Jezikom slepih miševa (24.02.2026)

Uprkos verovanjima da su slepi miševi štetni, da se zapliću ljudima u kosu ili da su vampiri, ove životinje su zaštićena vrsta: zabranjeno ih je hvatati, divlje su vrste i ne smeju se ničim hraniti.

Dragana Diamandi, 24.02.2026, 10:30

Uprkos verovanjima da su slepi miševi štetni, da se zapliću ljudima u kosu ili da su vampiri, ove životinje su zaštićena vrsta: zabranjeno ih je hvatati, divlje su vrste i ne smeju se ničim hraniti. Štaviše, slepi miševi mogu biti i korisnibudući da su u velikoj većini biljojedi i smanjuju broj insekata koji bi mogli uništiti useve ili šire bolesti.
Georgijana Mardžinean Krecu, biolog i istraživač poreklom iz Sibinja, već više od 20 godina istražuje nevidljivi svet slepih miševa, učeći da ih „sluša“. Kao rezultat svojih istraživanja piše priče o prirodi, ravnoteži i empatiji. Uz pomoć tehnologije — sonografa — zvuci slepih miševa postaju priče, pretočene u tekst na Fejsbuk stranici posvećenoj ovim zivotinjama ,,O slepim miševima”(Despre lilieci).
Završila je Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine, radila u planinama Fagaraš i u šumama visoravni Hartibaći, otkrila retke kolonije i želi da strah ljudi pretvori u radoznalost:
„Treba napomenuti da se slepi miševi u mraku orijentišu pomoću ultrazvuka — fenomena koji se naziva eholokacija. Njome izbegavaju prepreke, ljude i njihovu kosu, jer postoji verovanje da se zapliću u kosu, ali to nije tačno. Na taj način i love hranu. Svi slepi miševi u Evropi i u našoj zemlji hrane se isključivo insektima. To naglašavam zato što postoji mnogo sujeverja i pokušavam da ljudima približim slepe miševe, da bolje razumeju njihovu korisnost.“
Kako izgleda istraživanje slepih miševa i šta su naučnici otkrili?
„Tamo gde nema pećina, moramo ih tražiti u zonama gde bi mogli da se hrane. A pošto je noć i ne možemo da ih vidimo, koristimo posebne detektore ultrazvuka kojima pokušavamo da ih registrujemo i snimimo. Zatim u posebnom softveru analiziramo kako ti zvuci izgledaju i šta je slepi miš želeo da uradi u trenutku snimanja i koje zvukove je koristio. Oni koriste više vrsta zvukova — ne samo za orijentaciju već i za međusobnu komunikaciju. Na primer, ako u području ima malo insekata i jedan slepi miš je stigao prvi, a dođe drugi, počinju da se upozoravaju. Nešto poput: „Ja sam prvi došao ovde, ovo su moji insekti, oni su na mom posedu, mojoj imovini, molim vas, idite. A ako slepi miš ne želi da ode, komunikacija postaje malo agresivnija, ali je veoma zanimljivo kako to izgleda na sonogramu.“
Naš sagovornica je detaljno objasnila:
„Razlikuju se od zvukova koje obično proizvode. Volim da kažem da se jure, zapravo, prvi koji dođe pokušava da natera drugog da se pomeri i ono što mi se u početku činilo kao igra između slepih miševa, bila je pomalo agresivna aktivnost. Neki čak na kraju ujedu jedni druge u letu ako su veoma tvrdoglavi. Zanimljivo je, jer postoje vrste koje u jesen imaju takozvano polje, gde mužjaci pokušavaju da privuku ženke. Okače se o grančicu i emituju neke duže pesme. — umesto nekoliko milisekundi, zvuci traju desetinama sekundi. Ili možda čujemo samo tu vrstu, jer ona zauzima širok raspon frekvencija. Postoje vrste koje privlače ženke u pećine ili druga skloništa, radi razmnožavanja. I tamo takođe postoje neki zvuci poput neke vrste zadirkivanja ili svađa između parova, što je veoma zanimljivo.“
Georgijana Marginean Krecu naglasava i da slepi miševi ne vole zatočeništvo, ali razumeju ako neko želi da im pomogne:

„Kao i svaka životinja, ako je uhvaćena, pokušava da se brani i ujeda. Ali imali smo ranjene jedinke koje kao da su znale da ćemo im pomoći i nisu ujedale uprkos bolu. Imali smo jednog slepog miša oko tri i po godine na čuvanju u Udruženju za zaštitu slepih miševa u Sibijuu, on se veoma dobro navikao na ljude i vodili smo ga u škole na edukativne aktivnosti.“
Međutim, budući da je relativno nova nauka, postoji mnogo stvari koje treba otkriti:
„Detektori slepih miševa razvijeni su tek devedesetih godina i još učimo o eholokaciji. Oni ne proizvode standardne zvuke po kojima lako prepoznajemo vrstu — menjaju ih u zavisnosti od staništa i prepreka, pa moramo pažljivo pratiti frekvencije da ne pomešamo glasove.“
Naša sagovornica je navela da određene vrste voća imamo zahvaljujući slepim miševima, kao što su mango i avokado, pa čak i banane i kakao.