Daljinsko obrazovanje (01.05.2020)
Eugen Coroianu, 01.05.2020, 11:29
Pandemija koronavirusa izazvala je korenite promene ljudskog društva smanjujući interakcije do minimalnih potreba, što se nije ni moglo zamisliti na početku tekuće godine. Kao u nekoj holivudskoj drami, ljudi ne izlaz iz kuće, izbegavaju susrete sa prijateljima i poznanicima i prebacuju društveni život i aktivnosti na onlajn. Virtuelna oblast kao da je nova realnost u mnogim segmentima našeg svakodnevnog života. Nekada ocrnjena, virtuelna stvarnost sada se ohrabruje i u nju ulažu pozamašna sredstva i emocije. I po svemu sudeći i posle prestanka pandemije. Novi svet se izgleda nazire na horizontu, videćemo koliko će ovo trajati. Deo ovog sveta je sigurno i obrazovanje koje u vreme pandemije prelazi na onlajn platforme. Profesori, učenici svih uzrasta pa i roditelji svaki u svom domu, pokušavaju da se priviknu na novu vrstu socijalizacije i interakcije da bi škola mogla da ide dalje. Nekima je teže, drugima lakše, mnogima skoro nemoguće zbog finansijske ili tehničke strane. Ali stavari se kreću napred ka novoj realnosti, iako u više brzina. Pitali smo predsednika Akademije Rumunije profesora Joana Aurela Popa kakava će biti budućnost obrazovanja na daljinu:,, Ja mislim da je ovo potrebno rešenje u ovakvim situacijama kada ne možemo da budemo oči u oči sa našim studentima, ali ne mislim da je ovo dugoročno rešenje. Škola od kada se ona najbolje organizovala, polazeći od starih Grka i Rimljana, predpostavlja prisustvo profesora, direktan kontakt sa pojedincima kojima je namanjena školska poruka. Ja mislim da ovo rešenje nije dužeg veka. Ovo rešenje bi se moglo koristiti više nego do sada, jer obrazovanje na daljinu postoji sada u rumunskom i medjunarodnom visokoškolskom ciklusu. Neki preferišu daljinsko obrazovanje, ali ponavljam klasično obrazovanje se ne može ničime zameniti. Ljudska poruka ide od jednog do drugog čoveka.“
Ministarstvo obrazovanja u Bukureštu napravilo je hrabar korak napred i želi da osposobljava profesore za onlajn nastavu i za nove nepredvidjene situacije poput vanrednog stanja. U školskom programu psihopedagoskog formiranja predvidjaju se discipline stručne didaktičke i praktične pripreme za razvoj kompetentnosti za integraciju tehnologije u preuniverzitetskom procesu predavanja i ocenjivanja. Ministarstvo obrazovanja predvidja i obavezu učenicka da učestvuju na onlajn nastavi, a od roditelja traže da obezbede učenicima potrebne uslove. Profesor Varužan Pambukčijan, matematičar i informatičar ne veruje ni on u dugotrajnost ove vrste nastave: ,, Ja mislim da posle ove krize nećemo biti svedoci ubrzanog razvoja ove vrste obrazovanja. Jer ćemo se posle krize vratiti ponovo klasičnoj paradigmi. Ne znam da li je ovo poželjno ili ne, jer je ovo na kraju krajeva pitanje potreba. Medjutim polazeći od ideje informatizacije, pojedine zemlje su isforsirale stvari i to u pogrešnom pravcu. Ponavljam, obrazovanje je socijalni proces, učenje je zajedničko pronalaženje zajedno sa profesorom. Ovo učenje polazi od našeg socijalnog procesa. od naše mentalne strukture koja se mnogo nije promenila.“
Medjutim postoje brojni konkrentni problemi na koje gradjansko društvo ukazuje, odnosno na pristup internetu u izolovanim seoskim sredinama, na finansijske mogčnosti roditelja i profesora, na mogućnost nadgledanja dece, informatičko znanje, logističku podršku škola. Prama naučnoj studiji napravčljenoj u Rumuniji, Zoom WhatsApp, GoogleClassroo i Facebook najčešće se koriste u daljinskom obrazovanju u vreme zatvaranja škole. Od ukupnog broja ispitanih profesora i direktora, 36% je izjavilo da je učestvovalo na kursevima o upotrebi digitalnih instrumenata. Samo jedan od petoro profesora je izjavio da je koristio laptop pre zatvaranja škole, a 19% video projektore. Samo jedan od 10-toro je koristio digitalne platforme i web sajtove, a 7% odsto upotrebilo digitalne udžbenike. Učenici najčešce koriste matematičke, jezičke i književne platforme.
