Muzeji iz istočne Transilvanije
Istočna Transilvanija, koja obuhvata okruge Brašov, Kovasna i Hargita, nudi raznovrsne muzeje koji odražavaju bogatu istoriju i kulturnu raznolikost Rumunije.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 13.11.2025, 16:20
Istočna Transilvanija, koja obuhvata okruge Brašov, Kovasna i Hargita, nudi raznovrsne muzeje koji odražavaju bogatu istoriju i kulturnu raznolikost Rumunije. Kako bi se muzeji približili turistima, nastao je i razvijao se projekat Muzeji istočne Transilvanije. Cilj inicijative je promocija manje poznatih muzejskih institucija koje čuvaju vredne kolekcije. Projekat olakšava saradnju između različitih muzeja, od istorije i etnografije do specijalizovanijih, kao što je Muzej slamnatih šešira. U digitalnoj eri gde se turističke destinacije takmiče u vidljivosti, ovaj region Rumunije, nepravedno zanemaren, sada otkriva svoje kulturno bogatstvo kroz modernu i pristupačnu inicijativu. Istočna Transilvanija, prostor etničkih prožimanja i žive istorije, stavljena je u centar pažnje nacionalne i međunarodne javnosti kroz projekat „Muzeji istočne Transilvanije“, skraćeno poznat kao „Muzet“.
Razgovarali smo sa Aleksandruom Mihailom, predsednikom Udruženja Provil, kako bismo razumeli filozofiju i uticaj ovog poduhvata. Njegovo udruženje se bavi realizacijom projekata u kulturnoj sferi i turističkom promocijom lokalnog nasleđa. Projekat „Muzet“ se materijalizuje u složenoj digitalnoj platformi, koja uključuje veb stranicu muzet.ro, Fejsbuk stranicu, Jutjub kanal i namenske mobilne aplikacije za Android i iOS sisteme. Da bismo bolje razumeli misiju ovog projekta, Aleksandru Mihaila objašnjava viziju udruženja o ulozi muzeja u današnjem društvu i kako je ovaj konkretan projekat nastao.
„Verujemo da muzeji predstavljaju most između generacija, kroz koji se tradicije, običaji i razni elementi iz prošlosti prenose u sadašnjost. Verujemo da je i naša dužnost da ove elemente prenosimo dalje. Iskoristili smo postojanje sesija za finansiranje otvorenih od strane rumunske vlade, gde smo aplicirali sa ovim projektom. Konkretnije, aplicirali smo dva puta: prvi put sa prvim izdanjem, u kojem smo ciljali pet muzeja iz oblasti Hargita i Kovasna, a kasnije, u drugom izdanju, dodali smo još pet muzeja iz obližnjeg geografskog područja, tačnije iz okruga Brašov i Mureš.“
Dakle, projekat je razvijen u dve faze, a sada obuhvata deset glavnih muzeja u četiri okruga. Cilj nije samo privlačenje stranih turista, već i, što je ključno, ponovno povezivanje lokalne javnosti sa njihovim sopstvenim nasleđem, nasleđem koje oni koji žive u njegovoj blizini često ignorišu:
„Deklarisani cilj je bio da se na svetlo dana iznese kulturno i istorijsko nasleđe istočnog dela Transilvanije, nudeći ga i lokalnoj javnosti. Kažem ovo zato što često ne cenimo ono što imamo blizu sebe. Želeli smo da to bude podsticaj i za lokalne faktore i za rumunske i strane turiste. Zato smo se pobrinuli da projekat bude preveden i na engleski jezik. Svi elementi koji se nalaze na sajtu su dvojezični, rumunsko-engleski, tako da turisti iz svih delova zemlje, a posebno iz Evrope, mogu pristupiti ovim informacijama.“
Istočna Transilvanija se pokazala kao prijatno iznenađenje, što se ogleda u jedinstvenosti svakog muzeja. Zamolili smo našeg gosta, Aleksandrua Mihailu, predsednika Udruženja Provil, da nam preporuči mesto koje ga je posebno impresioniralo. Iako je naglasio da svaki muzej ima svoj šarm, fokusirao se na jednu posebnu destinaciju: Muzej slamnatih šešira u Krišenju.
