Bregzit pred ciljem (11.10.2019)
Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije bez dogovora izazvao bi gubljenje više miliona radnih mesta i miliarde evra auto industriji, upozoravaju proizvodjači automobila. Glavne evropske federecije i 17 nacionalnih federacija proivodjača automobila upozoravaju da bi Bregzit bez dogovora značio povratak carinskih tarifa, ugrozio bi proizvodne lance raznih komponenata i dodatno povečao troškove za nekoliko miliardi evra. Ovo medjutim nije jedina briga proizvodjača u vezi sa ishodom izlaska jedne članice Unije, jer ni sada, nakon neminovnog izlaska Velike Britanije iz Unije, nije jasno kako će se izlazak ostvariti. Upozorenje dolazi od autoindustrije Evropske unije koja zapošljava skoro 13,8 miliona radnika, odnosno 6% ukupne ukupne radne snage, ali zabrinutost vlada i u drugim oblastima. Iako britanski premijer Boris Džonson želi da se Bregzit ostvari 31. oktobra sa ili bez dogovora, Parlament je doneo zakon kojim obavezuje premijera da traži novi rok za Bregzit najkasnije do 31. januara 2020. godine, ako se ne postigne dogovor u dogledno vreme. Bregzit je suprotan istorijskom smislu i duhu bivšeg britanskog državnika Vinstona Čercila, koji se u svoje vreme zalagao za Sjedinjene evropske države, izjavio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u intervju za španski ElPais. Junker je izrazio žaljenje zbog neintervencije evropskog izvršnog tela 2016. godine kada je Velika Britanija organiozovala referendum o pripadnosti Evropskoj uniji i kada se 52% glasača izjasnilo za izlazak iz Unije. ,,Postojala je jedna kampanja laži i lažnih vesti pre ovog referenduma. U komisiji smo odlučili da ne intervenišemo, na traženje Dejvida Kamerona, tadašnjeg premijera Ujedinjenog Kraljevstva, što je bila velika greška“- kazao je Junker i upozorio ponovo na opasnost od povratka strogih kontrola na granici izmedju Severne Irske i Irske u slučaju izlaska Velike Britanije iz Evropske unije bez dogovora. U medjuvremenu, pokušaji postizanja dogovora se nastavljaju, a za bekstop, koji je glavni problem, traže se rešenja. Politički analitičar Julijan Kifu, direktor bukureštanskog Centra za sprečavanje sukoba ističe:,, Ovde je najveći problem, jer se radi o unutrašnjoj granici za koju postoji čuveni medjuirski mirovni sporazum. Situacija je veoma komplikovana.“
Corina Cristea, 11.10.2019, 00:38
Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije bez dogovora izazvao bi gubljenje više miliona radnih mesta i miliarde evra auto industriji, upozoravaju proizvodjači automobila. Glavne evropske federecije i 17 nacionalnih federacija proivodjača automobila upozoravaju da bi Bregzit bez dogovora značio povratak carinskih tarifa, ugrozio bi proizvodne lance raznih komponenata i dodatno povečao troškove za nekoliko miliardi evra. Ovo medjutim nije jedina briga proizvodjača u vezi sa ishodom izlaska jedne članice Unije, jer ni sada, nakon neminovnog izlaska Velike Britanije iz Unije, nije jasno kako će se izlazak ostvariti. Upozorenje dolazi od autoindustrije Evropske unije koja zapošljava skoro 13,8 miliona radnika, odnosno 6% ukupne ukupne radne snage, ali zabrinutost vlada i u drugim oblastima. Iako britanski premijer Boris Džonson želi da se Bregzit ostvari 31. oktobra sa ili bez dogovora, Parlament je doneo zakon kojim obavezuje premijera da traži novi rok za Bregzit najkasnije do 31. januara 2020. godine, ako se ne postigne dogovor u dogledno vreme. Bregzit je suprotan istorijskom smislu i duhu bivšeg britanskog državnika Vinstona Čercila, koji se u svoje vreme zalagao za Sjedinjene evropske države, izjavio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u intervju za španski ElPais. Junker je izrazio žaljenje zbog neintervencije evropskog izvršnog tela 2016. godine kada je Velika Britanija organiozovala referendum o pripadnosti Evropskoj uniji i kada se 52% glasača izjasnilo za izlazak iz Unije. ,,Postojala je jedna kampanja laži i lažnih vesti pre ovog referenduma. U komisiji smo odlučili da ne intervenišemo, na traženje Dejvida Kamerona, tadašnjeg premijera Ujedinjenog Kraljevstva, što je bila velika greška“- kazao je Junker i upozorio ponovo na opasnost od povratka strogih kontrola na granici izmedju Severne Irske i Irske u slučaju izlaska Velike Britanije iz Evropske unije bez dogovora. U medjuvremenu, pokušaji postizanja dogovora se nastavljaju, a za bekstop, koji je glavni problem, traže se rešenja. Politički analitičar Julijan Kifu, direktor bukureštanskog Centra za sprečavanje sukoba ističe:,, Ovde je najveći problem, jer se radi o unutrašnjoj granici za koju postoji čuveni medjuirski mirovni sporazum. Situacija je veoma komplikovana.“
Britanski premijer Boris Džonson tvrdi da su njegovi najnoviji predlozi ostvarljivi, ali Evropski parlament ocenjuje da se ovi ne odnose na prava rešenja za probleme ako irsku sigurnosnu mrežu treba eliminisati, odnosno ekonomiju celog ostrva, puno i integralno postovanje sporazuma i celovitost jedinstvenog tržišta.
Ministarstvo inostranih poslova Rumunije prati pažljivo proces prijavljivanja Rumuna koji rade i žive u Velikoj Britaniji za sticanje novog statusa posle Bregzita i pruža konzularnu pomoć. U medjuvremenu britanska Vlada je dala osiguranja da će se prava evropskih dršavljana poštovati bez obzira da li će Britanija izaći iz Unije sa ili bez dogovora. Na raspravi organizovanoj u Bukureštu pri kraju prošlog meseca šefica Biroa za Bregzit Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu Adina Badesku je precizirala da je 433 hiljade naših sunarodnika zvanično registrovano u Velikoj Britaniji, iako je realan broj mnogo veći:,, Proces registrovanja za novi status počeo je u Velikoj Britaniji i odvija se u optimalnim uslovima. Sada imamo 187 hiljada zahteva za dodeljivanje ovog statusa. Ocenjujemo da će mnogi podneti zahteve za novi status.“
Savetnik predsednika Trgovinnske i industrijske komore Rumunije Lazar Komanesku izjavio je na raspravi da Unija ne treba da dozvoli zakonske izuzetke jer je Ujedinjeno Kraljevstvo od samog početka 1973. godine uživalo specijalni status: “ Prvi zaključak je taj da konstrukcija evropskog projekta ubuduće treba da bude mnogo riguroznija. Pravila važe za sve. U drugom redu treba da kažemo da se Evropska unija mogla izražavati i afirmisati kao važan akter na globalnom planu tamo gde su politike bile efektivno komunitarne,“
Ako želimo da Evropska unije bude i dalje asertivna na globalnom planu, treba da proširi delokrug i na politike koje su zaista zajedničke, dodao je Lazar Komanesku.
