SVET SELA U RUMUNSKOM SLIKARSTVU
Ion Puican, 03.02.2023, 18:30
Palata Šucu, u okviru Municipijskog muzeja u Bukureštu (MMB), predstavlja javnosti novu izložbu slika, crteža i umetničkih predmeta – Svet sela u rumunskom slikarstvu“. Na izložbi svoje posetioce čekaju radovi velikih umetnika: Tu su Nikolaje Grigoresku (1838-1907), koji se smatra najvećim nacionalnim slikarеm, Teodor Aman (1831-1891), osnivač moderne umetničke škole u Rumuniji, Kamil Resu (1880-1962), Jon Cukulesku (1910-1962) i drugi.
O selu u rumunskoj umetnosti razgovarali smo sa zamenikom direktora Municipijskog muzeja i kustosom izložbe Elenom Olariu:
Izložba Svet sela u rumunskom slikarstvu izlaže ovoga puta novu viziju. Zato što je u pitanju trajna tema rumunske umetnosti. Čak i Teodor Aman, sa kojim otvaramo izložbu, poklonio je pažnju ovom segmentu, on je ipak bio aristokrata, ali činjenica je da je rumunsko selo XIX veka privuklo pažnju intelektualaca i elite. Ideja vodilja u Rumuniji bila je traženje nacionalne specifike. Jer je kulturno poravnavanje sa Zapadom postavilo kulturnoj rumunskoj eliti pitanje. Šta će biti sa našim identitetom? Razgovaramo o XIX veku, o veku nacionalnosti, kada je taj deo rumunskog društva, svet sela, bio zaista dobro zastupljen. Štaviše, strani umetnici koji su dolazili sa Zapada bili su manje zainteresovani za rumunske gradove, koji nisu ličili na zapadne, a nisu više bili ni turski, bili su dosta primitivni, dok im je svet sela bio fascinantan. U komunizmu smo bili navikli da se u slikarstvu obrađuju seoske teme, jer je to bila omiljena tema jedine partije, i nekako se ova tema izlizala. Zato pokušavamo da je vratimo na pravo zasluženo mesto.“
Kao domaćin, i kao kustos, Elena Olariu nam je omogućila kratak obilazak izložbe i naznačila nestale tradicije iz sveta sela kao i detalje o tome koliko su fascinirani ovim svetom bili slikari:
Da počnemo sa Amanom, sjajna slika, na njoj je zima, vidimo i dva seljaka koji prevoze dva velika bureta vina. Znači kola sa buradima koje vuku volovi, koja se pojavljuju i kod Grigoreskua su izvanredna prevozna sredstva koja su prevozila vrednu robu, hranu, vina, žetvu seljaka. Interesantno je i kako su bili obučeni seljaci u tom periodu, kakve su na sebi imali nošnje oni koji su pratili i branili ta kola. Možete misliti da je vrednost bila velika. Oni su na vašare išli naoružani. To je bio čitav spektakl. Mnogi ne razumeju zašto je Grigoresku slikao ta kola, a činio je to jer je i sam bio izuzetan posmatrač. Mi danas i ne razumemo Grigoreskua onako kako bi trebalo. To su danas važna dokumenta kojima se pridodaje umetnička vrednost samog likovnog čina Grigoreskua. Jedna od slika naslovljena je Kod Baracija. Baraci je ustvari bila gostionica na raskršću više puteva. I Grigoresku je zbog ove umetničke teme, da ne bi čekao na putu dok prođu neka kola, odlazio do raskršća gde su se putevi presecali i tu je čekao volovske zaprege koje su prolazile. Videćemo ove slike. Videćemo klasične teme Grigoreskua u slikama koje su izložene. Tu je i slika Čobančeta sa ovčicamai znamo da su mladi i deca po našim selima čuvali stoku. To je običaj koji naši dedovi pamte i ako se i izgubi imaćemo ovaj običaj ovekovečen na divnim slikama. Svet sela jeste spektakl. Ova izložba to dokazuje jer uključuje umetnike koji su slikali seoska prela i kola. Nedeljom su seljaci išli na prela, a to je slikare privlačilo, jer su tu dolazili ljudi u svojim najlepšim nošnjama. Umetnike je privlačio i život crkve i videćemo jednu zaista izuzetnu sliku sa scenom krštenja.
Nastavljajući predstavljanje izložbe, Elena Olariu nam je govorila o predmetima narodne radinosti i o drugim izloženim likovnim radovima umetnika:
Videćemo dela Vermonta, Artura Verone, koja su neka vrsta nastavka na ovu temu sela Grigoreskua. Videćemo vašare gde su seljaci išli. Vašari su bili važni. Šta znači svet sela i zašto su bili fascinirani slikari? Zato što su tu našli boju, našli su sve živopisno, našli su svetlost. Moramo se vrlo brzo otrgnuti od ove predrasude da je seoski svet i selo uopšte bilo samo komunistička tema. Nije tačno, videćete u prvoj izložbenoj Sali da nema nikakve veze sa komunističkim periodom… Imamo specijalnu vitrinu donetu iz Muzeja Makovej, Kolekcija likovne umetnosti Lidžija i Pompiliju Makovej. Zašto smo je doneli? Jer je to kolekcija narodne radinosti. Lidžija Makovej i njen muž su imali jednu izuzetnu kolekciju narodne umetnosti. Delom je poklonjena Muzeju rumunskog seljaka, delom se još uvek nalazi u Kući Makovej. Upućujem vam poziv da je posetite jer ćete se tamo susreti sa visokom umetnošću, ali i sa izuzetnim predmetima narodne radinosti. Od XIX veka sve do XXI veka umetnički ateljei su krcati ovakvim predmetima narodne radinosti. Umetnici ih prikupljaju. Vole njihovu boju, liniju, njihovu kreativnost. Svi rumunski umetnici su ovakve predmete prikupljali u svojim kolekcijama i mislimo da je dobra ideja da ih u ovoj vitrini prikažemo… U drugoj Sali skrećem vam pažnju na radove Kamila Resua, koji je isto tražio tu rumunsku specifiku i uspeo da nadje jedino u rumunskom selu. Tu su i bar dva remek dela rumunske umetnosti. Pomenula sam krštenje, ali izložba ide i na drugu stranu. Na kraju krajeva sahrane su isto deo života. A umetnici zatvaraju ovaj ciklus.
