Ekonomske prognoze (17.03.2017)
Najnovije ekonomske prognoze Evropske komisije govore o realnom rastu bruto nacionalnog proizvoda Rumunije, medju najvecim u Evropskoj uniji. Procenjuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2018. godini zahvaljujući poreskom rasterećenju i povećanju ličnih dohodaka. Smanjena stopa nezaposlenosti u 2016. godini ostaće na istom nivou i u 2017. godini, dok će se negativna stopa inflacijeu 2016. godini povećati istovremeno sa bruto nacionalnim proizvodom. Medjutim, očekuje se povećanje budžetskog deficita usled smanjenja poreza i rasta javnih troškova. Evropska komisija smatra da se može probiti gornja granica deficita i u pismu upućenom Rumuniji navodi da nisu isključena skretanja sa srednjoročnih budzetskih ciljeva i ugrozavanje budžetske strukture u 2017.i 2018. godini. Prema drugim prognozama, u naredne dve godine Rumunija će zabeležiti najveću potrsnju i najveći ekonomski rast u zoni. U skladu sa državnim budžetom, Vlada je predvidela deficit ispod 3%, postujući kriterijume Mastrihta. Privredni analitičar Kristijan Paun u intervju za našu radio stanicu izmedju ostalog je rekao da ćemo uskoro dobiti odgovore na ova pitanja kada se realne cifre pojavljuju :,,Poznati su već januarski podaci i ne mozemo biti zadovoljni. Ubedjen sam da će se ovakvi rezultati zabeležiti i u prvom tromesećju, jer se u programu Vlade naglasak stavlja na preraspodelu resursi i manje na autentične mere izdvajanja resursi. Kada se preraspodeljuju resursi povećanjem plate budžetskih radnika, ova sredstva se realizuju većim pritiskom na privatni sektor koji se u ovakvim situacijama ne može vise razvijati kao ranije. Ekonomski rast privatnog sektora je onemogućen, dok u budžetskom sektoru imamo veću potrosnju, odnosno veći prosperitet zahvaljujući rastu plata. Drugim rečima uzimamo od jednih i delimo drugima.
Corina Cristea, 17.03.2017, 12:46
Najnovije ekonomske prognoze Evropske komisije govore o realnom rastu bruto nacionalnog proizvoda Rumunije, medju najvecim u Evropskoj uniji. Procenjuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2018. godini zahvaljujući poreskom rasterećenju i povećanju ličnih dohodaka. Smanjena stopa nezaposlenosti u 2016. godini ostaće na istom nivou i u 2017. godini, dok će se negativna stopa inflacijeu 2016. godini povećati istovremeno sa bruto nacionalnim proizvodom. Medjutim, očekuje se povećanje budžetskog deficita usled smanjenja poreza i rasta javnih troškova. Evropska komisija smatra da se može probiti gornja granica deficita i u pismu upućenom Rumuniji navodi da nisu isključena skretanja sa srednjoročnih budzetskih ciljeva i ugrozavanje budžetske strukture u 2017.i 2018. godini. Prema drugim prognozama, u naredne dve godine Rumunija će zabeležiti najveću potrsnju i najveći ekonomski rast u zoni. U skladu sa državnim budžetom, Vlada je predvidela deficit ispod 3%, postujući kriterijume Mastrihta. Privredni analitičar Kristijan Paun u intervju za našu radio stanicu izmedju ostalog je rekao da ćemo uskoro dobiti odgovore na ova pitanja kada se realne cifre pojavljuju :,,Poznati su već januarski podaci i ne mozemo biti zadovoljni. Ubedjen sam da će se ovakvi rezultati zabeležiti i u prvom tromesećju, jer se u programu Vlade naglasak stavlja na preraspodelu resursi i manje na autentične mere izdvajanja resursi. Kada se preraspodeljuju resursi povećanjem plate budžetskih radnika, ova sredstva se realizuju većim pritiskom na privatni sektor koji se u ovakvim situacijama ne može vise razvijati kao ranije. Ekonomski rast privatnog sektora je onemogućen, dok u budžetskom sektoru imamo veću potrosnju, odnosno veći prosperitet zahvaljujući rastu plata. Drugim rečima uzimamo od jednih i delimo drugima.
Istovremeno je povećana minimalna plate u privredi uporedo sa smanjenjem porez za mikropreduzeca, podseća privredni analitičar Kristijan Paun anlizirajući mere nove rumunske Vlade: ,,Mnogi bi mogli da kažu da su obe mere dobre, povećanje minimalne plate u privredi predstavlja dozu kiseonika za ljude sa malim platama i ima podršku sindikata, dok je smanjenje poreza za mikripredzeća podsticajna mera. Ali na nivou jednog biznisa efekat je neznatan. Povećanjem minimalne plate u privredi i smanjenjem poreza za mikropreduzeća nećemo imati veći broj mikropreduzeća, već naprotiv veći broj zatvorenih preduzeća, jer sttistički podaci pokazuju da je udeo troškova sa ličnim dohocima opasno povećan i iznosi izmedju 35 i 40%.
I predsednik Poreskog saveta Jonuc Dumitru veruje da prognoza o privrednom rastu Rumunije od 5% je veoma ambiciozna, kao i budžetski prihodi. Analiza Komisije sadrži i prognoze debalansa izmedju pojedinih članica Unije. Evropska komisija je konstatovala da postoje privredni debalnsi u 12 zemalja Unije da će se njihova situacija pažljivo pratiti. Našoj zemlji je upućeno samo formalno pismo, bez identifikovanja ekonomskih debalnsa-navode rumunske vlasti. Ministarstvo finansija u Bukureštu podseća da je Vlada preuzela obvezu da realizuje progam koji će omogciti održiv razvoj, investicije u infrastrukturu i otvaranje novih radnih mesta, postujući granicu deficita od 3%. Ovaj cilj će biti ostvaren, daju se uvervanja u Bukureštu u pismu upučenom evropskim komesarima Valdisu Dombrovskisu i Pjeru Moskovisiju, iako Evropska komisija prognozira budžetski deficit Rumunije od 3,6% u 2017. godini.
