o mahali Filantropija, o ulici Grivica, o području koje je još uvek neobeleženo na kartama, praznoj teritoriji, na kojoj se zapravo može videti urbani razvoj, možete videti kako grad sada raste’’. Rečnik književnih mesta u Bukureštu ima za cilj da bude “ neka vrsta osvete osakaćenog, napadnutog, nestalog Bukurešta, osvetoljubivo i iskupiteljsko čitanje voljenog grada“, kaže Korina Ćokrlije, književni kritičar i doktork filoloških nauka: „Na stranicama Rečnika, kvart Uran još nije srušen, Casa Skanteii nije zamenila Hipodrom Baneasa, Hala Dalles je zadržala svoju modernističku fasadu iz tridesetih godina prošlog veka, a iza hotela Lido još uvek je mamac poznatog bazena sa svojim talasima. Čak i iz ove knjižare, gde smo večeras, knjižara Humanitas Ćišmiđiu, ako pogledamo kroz prozor fikcije, videćemo izvanredni bulevar kraljice Elizabete. Stalni šou sa živopisnim plakatima, vedrim reklamama, ekscentričnim toaletama i frizurama, zaljubljene, bulevar sa preljubom i izdajom kao u filmovima. Između parka Ćišmiđiu i pivare Gambrinus s jedne strane, bioskopa Kapitol i Vojnog doma s druge, ove večeri bismo, ako pogledamo kroz prozor fikcije, videli sve dobre likove iz međuratnog romana, počev od Nori Baldovin (protagonistkinje romana Koreni, koji je objavila Hortensia Papadat Bengescu 1938.), nastavljajući sa Emilijom Rakitaru (lik u romanu Prokustov krevet, Kamila Petreskua 1933) i završavajući sa neizbežnom gđom T. (glavnim likom u istom romanu Kamila Petreskua). Svakako, ništa ne bi bilo dosadno, fasade zgrada ne bi propale, bioskopi se ne bi zatvorili. A Leticija Branea, junakinja Gabrijele Adamešteanu, upravo je stigla u Bukurešt iz Pariza u romanu Fontana di Trevi (koji zatvara trilogiju koju je otvorio „Ravni put svakog dana“, a nastavio „Provizorno“) i ne bi žalila zbog činjenice da je „Bulevar Elisabeta“ postao mračan pejzaž, sa propalim fasadama na zgradama, gde je jedina svetla tačka knjižara Humanitas Ćišmiđiu, dva koraka od umanjene, ali obnovljene pivare Gambrinus. „
Corina Sabău, 15.02.2020, 18:30
Rečnik književnih mesta u Bukureštu, tom koji potpisuju Andreea Rasučanu i Korina Ćokrlije, predstavlja 167. priča o književnom Bukureštu. Za početak autorke su inventarisale dve hiljade mesta i urbanih legendi relevantnih za likove rumunske književnosti, za stvarnu i književnu geografiju grada. „Stvarne ili izmišljene, ulice, uličice, bulevari presecaju se i reaguju, što stvara niz međusobno povezanih priča: od ulice Amzej do Romane, od Ateneuma do Herastraua, od Kotroćenja do ulice Dudesti, putevi književnih likova crtaju virtualnu mapu Bukurešta, pomoću koje se čitalac može orijentisati u svojim urbanim i rumunskim šetrnjama“, pišu autorke Rečnika književnih mesta Bukurešta, Andreea Rasučanu i Korina Ćokrlije. Bulevar Kalea Viktorijei, ulica Mantuleasa, Park Ioanid, Park Ćišmiđiu, Hanul lui Manuk, ulica Kalea Virtuci, Ulica Vakarešti, Kuća iz ulice Sirenelor, Hotel Universal, Gara de Est samo su neka od mesta koja su navedena u Rečniku. Andreea Rasučanu, spisateljica i književni kritičar: „U početku je bio trenutak panike. Bila je prilično zastrašujuća perspektiva da moramo ponovo proći kroz većinu rumunske literature i tako se i dogodilo, čitale smo ponovo dosta rumunskih autora. Odlučile smo da krenemo od nekoliko jezgara, prošle