Da li nam je potrebna evropska obaveštajna služba? (14.11.2013)
Corina Cristea, 15.11.2013, 08:54
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja 56% Amerikanaca smtra prisluškivanje telefona lidera savezničkih zemalja neprihvatljivim. Prema istoj sondaži i demokrate i republikanci odbacuju ovakav vid nadzora i smatraju ovu praksu nedopustivom. Skoro 20% Amerikanaca izjavljuje da je informisano iz medija kako je savetnik Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvard Snouden odao poverljive informacije, što je izazvao oštre reakcije u Evropi i posebno u Nemačkoj, gde su informacije o navodnom prisluškivanju mobilnog telefona kancelarke Angele Merkel izazvale pravi šok. Optužen u Vašingonu za špijunažu, Snouden je pronaso utiociste u Rusiji, a američki zahtevi za ekstradicijom ostali rezultata.
Objavljivanje povelivih dokumenata naišlo je na radost terorističke mreže Al Kaida i ugrozilo operacije britanskih tajnih službi- izjavili su šefovi ovih službi na javnoj sednici britanskog parlamenta, sazvanoj sa ciljem da se povrati kredibilitet ovih institucija. Direktor unutrašnje obaveštajne službe MI5 Endrju Parker je precizirao da je od 2005. godine do sada, zahvaljujući operacijama elektronskih prisluškivanja osuječeno 34 teroristička atentata kojji su mogli da odnesu veliki broj ljudskih života. Direktori obaveštajnih službi iz Velike Britanije tvrde da je odavanje informacija u slučaju Snouden nanelo veliku štetu i ugrozilo operacije. Oni su naglasili da se skoro svakog dana prisluškuju telefonski razgovori članova terorističkih grupa iz Srednjeg istoka, Avganistana i Južne Azije, koji koristeći Snoudenove informacije pokušavaju da otklone slabe strane medjusobnog komuniciranja.
Britanski dnevnik Independent piše da se u Snoudenovim informacija sugeriše da Velika Britanija ima tajnu stanicu vrhunske tehnologije za prisluškivanje u blizini nemačkog p-arlamenta i kanceralije Angele Merkel. Ist list navodi da je slična američka stanica na krovu ambasade SAD u Berlinu , na oko 150 metara od sedišta britanske ambasade, zatvorena posle odavanja poverljivih informacija o prisluškivanju mobilnog telefona nemačke kancelarke.
U Vašingtonu, predsednik Barak Obama je izjavio da se ne raspituje kod obaveštajne službe kako prikupllja informacije o zemljamam i savezničkim vladama kada dobija izvestaje i da traži pojašnjenja samo o informacijama o neprijateljskim zemljama i teroristima. U intervju za NBC, američki predsednik je priznao da je ’’ duboko uključen’’ u operacije tajnih službi kada postoje realne pretnje po SAD. Izvestač Radio Rumunija iz Vasšiongtona Ani Sandu objašnjava:’’ Američke vlasti inistiraju na potrebi da se ne napusti program Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) za prikupljanje informacija, uprkos apelima da SAD odustanu od ovakve prakse. Pred nezavisnim telom koji garantuje tajnost, predstavnici NSA, FBI i Departmana za pravosudje naglasili su da su napori američke vlade usmereni na odbranu zemlje i saveznika od potencijalnih terorističkih napada. Oni su dali osuguranja da su i programi nadzora van teritorije SAD pod strogom kontrolom i u skladu sa američkim zakonima. Nova pitanja iskrsla su nakon što su američki mediji objavili informaciju da Nacionalna bezbednosna agencija prikuplja nelegalno podatke od korisnika Google-a i Yahoo-a, podatke koji su van servera SAD. Prema dokumentima koje je Snouden predao američkim novinarima i američki državljani su bili pog prismotrom, iako američki zakoni zabranjuju nadzor Amerikanaca bez sudskog naloga. Generalni savetnik Agencije za nacionalnu bezbednost na saslušanju je rekao da su informacije iz štampe netačne, ali nije ponudio detalje. U medjuntremenu kompanija Google izrazila je zaprepašćenje informacijama prema kojima Agencija tajno prikuplja podatke od korisnika ove mreže.’’
Za Nacionalnu bezbednosnu agenciju SAD treba da imamo kontrabalans, smatra evropski komesar za pravosudje. Vivijan Reding je predložila da se formira evropska obaveštajna služba kao odgovor na navodno američko špijuniranje evropskih institucija i državljana.
