Ukus, prefinjenost i društvenost u Bukureštu prve polovine XX veka

Izložba „Ukus, prefinjenost i društvenost u Bukureštu prve polovine XX veka“ u kući Filipesku-Čezijanu u prestonici, jednoj od kancelarija Gradskog muzeja u Bukureštu (MMB), zamišljena je da rekonstruiše fragment svakodnevnog života, tačnije ritual služenja jela, koji je praktikovala bukureštanska elita u znaku dubokih kulturnih transformacija, između striktnog predratnog bontona i opuštenijih društvenih stavova negovanih u međuratnom periodu.

Ljubinka Stankov и Ion Puican, 07.12.2024, 12:04

Izložba „Ukus, prefinjenost i društvenost u Bukureštu prve polovine XX veka“ u kući Filipesku-Čezijanu u prestonici, jednoj od kancelarija Gradskog muzeja u Bukureštu (MMB), zamišljena je da rekonstruiše fragment svakodnevnog života, tačnije ritual služenja jela, koji je praktikovala bukureštanska elita u znaku dubokih kulturnih transformacija, između striktnog predratnog bontona i opuštenijih društvenih stavova negovanih u međuratnom periodu. Jedna od kustosica izložbe Andreja Maničeanu govorila nam je o bontonu bukureštanskog društva na početku XX veka:

„U prvoj polovini  XX veka bonton i način života bukureštanske elite obeležilo je nekoliko karakterističnih elemenata, poput zapadnog uticaja, jer se većina pripadnika bukureštanske elite školovala u inostranstvu, posebno u Francuskoj, što je dovelo do prilagođavanja zapadnim manirima i stilu života. Naročito su moda, arhitektura i društveni običaji odražavali ove uticaje.“

Andreja Maničeanu govorila nam je i o načinu oblačenja u tom periodu:

Bukureštanska elita posvetila je posebnu pažnju odevanju. Gospoda su nosila elegantna, moderna odela inspirisana zapadnoevropskim trendovima, a dame su oblačile veoma elegantne haljine koje su često kreirale modne kuće. Osim toga, balovi i prijemi su bili važne prilike da se pokaže ova elegancija.“

Izložba prikazuje publici i način na koji je elita Bukurešta živela u prvoj polovini XX veka, kako po stambenom pitanju, tako i po pitanju društvenog života:

„Rezidencije bukureštanske elite u prvoj polovini XX veka često su se nalazile u centralnim oblastima kao što su Kalea Viktoriej ili Kotročenj, i imale su eklektičan arhitektonski stil, kombinujući elemente neoklasike, secesije ili neoromanike. Pripadnici elite prisustvovali su balovima, prijemima i večerama u Kraljevskom dvoru ili drugim raskošnim rezidencijama. Kafići, klubovi i luksuzni restorani kao što je Kapša bili su mesta susretanja političara, aristokratije i umetnika. … Izložba ‘Ukus, prefinjenost i društvenost’ istražuje prelaz i međusobne uticaje između životnog stila i životnog prostora u predratnom i međuratnom periodu, naglašavajući dinamiku između eksterijera i enterijera.

U predratnom periodu život aristokratije bio je jasno definisan, opulentan i prefinjen, što se ogledalo u arhitekturi i enetrijerima kuća. Postojao je jak uticaj iz inostranstva, naročito kada je u pitanju dizajn unutrašnjih prostora inspirisan zapadnim trendovima i umetničkim pravcima kakav je na primer bio barok. Kuće su odavale stil života orijentisan prema spektakularnom i prema društvenom staležu, građene tako da impresioniraju goste. Nameštaj, dekoracije, materijali za gradnju predratnih kuća, sve je odavalo taj odnos kontinuiteta između grandiozne spoljašnjosti i unutrašnjosti. Poštujući ovu dinamiku spoljašnje-unutrašnje, unutrašnje-spoljašnje, izložba naglašava način na koji su se ekonomske i socijalne promene odražavale u ova dva perioda i kako su uticale na percepciju i organizaciju prostora domaćinstava u predratnim kućama. Unutrašnji prostor je bio refleksija spoljašnjeg, refleksija društvenih jerarhija, etikete, a u periodu između dva rata svakodnevni život i estetska merila počinju da se prilagođavaju načinu percepcije i organizacije spoljašnjeg prostora.”

Andreja Maničeanu nam govori i o kulturnom životu epohe:

„Elita Bukurešta imala je, takođe, vrlo tesnih veza sa kulturnom scenom. Opera, pozorište, umetničke izložbe bile su omiljene u visokom društvu. Štaviše, često su elite bili mecene umetnosti i književnosti i na taj način dokazivale svoj ugled.„

Kako predstavlja izložba u kući Filipesku-Česianu dinamiku promena u društvu Bukurešta s prve polovine XX veka?

„Tako, izložba „Ukus, prefinjenost i društvenost u Bukureštu prve polovine XX veka“ prenosi poruku evolucije od društva usredsređenog na status i predstavu, do funkcionalnog, individualističkog društva, gde će privatnost i lični komfor prevagnuti nad razmetljivošću i društvenom veličinom“.