Sukob sa neizvesnim ishodom (06.03.2026)

Goruća situacija na Srednjem istoku skrenula je pažnju javnog mnjenja sa ruske invezije na Ukrajinu, ali za ovaj sukob, koji je ušao u petu godinu, rešenje se i dalje traži.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 06.03.2026, 00:00

Goruća situacija na Srednjem istoku skrenula je pažnju javnog mnjenja sa ruske invezije na Ukrajinu, ali za ovaj sukob, koji je ušao u petu godinu, rešenje se i dalje traži. Moskva i Kijev izgleda da su i dalje daleko od mira koji očekuje ceo svet, iako je pat pozicijom na liniji fronta i dolaskom na vlast predsednika Donalda Trampa akcenat pomeren na pregovore o potpisivanju mirovnog sporazuma. Nažalost put do mira je popločen mnogim neizvesnostima. Gost Radio Rumunija Mirča Džoana, nekadašnji zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse povodom obeležavanja četvorogodišnjice rata objasnio je  kako buknuo sukob: ,,Nismo bili iznenadjeni, Ukrajinci su se nešto kasnije od NATO-a uverili da je Moskva prešla Rubikon. Malo je bilo onih, čak i u NATO koji su verovali da će Ukrajina odoleti i to četiri godine. Ovo je dug ciklus, sa velikim gubicima, komplikacijama i posledicama i čast Ukrajincima koji su uspeli da predju preko prvih trenutka koji su bili veoma teški. Pitanje koje svi postavljaju je koliko će još trajati ovaj krvavi rat sa ogromnim ljudskim žrtvama i materijalnim gubicima? Odgovor ne znamo, iako se napori za postizanje prekida vatre i eventualno mira odvijaju sa odredjenim intenzitetom. Vode se pregovori, predsednik Tramp vrši tritisak, a evropljani pokušavaju da se priključe. Nisu isključene dve mogućnosti brzog završetka rata ali i produženja sukoba.’’

Iz Moskve Vladimir Putin uslovljava postizanje dogovora predajom ukrajinskih teritorija, što praktično znači kapitulaciju. Sa druge strane Volodimir Zelenski izjavljuje da je Ukrajina spremna na realne kompromise, ali ne na one koje praktično ugrožavaju nezavisniost i suverenitet zemlje. Djordje Skutaru, predsednik i osnivač New Strategy Centra Romania kaže: ,,Putin se samo pravi da želi postizanje mirovnog sporazuma, zapravo on produžava pregovore i pokušava da iskoristi pragmatizam američke administracije i da je usmeri na profitabilne ekonomske dogovore u raznim delovima Ruske Federacije. Na terenu postoji jedan snažan pritisak ruske strane, iako praktično Rusi uništavaju sopstvenu ekonomiju. U narednim mesecima Putin neće se zaustaviti. Rusija će i dalje vršiti vojni pritisak i bombardovati ukrajinske gradove. Staljin je u 30-tim godinama pokušavao da likvidira Ukrajince gladju. Putin pokušava da ih likvidira mrazom. Putin se neće zaustaviti sve dok veruje da može da smanji evropsku pomoć  i to raznim kampanjama dezinformisanja, koristeći stranake za  podrivanje pomoć Ukrajini. Pokušaće da vodi rat sve dok ima finansijska sredstva. Ja verujem da postoje i dobre vesti: veliki deficit ruske ekonomije, pojavljuju se problemi sa novcem, prvi put u januaru Rusi su izgbili na frontu više vojnika nego što su mobilizovali. Ako će se ova situacija produžiti ,početkom naredne godine postoje šanse da vidimo kako je Rusiju primorana da napravi korak nazad, ne samo da prihvati pregovore o prekidu rata. Nije isključen ni kolaps Rusije, kao i   u slučaju Nemačke u Prvom svetskom ratu.’’

Za sada nedvosmislena posledica ruske ofanzive koja je želela ,,manje Severoatlanske alijanse u blizini svojih granica, dobila je baš  suprotno, kako se izrazio bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg. Finska se 2023. godine pridružila i duplirala praktično granicu Alijanse sa Rusijom, a Švedska je sledila primer suseda 2024, pose višedecenijske vojne nesvrstnosti. Na ratnom polju ,,specijalna vojna operacija’’ Kremlja pretvorila se u rat do iscrpljenja  sa ogromnim vojnim, ekonomskim i humanitarnim implikacijama. Prema procenama Medjunarodnog centra za strateške studije, iako je broj poginulih koji objavljuju dve strane mnogo manji, ukupni kombinovani gubici ljudskih života, ranjenih ili nestalih na obe strane kreće se izmedju 1,8 i 2 miliona ljudi. Od ovog broja dve trećine su ruski gubici. Organizacija ujedinjenih nacija navodi da je potvrdjen broj od 15 000 poginulih medju civilima, i da je 6 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju, a 4 miliona pronašlo utočiste u unutrašnjosti Ukrajine. U zajedničkom izveštaju vlasti u Kijevu, Svetske banke, Evropske unije i Organizacije ujedinjenih nacija posleratna obnova Ukrajine u narednoj deceniji procenjuje se na 500 miliardi evra.