„Između revolucija“ film Vlada Petrija, u odeljku Foruma Berlinala
Corina Sabău, 25.02.2023, 18:30
Između revolucija/Between Revolutionsfilm reditelja Vlada Petrija, biće predstavljen u odeljku Forum Berlinala, događaja koji se održava od 16. do 26. februara. Napravljen iz arhiva, film odražava živote i sudbine dve žene, Marije i Zahre, jedne iz Rumunije, druge iz Irana, prijateljica i koleginica sa fakulteta na Univerzitetu medicine u Bukureštu 70-ih godina. Godine 1979, kada mogućnost političke promene u Iranu postaje izvesna, Zahra se vraća u svoju zemlju, učestvujući u tamošnjoj revoluciji, daleko od svoje prijateljice. Sledećih 10 godina njihov jedini način komunikacije je putem pisama. Uokvirene dvema revolucijama, njihove reči opisuju borbu žena da se njihov glas čuje, borbu društva koja prolaze kroz radikalne promene i prijateljstvo koje niko ne može uništiti.
Reditelj Vlad Petri koristio je arhivske slike i dokumente, ali i elemente fikcije, što je dovelo do stvaranja hibridnog igranog filma, u kojem se spajaju dokumentarni film i fikcija.
Za mene je to film o nedavnoj prošlosti, koji veoma snažno odjekuje neposrednom stvarnošću. To je film koji predstavlja subjektivnu, žensku istoriju o dve hiljade kilometara udaljene dve zemlje i o društvima koja su doživela nove političke sisteme, u kojima su ljudi postepeno slamani represivnim političkim aparatima.To je aktuelni film, koji ulazi u dijalog sa protestima poslednjih meseci u Iranu, gde se žene bore za svoja prava i gde one žele pravedno društvo, baš kakvo su htele i u 1979“, kaže reditelj Vlad Petri.
Počeo bih od onoga što sam rekao o aktuelnim protestima u Iranu. Zapravo sam počeo da radim na ovom filmu pre tri godine, u vreme kada nije bilo mnogo protesta. Slučajnost je da sada, u vreme kada smo objavili film, postoje možda najznačajniji protesti u Iranu od Islamske revolucije 1979. naovamo, takođe možda najupečatljiviji protesti na celom Bliskom istoku, a mislim i da je prva revolucija koju vode žene upravo u Iranu, što je neverovatna stvar za region.
Počeo bih od onoga što sam rekao o aktuelnim protestima u Iranu. Zapravo sam počeo da radim na ovom filmu pre tri godine, u vreme kada nije bilo mnogo protesta. Slučajnost je da sada, u vreme kada smo objavili film, postoje možda najznačajniji protesti u Iranu od Islamske revolucije 1979. naovamo, takođe možda najupečatljiviji protesti na celom Bliskom istoku, a mislim i da je prva revolucija koju vode žene upravo u Iranu, što je neverovatna stvar za region.
Što se tiče mog interesovanja za političke teme, istina je, da sam posebno zainteresovan za Istočnu Evropu i Bliski istok, putovao sam i u Iran i u druge zemlje u regionu, i film je tako građen, iz više pravaca. Važnu ulogu su imali i razgovori koje sam vodio sa svojom majkom, koja je bila student medicine i koja mi je pričala o studentima sa Istoka koji su došli da studiraju u Rumuniju. Rođen sam 1979. godine, u godini Islamske revolucije.
