Moć algoritama (06.02.2026)
Analizira podatke, identifikuje šablone i pruža rezultate vrtoglvom brzinom. U medicini može da pomogne rano identifikovanje bolesti. U ekonomiji može predvideti rizike, u vaspitanju može personalizovati učenje.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 06.02.2026, 00:00
Analizira podatke, identifikuje šablone i pruža rezultate vrtoglvom brzinom. U medicini može da pomogne rano identifikovanje bolesti. U ekonomiji može predvideti rizike, u vaspitanju može personalizovati učenje. Ovo može da uradi veštacka inteligencija- veoma uticajan instrument koji oblikuje naš svakodnevni život. U mnogim oblastima odluke više ne donose isključivo ljudi. Već algoritmi koji su u šustini set ljudskih pravila za rešavanje problema. Kao instrumenti, algoritmi su veoama važni. Problem nastaje kada ovi nisu samo savetnici ili pomoćnici, već se pribliđžavaju granici donošenja odluka. Adrijan-Viktor Vevera, director Naučno-istraživačkog Instituta informatike u Bukureštu kaže: ,,U Ukrajini su se pojavili dronovi ,,First Persons View (prva primećena osoba) koji napadaju prvu primećenu osobu i već se testira način na koji veštačka inteligencija može da bira sama target. Postavlja se pitanje da li je ovo budućnost? Na kraju krajeva do sada nismo postavili pitanje da li treba prepustiti jednom neljudskom entitetu da odluči o ljudskom životu. Ako želimo proširiti prostor za razgovor šta znači veštačka inteligencija u javnoj zoni kao podrška, kao instrument uz čiju pomoć možemo da postanemo produktivniji, jeftiniji, put do prepuštanja odluke o ljudskom životu jednom neljudskom entitetu je dug. U medicini će se bez sumnje veštačka inteligencija sve više koristiti. Mnogo je lakše jednoj aplikaciji da skenira i uporedi milione slika nego čoveku kome je potrebno više godina učenja za postavljanje jedne dijagnoze’’.
Jedan algoritam koji bira kandidate za jedno radno mesto može deskiminisati nenamerno. Jedan automatski sistem procene rizika može različito tretirati osobe u identičnim situacijama. Koliko kontrole treba prepuštati veštačkoj inteligenciji?. Gde se završava korist i gde počinje rizik? Veštačka inteligencija treba da ostane kontrolisani instrument podrške, da analizira, preporučuje I upozorava, ali konačna odluka, naročito u delikatnim oblastima kao što su zdravstvo i bezbednost traba da pripadne ljudima, kažu stručnjaci. Adrijan Viktor Vevera kaže: ,,Ne treba tretirati veštačku inteligenciju kao apsolutni poklon koji će doneti blagostanje, a ni kao potencijalni neprijatelj. Mislim da prvi put treba da mislimo koja pravila treba uvesti kada razvijate i koristite veštačku inteligenciju. Na etički način treba upotrebljavati veštačku inteligenciju, njene odredjene granice i mere zaštite. Uvek je potrebno jedno dugme koje može zaustaviti algoritam koji skreće sa pravg puta. Kao instrument veštačku inteligenciju nogu upotrebiti i osobe koje žele na izvrše terorističke akcije pa sve do osoba koje nastoje da manipulišu stanjem duha jedne zemlje. I nož možete koristiti u kuhinji ili na na bojnom polju za ubijanje. Zbog toga sam pomenuo ono dugme, sredstva zaštite i bezbednosti kada se koristi veštačka inteligencija. Etički deo ne može se nametnuti svima koji imaju pristup, mogućnosti i znanje da razvijaju aplikacije veštačke inteligencije. Ali u skladu sa kodeksom ponašanja može se stvotiti jedan ,,Framework, jedan okvir za lakše praćenje nivoa razvoja i rezultata’’.
Postavlja se pitanje ko je odgovoran za odluku koju je doneo algoritam koji je pogrešio? Programmer? Kompanija? Korisnik? Ili niko? Za razliku od ljudi, algoritmi nemaju moralnu odgovornost. Oni nemaju svest, nameru ili empatiju, samo izvršavaju ono što se od njih traži. Rizici su sve veći kada se veštačka inteligencija sve više koristi. Prema studijama u 2024. godini 4% ukupnog stanovništva zemlje koristilo je veštačku inteligenciju ChatGPT, samo dve godine posle pojave. U Rumuniji skoro 50% Rumuna koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnim aktivnostima, navodi se u studiji Reveral marketing Research, kompanije koja istražuje tržište full-service.