„Pre svega, impresivna je seljačka koliba u kojoj se nalazi muzej, kuća stara preko 130 godina. Tamo sam, kao neobičnu činjenicu, primetio poseban ulaz za mačku. Zatim, bio sam impresioniran toplinom kojom su nas ljudi dočekali i prirodnim okruženjem u kojem se muzej nalazi, područje koje kao da je svet zaboravio, gde smo se osećali kao da smo se vratili u prošlost. Pored svega ovoga, bio sam prijatno impresioniran ogromnim slamnatim šeširom. To je džinovski šešir, prečnika 2 metra i težine preko 2 kilograma, za koji je bilo potrebno preko 12 dana rada, približno 500 metara sirovine. To znači oko 22.000-23.000 niti slame i oko 1.700-1.800 metara konca.“
Preporuke se nastavljaju još jednom zanimljivošću: Istorijskim muzejem iz Sigišoare:
„To je izvanredna destinacija i, koliko ja znam, jedini je muzej u Rumuniji organizovan vertikalno. Naravno, muzej je sastavni deo UNESKO-ve svetske baštine, kao i ceo centralni deo tvrđave Sigišoara. I ovde posetioci otkrivaju veoma zanimljive elemente. Na primer, ognjište-oltar iz bronzanog doba, koji je funkcionisao kao neka vrsta solarnog kalendara. Postoji i veoma lep i detaljan model koji predstavlja Sigišoaru 1735. godine. Postoje vredne etnografske izložbe, kao i saksonska keramika specifična za to područje. Što se tiče nameštaja, postoje posebni komadi, kao što su stolovi u rokoko stilu ili bidermajer komoda. Zastupljeni su i srednjovekovni zanatski esnafi koji su definisali život tvrđave. Na pretposlednjem spratu možete videti mehanizam sata u kuli, još uvek funkcionalan mehanizam koji datira iz 1906. godine. I, kao još jedna jedinstvena činjenica, postoji i mala izložba posvećena Hermanu Obertu, pioniru astronautike. Dakle, postoje izuzetno raznovrsni elementi zgusnuti u relativno malom prostoru.“
Muzej slamnatih šešira i Istorijski muzej u Sigišoari pokazuju da projekat nije samo digitalni katalog, već živa platforma koja već generiše međunarodne veze i vredne povratne informacije. Uspeh, prema viziji Aleksandrua Mihaile, meri se stvarnom interakcijom koju platforma omogućava.
„Bili smo prijatno iznenađeni kada sam videli uspeh projekta. Naravno, uspeh može biti relativan, svako ga meri na različite načine. Za mene je radost to što me stalno kontaktiraju ljudi i iz Rumunije i iz inostranstva, koji žele da saznaju više detalja. Na primer, studentkinja iz Češke Republike, specijalizovana za restauraciju, imala je za temu studija ženske cipele iz 18. veka. Na našem veb-sajtu je otkrila par cipela gotovo identičnih onima koje je proučavala i zatražila mi je više detalja. Rado sam je povezao sa predstavnicima Istorijskog muzeja Sigišoara kako bi joj pružili potrebne detalje i kako bi mogla da nastavi studije.“
Ovaj primer pokazuje kako dobro osmišljena digitalna platforma može skratiti udaljenosti i poslužiti kao vredan akademski i turistički resurs. Projekat „Muzet“ je otvoreni poziv za istraživanje kulturnog blaga definisanog jedinstvenom mešavinom rumunske, saksonske i mađarske tradicije, nasleđa koje je, zahvaljujući ovim naporima, sada dostupno jednim klikom, na: muzet.ro.
