Božićna jelka, izmedju tradicije i savremenosti

Možda izgleda iznenađujuće, ali prva okićena jelka u Rumuniji datira jos iz 1866. godine, što je, uzgred budi rečeno, jedna od važnih godina u istoriji Rumunije, tada je počela nova era, koju će obeležeti vladavina kralja Karola I.

Dragana Diamandi, 25.12.2024, 14:13

Možda izgleda iznenađujuće, ali prva okićena jelka u Rumuniji datira jos iz 1866. godine, što je, uzgred budi rečeno, jedna od važnih godina u istoriji Rumunije, tada je počela nova era, koju će obeležeti vladavina kralja Karola I. Manje od osam meseci nakon dolaska pruskog princa Hohenzolierna-Sigmaringena u zemlju, kraljevska palata u Bukureštu bila je domaćin, decembra 1866. godine, prve božićne jelke u Rumuniji ukrašene spektakularnim ornamentima donetim iz rodne zemlje suverena.
Običaj kićenja jelke na Badnji dan, privilegija germanskih naroda, uvezen, u Rumuniju preko Kraljevske porodice, bio je popularan i raširen po celoj zemlji, prvo u gradskoj sredini, a zatim je prenet i u sela.
Ali zašto jela, a ne drugo drvo? Ovim pitanjem bavi se jedana od najistaknutijih etnoloških istraživača u Rumuniji, univerzitetski profesor Doina Isfanoni:

„Ne zaboravimo da je jela za nas, Rumune, sveto drvo.“ To je, ako hoćete, drvo života koje povezuje Nebo i zemlju. To je drvo koje, od rođenja do sahrane, prati čovekov život, ukrašeno, u zavisnosti od životne dobi, na različite načine. Pri rođenju se bira mala jela, koja cak može ostati u šumi ili se prenosi bliže kući. Jelka je, na neki način, svojevrsni barometar razvoja deteta. Kako se razvija jela, tako će se i dete razvijati, postati veliko, ponosno i, naravno, verujući u mladost bez starosti – kao što jela nikada ne menja svoje zeleni ukras, isto će tako ostati „zelena“ pod znacima navoda, budućnost mlade osobe i tinejdžera koji je primalac ili čuvar drveta. Zatim, svi znamo da je svadbeno drvo takođe ukrašeno papirom u boji, resama i zvončićima na vrhu. Takodje i pogrebna jela! Ukrašena je, kod nevenčanih mladih, crnim resama, maramom – tradicionalnom nošnjom devojaka i sa zvonom, kad dune vetar, zvecka i za koje se kaže da je muž pokojnice. . Dakle, jelka za nas Rumune, svakako; ima veoma složenu konotaciju.“

Ovim višestrukim značenjima koja se daju jeli, dodaju se i hrišćanska, prihvatanjem jele u Rumuniji kao centralnog elementa proslave Rođenja Gospodnjeg. Njegove hrišćanske konotacije su pojačane izborom specifičnih ukrasa. Doina Išfanoni:

„Na primer, svećice koje se stavljaju – prvobitno, sveće koje su se stavljale na jelku– daju joj magičan aspekt, odnose se na simboliku sveće, koja je zamena za Isusa. Vosak je telo, plamen je duh. Takođe, jabuke koje se dodaju na jelku nisu samo jednostavni ukrasi. Praktikuju se crvene jabuke, upravo, da budu sto uočljivije, ali se odnose na prvobitni greh Eve sa čuvenom jabukom i proterivanje Adama i Eve iz Raja. Jekla se ukrašava i orasi. Međutim, uvijenim u foliju, jer i oni predstavljaju, ako hoćete, zračak svetlosti, svetlost koja se reflektuje u unutrašnjem prostoru i tako daje dodatni sjaj. I orah je takodje simbol, u ovim zimskim solsticijama i hrišćanskim običajima. Jer orah je izdržljiv, dugovečan plod koji traje tokom vremena, simbol plodnosti, bogatstva, prolaznosti vremena bez uticaja na njega. A sa hrišćanske tačke gledišta, imajući u središnjem delu znak krsta, on se takođe smatra korisnim sredstvom u izražavanju simbolike jelke kao proslave Hristovog rođenja. Celo jezgro oraha po svom obliku podseća na mozak i znači prosvetljenje. To je trenutak kada znamo da, tokom zimskim praznika, a naročito uoči Božića, kroz rođenje Spasitelja, svako od nas ima obećanje, mogla bih reći, preporoda. To je momenat kada tri sestre – Nada, Ljubav i Vera – prate jedna drugu, dajući čoveku dodatnu snagu, dajući mu, ako hoćete, dodatnu energiju i dodatnu nadu da će od sada, u vremenu, koje će se roditi, sve biti divno. Naravno, na vrh jelke se stavlja anđeo ili zvezda koja je mudrace dovela u Vitlejem, u mesto rodjenja Isusa Hrista. I ona je još jedan simbol.“
Nažalost, kaže etnolog istraživač Doina Išfanoni, danas mnogi od nas gube iz vida mnoštvo konotacija jelke, čiji se simbol pretvara u jednostavan ukras.

„Ako pitate šta znaci jelka Rumunima, treba da znate da će ljudi dati veoma, veoma različite odgovore i otkrićete da se nijedan od njih neće odnositi na kosmičko drvo, niko od njih neće govoriti o ukrasima kao o sinkretičkom spoju između hrišćanstva i pre Hrista, imaju nedostatak informacija koje ojačavaju praksu. Naša svrha, kao specijalista je da ih resemantizujemo, da im vratimo ovo semantičko bogatstvo i da ih naviknemo na činjenicu da svaki gest ima značenje, da ima vrednost, motiv, ništa nije slučajno.“
O zameni prirodne jelke sa veštačkom Doina Išfanoni kaže:

„Prirodnu jelku zamenili smo veštačkom. To je bogohuljenje, sa moje tačke gledišta, jer ne unosite smrt u kuću, vi unosite život, želite da ima života i vitalnosti. Veštačka jelka nema nikakvu vrednost. To je moje mišljenje. Naravno, drugi specijalisti mogu imati drugačija mišljenja, ali generalno, kada je tradicija u pitanju, trudimo se koliko god možemo da vratimo njenu vrednost i značaj u svest ljudi, objašnjavajući im zašto automatski prave određene gestove za koje se verovatno i oni ponekad upitaju zašto to čine.“
Jelka je element koji spaja porodicu i bliske prijatelje. Okupljeni oko nje za Božić́, daju i primaju poklone, zatim sednu za bogatu trpezu, punu biranih jela, od kojih su neka posebno pripremljena samo za ovo doba godine. Ali ne pre nego sto prime koledarsku pesmu, koja najavljuje rođenje Isusovo.
U ruralnim područjima Rumunije za praznik Rođenja Gospodnjeg još uvek se čuvaju drevne tradicije. Zato se Rumunija idalje ubraja – kaže profesorka Doina Išfanoni – među razmaženim zemljama jugoistočne Evrope: skup kulturnih ponašanja koji imaju dugu istorijsku lozu teraju nas da kažemo da za nas Božić nastavlja da bude onaj korak ka svetom, koji počinje 25. decembra i završava 6. januara, na praznik Krštenja Gospodnjeg.