smo kroz devetnaesti vek, zaustavile se na piscima koji su pisali između dva svetska rata sa kojima smo dosta pregovarale, naravno da smo stigle i do savremenih autora o kojima sam pisala ranije, ali pokušala sam da se ne vratim piscima o kojima sam pisala u mojim prethodnim knjigama. Korina Ćokrlije je bila izvanredna partnerka, sa entuzijazmom koji se susreo sa mojim entuzijazmom. Mislim da se u tome krije tajna ove knjige, obe imamo izuzetnu strast prema Bukureštu i njegovim pričama. Pored toga, naravno da smo se nadopunile, jer sam ovaj put želela da istražujem periferiju Bukurešta, dok je Korina ostala na centralnim mestima. Htela sam takođe da pišem o slikovitom Bukureštu, o bukureštanskoj sirotinji, sa periferije grada, o mestu Groapa Kucarida (mesto koje je dobilo ime po inženjeru Nikolaju Kucarida, prisutnom u romanu Groapa, Euđena Barbua, objavljenom 1957) o Buzeštiju (područje oko Pijace / Ulice Buzešti) sa izvanrednim kafanama zbog kojih otvarate oči životu“, kako kaže jedan lik. Pisala sam i o mahali Filantropija, o ulici Grivica, o području koje je još uvek neobeleženo na kartama, praznoj teritoriji, na kojoj se zapravo može videti urbani razvoj, možete videti kako grad sada raste’’. Rečnik književnih mesta u Bukureštu ima za cilj da bude “ neka vrsta osvete osakaćenog, napadnutog, nestalog Bukurešta, osvetoljubivo i iskupiteljsko čitanje voljenog grada“, kaže Korina Ćokrlije, književni kritičar i doktork filoloških nauka: „Na stranicama Rečnika, kvart Uran još nije srušen, Casa Skanteii nije zamenila Hipodrom Baneasa, Hala Dalles je zadržala svoju modernističku fasadu iz tridesetih godina prošlog veka, a iza hotela Lido još uvek je mamac poznatog bazena sa svojim talasima. Čak i iz ove knjižare, gde smo večeras, knjižara Humanitas Ćišmiđiu, ako pogledamo kroz prozor fikcije, videćemo izvanredni bulevar kraljice Elizabete. Stalni šou sa živopisnim plakatima, vedrim reklamama, ekscentričnim toaletama i frizurama, zaljubljene, bulevar sa preljubom i izdajom kao u filmovima. Između parka Ćišmiđiu i pivare Gambrinus s jedne strane, bioskopa Kapitol i Vojnog doma s druge, ove večeri bismo, ako pogledamo kroz prozor fikcije, videli sve dobre likove iz međuratnog romana, počev od Nori Baldovin (protagonistkinje romana Koreni, koji je objavila Hortensia Papadat Bengescu 1938.), nastavljajući sa Emilijom Rakitaru (lik u romanu Prokustov krevet, Kamila Petreskua 1933) i završavajući sa neizbežnom gđom T. (glavnim likom u istom romanu Kamila Petreskua). Svakako, ništa ne bi bilo dosadno, fasade zgrada ne bi propale, bioskopi se ne bi zatvorili. A Leticija Branea, junakinja Gabrijele Adamešteanu, upravo je stigla u Bukurešt iz Pariza u romanu Fontana di Trevi (koji zatvara trilogiju koju je otvorio „Ravni put svakog dana“, a nastavio „Provizorno“) i ne bi žalila zbog činjenice da je „Bulevar Elisabeta“ postao mračan pejzaž, sa propalim fasadama na zgradama, gde je jedina svetla tačka knjižara Humanitas Ćišmiđiu, dva koraka od umanjene, ali obnovljene pivare Gambrinus. „
Pored liste ulica, u Rečniku književnih mesta u Bukureštu navedeni su spomenici, stanice, raskrsnice, parkovi, pijace, kafići, ulice, hoteli, bioskopi, čak i štandovi antičkih dilera ili kiosci – svaki od njih predstavlja orijentir, čvor, u simboličkoj mreži grada.
