Ekonomske posledice rata u Ukrajini (01.04.2022)

Prema najnovijoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije u aprilu procenjena je na 11,2 % u odnosu na kraj 2021. godine. U medjuvremenu rat u Ukrajini je dramatično promenio podatke i inflatorni ciklus, najači u poslednje četiri decenije, zahvatio je ceo svet. Geopolitička kriza u zoni ne može ostati bez posledica i, prema procenama eksperata, ubrzaće ritam rasta inflacije. U Rumuniji, faktori odlučivanja doneli su nove mere plafoniranja odnosno ograničenja i kompenzacije cene energije nastojeći da uspore rast stope inflacije. U ovoj situaciji sa mnogo nepoznatica situacija u Ukrajini je definitorna. Demokratski svet je uveo sankcije Rusiji sa ciljem da primora Moskvu da odustane od  ,,specijalne operacije'',  kako Moskva naziva agresiju na Ukrajinu, ali i Moskva ima svoje poluge za pritisak. Najvažnija je prirodni gas. Kakve ćemo posledice osećati u Rumuniji, ako se pojave problemi u snabdevanju na evropskom nivou zbog sukoba u Ukrajini. Finansijski analitičar Dragoš Kabat ističe: ,, Biće ozbiljnih posledica, jer će se pre svega vršiti snažan pritisak ne samo na poskupljenje gasa  već i nafte i sirovina iz Rusije i Ukrajine, a to bi moglo da utiče na  poskupljenje cena u Evropskoj uniji. Sve ovo utiče i na smanjenje privrednog rasta Evropske unije. Nas ova situacija interesuje jer su naši najveći ekonomski partneri iz Evropske unije, posebno iz Nemačke, Francuske,  Italije i Španije, zemlje koje će biti na udaru nestašce gasa iz Rusije i u kojima se očekuje i manji privredni rast. Gas se ne upotrebljava samo za grejanje već i u privredi i ako će se potražnja za podkomponentama iz Rumunije smanjiti, posledice će osećati i rumunske kompanije. Najveći efekat koji se već oseća je stopa inflacije, rezultat  poskupljenja ruskog gasa i nafte.''

O posledicama rata u Ukrajini na rumunsku privredu govorio je i univerzitetski profesor ekonomskih nauka Mirča Košea. ,,Ratovi imaju uvek kolateranle žrtve, izjavio je profesor Košea u intervju za Radio Rumunija: ,,Mnogi bi mogli da kažu da nije sve tako crno,  jer mi ne uvozimo žitarice, već uvozimo samo gas. Ovo nisu medjutim najvažniji problemi.  Važno je to da je Rumunija ušla u zonu koja se, sa ekonomske tačke,  zove ,,zona iščekivanja''. Mi smo na granici jednog veoma ozbiljnog i nepredvidljivog sukoba. Strani investitori su u iščekivanju. Namere investitora da investiraju nisu nestale,  ali su smanjene,  jer ovi čekaju da vide šta će se desiti i  koliki je rizik.  Drugi negativni efekat po meni je uvoz 70 % hrane. Poskupljenje prehrambrenih proizvoda na globalnom planu odraziće se i u Rumuniji.  Nalazimo se u globalnoj ekonomiji,  sve što se dešava  tamo negde osetiće se-manje ili više-i kod nas. ''

Istovremeno smanjenje izvoza prehrambenih proizvoda iz Rusije i Ukrajine treba nekako nadoknaditi, treba preispitati strukturu poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji, kaže Mirča Košea: ,,U Briselu se već razmišlja  o rešavanju krize žitarica i povećanju proizvodnje u Evropi. Jer su  u Evropi, naročito najrazvijenije države u neku ruku odustale od proizvodnje žitarica i okrenule se bolje kotiranim proizvodinma na tržištu. Treba razgovarati i o šansama. U svakoj krizi postoji i šansa.  Trenutno mi imamo višak žita. Treba doneti političku odluku  da li  se isplati  izvoziti ili ne. Sada je bez sumnje izvoz iplativ, ali ne znamo šta nas sutra očekuje,  jer prema procenama stručnjaka  2022. godine neće biti beričetna.''

Sigurno je medjutim da je ukrajinska situacija primorala vlasti u Bukureštu da traže rešenja za smanjenje ili čak eliminisanje uzoza gasa iz Rusije.  Na svu sreću potrebe Rumunije za ruskim gasom su veoma male. Obnavljanje  proizvodnje u elektranama na ugalj, ubrzane inicijative za vadjenje prirodnog gasa iz Crnog mora ili varijanta o stizanju tečnoog gasa iz Mediterana u Rumuniju mogu rešiti ovaj problem.