Rumunske zimske tradicije (06.01.2026)

Koza, Medved, Maske, Mošoaiele, ali i Zvezda i Plug su tradicije koje su u prošlosti pripremale atmosferu zimskih praznika, a imale su i apotropejski karakter, odnosno služile su za čišćenje domaćinstava od zlih duhova.

Dragana Diamandi, 06.01.2026, 09:00

Koza, Medved, Maske, Mošoaiele, ali i Zvezda i Plug su tradicije koje su u prošlosti pripremale atmosferu zimskih praznika, a imale su i apotropejski karakter, odnosno služile su za čišćenje domaćinstava od zlih duhova. Elementi ovog tradicionalnog narodnog pozorišta i dalje su sačuvani čak i na ulicama današnjih gradova, a kulturne institucije ulažu napore da ih prenesu mlađim generacijama.

„Putnik kroz zimske tradicije“ i „Festival božićnih i novogodišnjih običaja i predanja, Belo cveće“ dva su događaja koje Nacionalni muzej sela „Dimitrie Gusti“ u Bukureštu redovno organizuje uoči praznika.
Julijana Marijana Balači, direktorka komunikacija i muzejskog obrazovanja u Nacionalnom muzeju sela „Dimitrie Gusti“ u Bukureštu, prva nam je govorila o „Putniku kroz zimske tradicije“:

„Nacionalni muzej sela „Dimitrie Gusti“ već pet godina organizuje program „Putnik kroz tradicije“, koji obuhvata četiri velika projekta: „Putnik kroz prolećne tradicije“, „Putnik kroz letnje tradicije“, zatim jesenje i zimske. Razmišljali smo kako da, nakon što smo identifikovali tradicije svakog godišnjeg doba, naročito one vezane za agro-pastoralni i narodni kalendar, na najbolji način doprinesemo njihovom vrednovanju — i to kroz niz kreativnih radionica, koje dolaze sa pričama. I evo nas, sa „Putnikom kroz zimske tradicije“, veoma lepim ciklusom, stigli smo do kraja zimskih praznika, koji počinju sa Svetim Andrejom, a završavaju se u januaru, sa Bogojavljenjem. Tim povodom muzej ih obeležava nizom radionica posvećenih deci, ali i roditeljima, tokom kojih su deca pozvana da otkriju zimske tradicije, kroz izradu božićnih torbica, ukrasa za jelku ili poklona za drage osobe za praznike, pojas za 1. decembar, trobojni pojas, zatim Zvezdu, Sorkovu, narodne maske.“

Postoje i radionice izrade sveća i ilustracije knjiga, koje, pored onih posvećenih narodnoj umetnosti, upotpunjuju stvaranje zimske praznične atmosfere. A kako roditelji borave uz svoju decu, ove radionice predstavljaju kvalitetno vreme provedeno u krugu porodice, subotom ili nedeljom, ispričala nam je Julijana Marijana Balači, direktorka komunikacije i muzejskog obrazovanja u Nacionalnom muzeju sela „Dimitrie Gusti“, i dodala:
„Dobro je da deca upoznaju ove tradicije i ne možemo ih naučiti drugačije nego ako im mi odrasli pokažemo i ispričamo. „Putnik zimskih tradicija“ uvek ima najviše učesnika, jer, prvo, napolju je hladno i ljudi traže rešenja da provedu kvalitetno vreme sa svojom porodicom, sa svojom decom, a sa druge strane tu su deca uzrasta od 4 do 12 godina, koja žele da naprave nešto drugačije od onoga što rade u vrtiću ili školi. Odrasli su oduševljeni što malisanima mogu ponuditi deo onoga što su oni sami doživeli u detinjstvu, u selu. Uglavnom, na radionicama ima najmanje 10 učesnika, uvek ih ima više od deset, čak i do 15 dece, što nas podstiče da obezbedimo veće prostore unutar muzeja. A oni koji dođu na ove radionice uvek posete i muzej sela i na taj način otkrivanju nasleđa.“

Pored aktivnosti za decu, Nacionalni muzej sela „Dimitri Gusti“ organizuje i događaje koji su privlačni za odrasle. Julijana Marijana Balači:

„U decembru, jedan od najvažnijih događaja, namenjen široj publici je „Festival božićnih i novogodišnjih običaja i predanja, Belo cveće“, događaj koji je deo programa „Godišnja doba u Muzeju sela“ i obeležava period kolinda.
Generalno, kod nas prvog dana festivala ističemo koledarske pesme iz svih krajeva zemlje, a drugog dana festivala imamo paradu narodnih običaja, a posebno grupe i četa maskiranih i koledarskih pevača, iz više zona naše zemlje, fokusirajući se na oblasti gde ti običaji još uvek spontano postoje. Mislim pre svega na oblasti Maramureša i Bukovine, sa svim tim četama konja, koza, jelena, medveda. Grupe koledara dolaze iz svih zona Rumunije i sve te čete i grupe kolindara dolaze u Muzej sela na veliki festival, prikazujući tradicije sela iz kojih potiču, i predstavljaju večite predstavnike svojih etnografskih oblasti, pa čak i istorijskih pokrajina.