Digitalna arheologija
Od leta prošle godine do kraja februara ove godine, u Muzeju grada Bukurešta (MMB), u palati Šucu, otvorena je izložba „Digitalna arheologija. „Srednjovekovna prošlost Bukurešta iz keramičke perspektive“.
Ljubinka Stankov и Ion Puican, 22.02.2025, 11:51
Od leta prošle godine do kraja februara ove godine, u Muzeju grada Bukurešta (MMB), u palati Šucu, otvorena je izložba „Digitalna arheologija. „Srednjovekovna prošlost Bukurešta iz keramičke perspektive“. Izložba predstavlja fascinantno virtuelno putovanje u prošlost prestonice, u gradu Bukureštu od 15. do 19. veka, ali i novo razumevanje kako se odvijao svakodnevni život grada Bukurešta. Kustos izložbe Alina Streinu govori nam o izložbi i projektu od kojeg je sve krenulo:
„Izložba je nastala kao deo projekta koji sufinansira AFCN, sa istom temom, Srednjovekovna istorija Bukurešta iz keramičke perspektive. Projekat je sproveden u partnerstvu sa kolegama iz Nacionalnog instituta za nasleđe i cilj je bio da se kapitalizuju keramička otkrića iz arheološkog konteksta u amblematskim oblastima Bukurešta. Tako smo iz nasleđa MMB-а izabrali posude koje smo smatrali reprezentativnim, a kojе potiču sa ovih urbanih lokaliteta i za koje verujemo da još uvek pokazuju nešto od života po domaćinstvima Bukurešta iz 17, 18. i 19. veka.”
Koje vrste posuda su pronađene tokom arheoloških istraživanja, koje čine osnovu izložbe u MMB? Koje je njihovo poreklo i koje nam informacije donose?
„Tokom projekta primetili smo da je ve&ina otkrivenih posuda i keramičkih predmeta uglavnom kuhinjsko posuđe, posude za kuvanje i posuđe za serviranje. Kuhinjska keramika je, očigledno, prilično ujednačena, i po mnogo čemu slična. Ali postoje neke izuzetno zanimljive razlike, u pogledu keramike za posluživanje. Na primer, imamo bokale koji izgledaju veoma slično onima koji su se koristili u Osmanskom carstvu. Imamo krigle za pivo koje su veoma slične onima koje se koriste u germanskoj oblasti. Imamo posude za mineralnu vodu i druge male predmete koje su iz uvoza i rezultat su trgovinskih odnosa između rumunskih zemalja i velikih trgovačkih sila tog vremena.“
Alina Streinu nam govori i o digitalnoj komponenti izložbe u palati Šucu, odnosno o veb stranici mmb.cimec.ro, o digitalnom katalogu arheoloških istraživanja u vezi sa keramikom otkrivenom u prestonici. Arheološka istraživanja koja je sproveo MMB započela su pedesetih godina prošlog veka i nastavljaju se do danas, iznoseći na videlo objekte koji upotpunjuju pisanu istoriju grada Bukurešta. Alina Streinu:
„Projekat i izložba povezani su i sa pokretanjem veb stranice na mmb.cimec.ro, na kojoj su predstavljeni rezultati ovog projekta. Postoje slike 300 keramičkih predmeta iz kolekcije nasleđa Muzeja grada Bukurešta, od kojih su njih 150 skenirani 3D. To su uradile kolege iz Nacionalnog instituta za nasleđe, a imamo i slike iz arhiva Muzeja grada Bukurešta postavljene na ovom sajtu sa arheološkim istraživanjima iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka grada Bukurešta . „
Koja je bila namera ove izložbe nazvane „Digitalna arheologija” U MMB-u reći će nam kustos Alina Streinu:
„Jedna od pokretačkih ideja ovog projekta i izložbe bila je da zainteresujemo novu publiku, zbog čega smo koristili i ove nove tehnike valorizacije nasleđa, kao što je 3D tehnologija promocije nasleđa. Korišćenjem ovih novih tehnika za koje smatramo da su apsolutno relevantne i važne za ispravnu i koherentnu dokumentaciju objekata nasleđa, približavanjem ovim novim oblastima, možemo privući i mlađu publiku. Na kraju projekta imali smo čak i radionicu na Istorijskom fakultetu u kojoj smo predstavili sve materijale koji su bili deo ovog izložbenog projekta, ali su mlađe kolege, studenti, bili izuzetno zainteresovani za ovaj 3D deo, kako su napravljeni 3D modeli i za ceo proces obrade u pozadini. Dakle, postoji stvarno interesovanje mladih stručnjaka za koje se nadamo da će ostati na terenu i sa kojima &emo sarađivati u budućnosti na evoluciji i razvoju ovih novih tehnika za dokumentovanje i promovisanje nasleđa.“
Na kraju našeg razgovora, Alina Streinu nam je nabrojala arheološke lokalitete prestonice, odakle potiču predmeti sa ove izložbe u Muzeju grada Bukurešta:
„Ve&ina digitalizovanih i izloženih onlajn predmeta i u okviru izložbe, koja se još uvek može posetiti u palati Šucu, potiče iz istraživanja obavljenog na perimetru ulica sadašnjeg Starog centra, istorijskog centra Bukurešta, istraživanja koje su uglavnom koordinirali arheolozi Muzeja grada Bukurešta, ali i iz drugih istraživanja u lokalitetima kao što su palata Kotročenj, Brdo Radu Voda, Crkva Svetog Nikole Udrikani. Ovaj poslednji lokalitet spada u najnovije pronalaske.”
