Crna godina za slobodu štampe (09.05.2014)
Corina Cristea, 09.05.2014, 07:53
Prošla godina bila je za slobodu štampe najcrnja u poslednoj deceniji, posebno u Egiptu, Turskoj i Ukrajini, ali i u SAD kada je reč o nacionalnoj bezbednosti. Izveštaj nevladine organizacije Fridom haus, objavljen nedavno, pokazuje da 44% stanovništva planete živi u zonama u kojima štampa nije slobodna, a 41 % gde je relativno slobodna. ’’ Svedoci smo opšteg nazadovanja slobode štampe, sa vladama i privatnim akterima koji napadaju novinare ili ograničavaju pristup dogadjajima, cenzurišući sadržaj ili otopuštajući novinare iz politickih razloga’’- upozorava Fridom haus. U izveštaju se navodi i da vlasnici koriste veliki deo štampe za sticanje političkih i ekonomskih koristi.
Sa stanovišta slobode štampe Holandija, Norveška i Švedska zauzimaju prva mesta, dok su na začelju izveštaja Fridom hausa Turkmenistan, Uzbekistan i Severna Koreja. Republika Moldavija nalazi se u donjem delu u društvu Libana i Tunisa. U krugu zemalja bez slobode stampe nalazi se i Kina, a u krugu zemalja sa delimično slobodnom štampom Indija. Ni u Rusiji štampa nije slobodna, a u SAD stanje slobode štampe je u opadanju zbog ograničenog dostavljanja informacija novinarima i pokretanja krivičnih prijava protiv novinara. Sedamdeset jedan novinar je poginuo, više od 800 je uhapšeno i oko 2000 maltretirano prošle godine u svetu- upozoravaju medjunarodne organizacije povodom Svetskog dana slobode štampe. Predstavnici Evropske komisije, telo koje je ove godine iniciralo specijalne projekte za podršku slobode štampe analizirali su izveštaj Fridom hausa. Portparol komesara za digitalnu agendu Rajan Hit je izjavio: ’’Ponosni smo na činjenicu da Evropa ima najslobodniju štampu i u više navrata sam rekao da ćemo učiniti sve što je u našim mogućnostima da podržimo slobodu štampe. Zabrinjava medjutim kada nezavisne organizacije utvrdjuju da pojedine države Evrope još ne ispunjavaju željene standarde. Evropska unija ima ograničene mogućnosti kada je reć o ovom pitanju, jer se ovde ne radi samo o zakonima već o pitanju kulture i profesionalizma novinarske zajednice.’’
U Rumuniji, koja se na ranglisti Fridom hausa, nalazi u društvu zemalja sa delimično slobodnom stampom, Aktiv voč je objavio izveštaj o slobodi štampe Fri eks. Predsednik organizacije Mirča Toma o gorućim problemima sa kojima se štampa suočaja kaže:’’Vlasnici medija nameću sopstvenu političku i ekonomsku agendu medijskim institucijama koje su pod njihovom kontrolom. Ove informacije manipulišu. Najbolji način reakcije na opasnost od manipulisanje je konsultacija više medijskih proizvoda, iz raznih medijskih izvora. Imamo tri ili četiri različite informacije i tada se treba pitati ako je istina tamo ili je treba još tražiti.’’
Fri eks konstatuje da su ’’ rumunske medijske institucije i dalje ispolitizovane i pod snažnim pritiscima poslovnh interesa koji negativno utiču na slobodu štampe.’’
Istovremeno pojedine medijske institucije zoupotrebljavaju pravo na slobodno izražavanje da bi uplašile pojdince, društvene i političke grupe pa čak i sudstvo. Koordinator projekta Fri eks Razvan Martin o trenutnom stanju rumunske štampe je istakao:’’ Štampa je podeljena i nespremna da preuzme set vrednosi i profesionalnih normi i nemočna je da se bori za sopstvena prava i tako gubi kredibilitet. Položaj novinara u odnosu na poslodavstvo je veoma vulnerabilan, tako da na osnovna novinarska prava, posebno na pravo na slobodno izražavanje negativno utiču poslodavni interesi.’’
U poruci povodom Svetskog dana slobode štampe Organizacija ujedinjenih nacija poručila je da novinari treba da rade u normalnim uslovima bez pritisaka i zaplašivanja.
