PROSLAVA NOVE GODINE U RUMUNIJI

Iako je to pojedinim ljudima samo kalendarska konvencija, Nova godina slavi se na svim kontinentima. U rumunskoj tradiciji Nova godina je nazivana u prošlosti i Mali Božić jer su se svi običaji smene starog i novog dešavali u proleće. Verovalo se da Nova godina kreće od Božića, ili čak i ranije od Svetog Andreja, 30. novembra, ali su običaji koledanja i koledara bili obavezni za kraj jedne godine i početak druge.
Predhrišćanski običaji igraju važnu ulogu u obeležavanju Nove godine. Pošto ovaj trenutak nema religioznu dimenziju, tradicija je maltene integralno sačuvana u vremenu. Stari solarni kult prenosi do dana današnjeg običaje u kojima su životinje glavni akteri. Tako imamo Igru Medveda i Igru Koze. Kostimi su pripremani nedelju dana pre Božića, a maske igrača govore o velikoj ekspresivnosti narodnih majstora, koji ih izrađuju dohovito i kreativno.

Objašnjava Delija Sujogan, etnolog na Severnom univerzitetu u Baja Mare.

Za Novu godinu koleda se u porodici, kod rodbine, kod komšija, kod prijatelja. Nisu opstala takozvana korinđanja puta. U pitanju su posebni satirični tekstovi. U Maramurešu će vas oduševiti koledanja vezana za novogodišnju noć, jer za razliku od drugih regiona, ovde drže do toga da korinđanje bude u obliku pesme.
Ljudi u Maramurešu znaju jako puno lepih koleda, i hrišćanskih, ali i predhrišćanskih, sa puno simbola koji se tiču sunca i moći preporoda koje sunce i priroda donose.

Meštani seoskih zajednica još uvek veruju da će im novogodišnja noć pomoći da dotaknu božanstvo. U narodnoj tradiciji, poruke koje su poslate ljudima u ključnim trenucima tokom godine, za velike praznike, za velike prelaske kojima se obeležava protok vremena jesu jedini istiniti događaji za zajednicu i za svakog njenog člana ponaosob.
Detaljnije, Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i foklor Konstantin Brailoju iz Bukurešta.

Primećujemo seriju ceremonijalnih, svečanih aktivnosti, među kojima i običaj pod nazivom sorkovit kojeg praktikuju naročito manja deca. Isto takav je i običaj Plugušorul, korinđanje sa plugom za kojeg su zadužena bila deca, ali i Veliki plug za kojeg su brinuli odrasli, oženjeni, porodični ljudi. Prvobitno značenje Velikog pluga bilo je u cilju zaštite i osvećenja, obe kao deo svečane proslave velikog praznika, iz kog se koledanje izdvajalo kao običaj. Sorkovitori koji su koledali plugom obeležavali su Novu godinu, a praznovanje se u celini završavalo za Svetog Jovana. Ti posebni trenuci u godini kao što je Božić i Nova godina vezuju se za tradiciju otvaranja nebesa. U pitanju je percepcija i prihvatanje samog čina teofanije. U celoj svojoj moći božanstvo je silazilo na zemlju među ljude. Zbog toga kažemo da se otvaraju nebesa, jer je tada Bog mogao direktno da komunicira sa onim koga je stvorio, sa čovekom. Tada, u ovim posebnim trenucima, kada se otvaraju nebesa, ljudi mogu saznati o onome šta će im se desiti tokom godine koja sledi. Nije u pitanju oblik divinacije, kako bi se dalo pomisliti, već je to poruka koju Bog šalje ljudima u trenutku kada im je blizak.

Isto u novogodišnjoj noći mlade devojke iz nekadašnjih zajednica mogle su sebi da proreknu sudbinu. Pred mikrofonom je Sabina Ispas.

Postoje brojni običaji putem kojih ljudi pokušavaju da održe korektnu vrstu komunikacije sa božanstvom. Naročito mlade devojke, koje žele da saznaju hoće li se i za koga udati i kakav će im suđenik biti. One pokušavaju da dešifruju kvalitete budućih partnera, tako što porede izgled nekih skrivenih stvari koje one moraju da pronađu. Ako pronađu ugljenisano parče drveta, izabranik će im biti crnomanjast. Ako pronađu suvo granje, brak će im biti sa starijom ososbom.

Za istoriju naše kulture, period od Božića do Svetog Jovana, do 7. januara jeste među najbogatijima u praznicima. Moderno društvo pretvorilo je proslavu Nove godine u priliku radovanja uz porodicu i prijatelje, ili priliku radovanja u javnom prostoru, sa žurkama koje se završavaju tek pred zoru prvog dana u godini.