Bezbednost u zoni Crnog mora (10.05.2019)
Na nedavnoj Konferenciji u Bukureštu o bezbednosnim izazovima na istočnom krilu Severoatlanske alijanse pažnja je fokusirana na potrebu jačanja kapaciteta Nato pakta u Crnom moru, zoni koju i dalje obeležavaju zaledjeni sukobi i tinjajuće tenzije. Jer svaka vulnerabilnost na Crnom moru je istovremeno i vulnerabilnost Alijanse uopšte. Da li je Alijansa spremna da odoli ovim izazovima?- pita se predsednik Rumunije Klaus Johanis i zalaže za unitarno, konsolidovano i koherentno prisustvo na celom istočnom krilu: ,,Bezbednost u zoni Crnog mora i na istočnom boku odražava se neposredno na evroatlansku bezbednost. Svaki propust, svaka vulnerabilnost postaje i slaba tačka Alijanse u celini i jednostavno poziva neprijatelja na akciju. Da li je spremna Alijansa da odoli ovim izazovima? Usvojenim merama i impementacijama u 2014. godini I kasnije 2016. na Samitu u Varšavi i kasnije u Briselu 2017. i 2018. godine dokazala je da može. Ali samo ovo nije dovoljno. Zoni Crnog mora je i dalje potreban artikulisan i koordinisan pristup u političkim i operacionalnim terminima i sposobnost da povrati ravnotežu i odvrati neprijatelja od akcije.“
Corina Cristea, 10.05.2019, 13:00
Na nedavnoj Konferenciji u Bukureštu o bezbednosnim izazovima na istočnom krilu Severoatlanske alijanse pažnja je fokusirana na potrebu jačanja kapaciteta Nato pakta u Crnom moru, zoni koju i dalje obeležavaju zaledjeni sukobi i tinjajuće tenzije. Jer svaka vulnerabilnost na Crnom moru je istovremeno i vulnerabilnost Alijanse uopšte. Da li je Alijansa spremna da odoli ovim izazovima?- pita se predsednik Rumunije Klaus Johanis i zalaže za unitarno, konsolidovano i koherentno prisustvo na celom istočnom krilu: ,,Bezbednost u zoni Crnog mora i na istočnom boku odražava se neposredno na evroatlansku bezbednost. Svaki propust, svaka vulnerabilnost postaje i slaba tačka Alijanse u celini i jednostavno poziva neprijatelja na akciju. Da li je spremna Alijansa da odoli ovim izazovima? Usvojenim merama i impementacijama u 2014. godini I kasnije 2016. na Samitu u Varšavi i kasnije u Briselu 2017. i 2018. godine dokazala je da može. Ali samo ovo nije dovoljno. Zoni Crnog mora je i dalje potreban artikulisan i koordinisan pristup u političkim i operacionalnim terminima i sposobnost da povrati ravnotežu i odvrati neprijatelja od akcije.“
Strateški pristup je od vitalne važnosti, naglasio je šef rumunske države kojii predlaže stalni nadzor regionalnih evolucija, jačanje položaja NATO i odbrambenog kapaciteta istovremeno sa jačanjem otpora alijansinih partnera, Ukrajine, Gruzije i Republike Moldavije. Po oceni zvaničnog Bukurešta unitarno, konsolidovano i koherentno prisustvo od Baltičkog do Crnom mora je neophodno za odbranu Alijanse i efikasno odvraćanje neprijatelja. Jačanje odbrambenog kapaciteta Evropske unije je u interesu Severoatlanske alijanse, a programi i operacije treba da imaju komplementarni karakter, naglaseno je tokom konferencije. Djems Apaturai, pomočnik zamenika generalnog sekretara Severoatlanske alijanse za politička i bezbednosna pitanja objasnio je da u sadašnjem bezbednosnom kontekstu, NATO i Evropska unija treba tesnije da saradjuju. Ova saradnja, u vreme pogoršanja bezbednosne atmosfere zbog terorizma i nestabilnosti za koju je Rusija odgovorna, je neophodna za sigurnost svih zemalja članica, smatra zvaničnik NATO pakta ,,Jedna Evropa sa efikasnijom odbranom mogla bi da preuzme veće odgovornosti i veći deo zajedničkih obaveza. Ovi bi bili u koristi Severoatlanske alijanse jer su zemlje članice vlasnici kapaciteta koje stavljaju na raspolaganje Severoatlanskoj alijansi. Tesno I konsolidovano partnerstvo izmedju Severoatlanske alijanse i NATO i transatlanski odnos ostaju i dalje od vitalnog značaja za odgovor na pretnje i bezbednosne rizike za obe organizacije“ ocenjuje Evropska službe za spoljnu akciju, institucije Evropske unije osnovane 1. decembra 2010. godine koja pomaže visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu politiku i zajedničku bezbednost u obavljanju svog mandata. Zamenik generalnog sekretara ove institucije Žan Kristof Belijar insistirao je u Bukureštu na potrebi da Unija preuzme komplementarno a ne konkurentski sa Severoatlanskom alijansom veće odgovornosti prema sopstvenoj bezbednosti. Piter Doran, američki ekspert za transatlansku odbranu i energetsku bezbednost i koordinator Centra za analizu evropskih politika odnosio se na konferenciji u Bukureštu na jačanje transatlanskih odnosa: ,,Naša opranizacija posvećuje posebnu pažnju shvatanju načina na koji se mogu realizovati tesnije veze SAD sa svojim saveznicima, naročito ovde u crnomorskoj zoni. Mogu da navedem tri primera: prvi se odnosi na sardanju u bezbednosno-odbrambenoj oblasti, drugi na energiju, a treći na neraskidivu vezu, odnosno na slobodu. Ove veze omogućuju veće približavanje Rumunije i SAD.“
Rumunija je posebno zainteresovana za bezbednost posle nedavnih regionalnih evolucija, naglasio je šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu i dodao da je ovo drugi najvažniji prioritet rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije: ,,U vezi sa mnogim važnim pitanjima iz ove naše zone-naveo bih primer zapadnog Balkana- oduvek je postojala strateška konvergentnost severoatlanske aktivnosti i Evropske unije. Odavde možemo izvući važne pouke kada je reč o strateškoj koordinaciji i medjuoperativnom razvoju.“
Meleškanu je dodao da snažno zalaganje Rumunije za partnerstvo sa Evropskom unijom, Severoatlanskom alijansom i za transatlanske odnose leži u političkom DNK-u Rumunije, glavne poluge evropske bezbednosti,
