Rimski Dunav i rumunski prostor
Dunav je evropska reka, a Rimsko carstvo ga je učinilo konceptom tvrde granice, odvajajući civilizaciju od varvarstva.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 09.03.2026, 11:18
Dunav je evropska reka, a Rimsko carstvo ga je učinilo konceptom tvrde granice, odvajajući civilizaciju od varvarstva. Ali istovremeno, Carstvo je nastavilo da gleda na Dunav kao na granicu koju je trebalo preći, kao način da se uspostavi kontakt sa ostatkom čovečanstva, van svoje vlasti. Rimsko prisustvo na Dunavu između Đerdapa i Crnog mora, današnje granice između Rumunije i Balkana, snažno je obeležilo istoriju regiona. Rimsko carstvo, kao i svako carstvo u širenju, integrisalo je različite kulturne i civilizacijske oblike sa kojima se susretalo. Arheolozi su ti koji su pronašli tragove činjenice da su Dunav, na severu i jugu, podjednako koristile sve zajednice i svi pojedinci tog vremena da bi živeli svoje živote. Muzeolog Mihaela Simion smatra da mi, danas, treba da gledamo na Dunav onako kako su to činili oni u prošlosti koji su stigli u budući rumunski prostor: kao na ograničenje i kao želju da se ono prevaziđe.
„Dunav nije samo reka, to je sila koja je crtala pejzaže, povezivala zajednice, nosila ljude, ideje i, često, vojske. U našoj mašti, često se doživljava kao prirodna granica. I to je, bez sumnje, bila linija odbrane, ivica rimskog sveta, periferija, nakon koje hic sunt leones. Ali, istovremeno, Dunav je uvek bio osa cirkulacije, put koji povezuje, a ne samo razdvaja, pristupačan put kroz vreme, kroz istoriju. Bio je to put bez prašine, kako je tako lepo opisan u rumunskom folkloru, put na kojem se, pre svega, grade susreti i razmene, kičma večnog sveta u pokretu.“
Kaže se da današnja Evropa ima jedan od svojih temelja u rimskom nasleđu. Mihaela Simion smatra da artefakti potkrepljuju ovu tvrdnju.
„Sve vrste iskustava zajedno čine mnogo širu mapu, onu rimskog prisustva, administracije, svakodnevnog života, verovanja, sukoba i, pre svega, suživota na ovoj sentimentalnoj ruti. I postoji još nešto. Ovaj dunavski prostor je vekovima bio jedno od mesta gde se formirala moderna Evropa. Ovde su se taložile ideje o organizaciji, infrastrukturi, gradskom životu, pravu i razmeni. Ovde su se susretala verovanja, tradicije i jezici, pregovaralo se o razlikama i stvarali mostovi. Dunav nam stoga pokazuje, jasnije nego bilo gde drugde, da Evropa, kakvu danas poznajemo, nije izgrađena samo kroz granice, već je izgrađena kroz cirkulaciju, mreže i dijalog. A rimsko nasleđe je jedan od korena ovog evropskog identiteta.“
Arheolog Ovidiju Centea je specijalista za istoriju Rimskog carstva:
„Samo nekoliko predmeta bi govorilo o moći, o reprezentaciji, o složenosti rimskog sveta u Donjem Podunavlju. Na primer, konjički šlem iz Islaza je jedan od tih amblematičnih predmeta. To nije samo deo naoružanja, to je simbol vojnog prestiža. Takvi šlemovi korišćeni u ceremonijalnim kontekstima i konjičkim vežbama pokazuju da rimska vojska nije značila samo disciplinu i efikasnost, već i spektakl, identitet i prikazivanje statusa. Njeno prisustvo ovde istovremeno potvrđuje duboku integraciju ove granice u vojnu kulturu Carstva. Paradna maska iz Haršove takođe prati istu logiku. Idealizovano lice transformiše vojnika gotovo u bezvremensku figuru. Granica nije samo mesto gde se odvija vojni sukob, već i prostor simboličke afirmacije rimske moći. Takođe u Haršovi, inventari ciglenih grobnica iz 4. veka pokazuju nam prosperitetno društvo, povezano sa mediteranskim svetom. Imamo čašu sa grčkim natpisom „Pij i živi dobro!“, izvanredan komad stakla. Zlatni ukrasi, broševi, prstenje, dragulji, fini stakleni predmeti i ukras mača sa natpisom „Valeriane, živeo!“ govore nam o stvarnim pojedincima, identitetu, veri i pripadnosti zajedničkom kulturnom univerzumu u kasnom carstvu.“
Ovidije Centea je pokazao da nedavna otkrića pojačavaju tvrdnju da je rimsko prisustvo na donjem Dunavu značilo susret svetova i kultura.
„U Kapidavi postoje delovi konjičke opreme koji upotpunjuju ovu sliku, pošto su nedavno otkriveni, pre osam godina, na iskopu Kapidava. To su posrebreni bronzani komadi, posebno lepi, koji pokazuju da Donji Dunav nije bio samo izolovana periferija, već prostor gde su cirkulisali modeli, stilovi i uticaji iz celog Carstva. Vidimo zlatne predmete, srebrne predmete, fino staklo, dokaze aktivnih ekonomskih mreža. Dunav nije razdvajao svetove, već ih je povezivao, bio je arterija cirkulacije i prostor interakcije. Rimski Dunav nije bio ivica sveta, već dinamična teritorija gde su vojska, lokalne zajednice i spoljni uticaji stvarali složenu i duboko povezanu stvarnost.“
Dokle god je Dunav jedan od simbola Evrope, on će značiti komunikaciju. A pošto su se ljudi ponašali na isti način od davnina, nastaviće da traže slične sebi i svojim vrednostima.