Nekako je ova priča bila izgrađena na više slojeva i pronašao sam veze, sličnosti, ali i razlike između Islamske revolucije i antikomunističke revolucije, koja se dogodila 1989. godine u Rumuniji. I bilo mi je nekako zanimljivo da testiram ovaj teren i da razgovaram o nadama, optimizmu, želji za radikalnom promenom. Zato što su obe revolucije dovele do nekih radikalnih promena i još uvek mislim da su to možda najvažnije revolucije prošlog veka.“
Nekako je ova priča bila izgrađena na više slojeva i pronašao sam veze, sličnosti, ali i razlike između Islamske revolucije i antikomunističke revolucije, koja se dogodila 1989. godine u Rumuniji. I bilo mi je nekako zanimljivo da testiram ovaj teren i da razgovaram o nadama, optimizmu, želji za radikalnom promenom. Zato što su obe revolucije dovele do nekih radikalnih promena i još uvek mislim da su to možda najvažnije revolucije prošlog veka.“
Pisma prisutna u filmu napisala je Lavinija Branište i inspirisana su pismima iz Arhiva bezbednosti i pesmama dva značajna pisca iz Rumunije i Irana: Nine Kasijan i Foru Farohzada. Književnica Lavinia Braniste.
Kada sam počela da radim na projektu, Vlad je sasvim jasno imao na umu priču, koja je uključivala i razmenu pisama između dva lika, tako da mi je dao dovoljno podataka. Nismo se poznavali, pa je njegov predlog došao za mene kao potpuno iznenađenje, bilo je to nešto što me je izvuklo iz zone komfora, kako kažu, jer nikada ranije nisam radila na ovakvom projektu. Laskalo mi je i plašilo me je u isto vreme, ali sam to prihvatila sa velikom, velikom radošću. Morala sam da prođem kroz prilično dug period dokumentovanja pre nego što sam počela da pišem, jer je Islamska revolucija bila tema o kojoj nisam znala skoro ništa.
Održavala sam stalni kontakt sa Vladom i dosta smo se konsultovali u svim fazama projekta. Igrom slučaja, i moja majka je završila fakultet krajem 70-ih, pa sam i ja imala neke priče od nje, vezane za taj period. A iz 80-ih imam još neke svoje uspomene, tako da sam i ja imala zajedničkih tačaka sa Vladom i zajedno smo gradili ovu priču od koje je, na kraju, ostalo malo teksta. Ali sveukupno, rad na filmu je bio stalan proces i veoma zanimljivo iskustvo za mene.
Održavala sam stalni kontakt sa Vladom i dosta smo se konsultovali u svim fazama projekta. Igrom slučaja, i moja majka je završila fakultet krajem 70-ih, pa sam i ja imala neke priče od nje, vezane za taj period. A iz 80-ih imam još neke svoje uspomene, tako da sam i ja imala zajedničkih tačaka sa Vladom i zajedno smo gradili ovu priču od koje je, na kraju, ostalo malo teksta. Ali sveukupno, rad na filmu je bio stalan proces i veoma zanimljivo iskustvo za mene.
Rumunski igrani film Između revolucija/ Between Revolutions“ jedan je od 28 naslova odabranih za glavni program Forumа sekcije Berlinskog međunarodnog filmskog festivala od preko 2.000 filmova iz celog sveta. U istom segmentu izabran je i Mammalia, debi Sebastijana Mihaileskua u dugometražnom fikcijskom filmu. U stvari, mnogi filmski stvaraoci i mnogi projekti iz Rumunije učestvuju na Berlinalu ove godine. Glumica Judith State odabrana je u programu European Shooting Stars, a Berlinale Talents Vorkshop, koji se organizuje svake godine tokom festivala, ugošćuje četiri mlada filmska stvaraoca i jednog mladog režisera: rediteljku i glumicu Alinu Rerban, glumicu Joanu Kicu, distributera Oanu Furdea, filmsku kritičarku Doru Leu i tonskog inženjera Marijana Balana. Takođe, na Berlinale Marketu je prisutan i Export Onli projekat producentkinja Ade Solomon i Karle Fotea, Spi/Master, HBO serijal po scenariju Adine Sadeanu, izabran u novom programu Berlinale Series. U žiriju za selekciju kratkih filmova je i urednik Katalin Kristuciu a Radu Žude zastupljen je u zvaničnom takmičarskom žiriju.
