Matematički glasnik

U svojoj skoro 250-godišnjoj istoriji, rumunska štampa beleži i najduže neprekidno pojavljivanje jedne publikacije.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 16.12.2024, 17:09

U svojoj skoro 250-godišnjoj istoriji, rumunska štampa beleži i najduže neprekidno pojavljivanje jedne publikacije. Reč je o „Matematičkom glasniku”, specijalizovanom časopisu za ljubitelje matematike, koji se pojavio 1895. godine u Bukureštu na inicijativu grupe matematičara i inženjera. Petorica osnivača bili su inženjeri Viktor Balaban, Vasile Kristesku, Jon Jonesku, Mihail Roko i Joan Zotu. Nakon prerane Balabanove smrti, matematičarka Konstanca Pompilijan je dovedena u grupu. Ubrzo su u ovu prvu grupu ušli i inženjeri Tankred Konstantinesku, Emanojl Davidesku, Mauriču Kinbaum i Nikolae Nikulesku i matematičari Andrej Joakimesku i George Cicejka. U 129 godina neprekidnog izlaženja, „Matematički glasnik” bila je agora na kojoj su se iskazali najbolji rumunski matematičari, istraživači, nastavnici, inženjeri, ekonomisti, studenti i đaci i drugi zaljubljenici u ovu oblast. Takođe, na stranicama časopisa mogu se naći i imena stranih matematičara. „Matematički glasnik” je odgajao generacije entuzijasta i organizovap takmičenja. U početku je časopis izlazio na 16 stranica i u tiražu od 144 primerka koji su se prodavali na osnovu pretplate. Zatim se broj kupaca povećava, a najveći tiraž je zabeležen 1980-ih kada je izdanje izašlo u tiražu od 120.000 primeraka.

Sa takvom tradicijom, „Matematički glasnik” je i izvor istraživanja o evoluciji obrazovanja u Rumuniji. Matematičar i pisac Bogdan Sučsva je zabeležio bogatstvo koje „Glasnik” nudi u tom pogledu.

„Činjenica da postoji baza podataka u kojoj postoji mnogo problema, već 129 godina, znači da možete pogledati različite istorijske slojeve, različite načine razmišljanja o obrazovanju, pronaći odgovarajuće probleme za određeni uzrast. Ovi modeli su u Glasniku. Za više od jednog veka, ima dovoljno primera, dovoljno strategija je isprobano i tako je viđeno kako se odaziva zanimljiva populacija. Činjenica da imamo toliko primera, toliko načina razmišljanja Glasnika, omogućiće nam da vidimo koliko je ovo iskustvo interesantno u širim okvirima“.

U svojoj dugoj istoriji koja traje i danas, „Matematički glasnik” je imao visoke standarde i stalno podsticao kreativno razmišljanje. Bogdan Sučava se prisetio takve epizode ​​originalnog razmišljanja.

„Zanimljiv slučaj je bio Sebastijan Kaufman koji je zaboravio neke trigonometrijske formule na usmenom ispitu. U uvodniku je kritikovano, nije se moglo ostaviti. Nema problema, Kaufman uči trigonometriju i završava istraživanje koristeći tehnike koje se bave polarnim koordinatama. Njegovo delo pojavilo se nekoliko meseci pre nego što je Rumunija ušla u Prvi svetski rat. O čemu se radilo? Kao što imamo moć tačke nad krugom, koncept koji je uveo Jakob Štajner 1826. godine, možemo imati moć tačke nad ravnim algebarskom krivom. On predlaže da se to zapiše u polarnim koordinatama i vidi šta će se desiti. Bilo je to izvanredno delo koje je napisao izvanredni srednjoškolac. Ovo je bilo okruženje Glasnika. Sprema se za takmičenje, za konkurs Glasnika, sastaje se sa ocenjivačima, daleko je od savršenstva. On je kritikovan i on se usavršava i na osnovu ovog okruženja nastaje nešto kreativno. Isti Kaufmanov problem je trebalo proučavati posle Drugog svetskog rata, a u drugim referencama mislim da ne nalazimo ništa drugo objavljeno pre 1956. Činjenica da je srednjoškolac u Bukureštu radio nešto ovako je izuzetna.“

Za „Matematički glasnik” vezuje se i pojava Međunarodne matematičke olimpijade, prestižnog takmičenja. Rumunija je učestvovala na svim dosadašnjim izdanjima i osvojila 78 zlatnih medalja, 146 srebrnih, 45 bronzanih i 6 diploma. Ona je tako na 6. mestu na rang listi svih vremena. Rumunija je bila domaćin 6 izdanja, 1959, 1960, 1969, 1978, 1999. i 2018. godine. Bogdan Sučava:

„Inicijativa međunarodne olimpijade pripadala je Rumunskom društvu matematičkih i fizičkih nauka, diskusije su se vodile između 1956. i 1959. Prvo izdanje je bilo ’59. U to vreme predsednik udruženja je bio Grigore Mojsil, potpredsednici su bili Kajus Jakob i Nikolae Teodoresku. To se desilo u tom periodu i politički tada nije bilo lako organizovati međunarodni događaj, bilo je mnogo ograničenja. Prvi od njih je bilo dobijanje svih potrebnih saglasnosti. Drugi je bio međunarodni kontakti i nivo prestiža da se pokrene međunarodni projekat takvog obima. Njihova generacija je imala konkurs Glasnika kao uzor, a ako uporedimo format, u početku je bila ideja: nije bilo mnogo problema koje treba rešiti za vrlo kratko vreme, već problema koji zahtevaju dosta vremena za razmišljanje, oko sat i po vremena za problem. To je bila inicijalna ideja i bila je veoma slična onoj koja je pokušana pre Prvog svetskog rata u Rumuniji. Ovi inicijatori ideje imali su osećaj da model Glasnika može biti od međunarodnog interesa. To treba napomenuti i uporediti sa drugim konkursima koji su postojali u to vreme“.

„Matematički glasnik” je referentna publikacija rumunskih matematičara, rumunske matematičke škole. Postoji matematika, ali postoji i obrazovanje, postoji i istorija, postoji i kolektivni um, postoji i smena generacija. I, pre svega, to je tradicija koja se nastavlja.