Geopolitički izazovi u zoni Rumunije (16.10.2014)

Ekonomija Rusije je na rubu recesije, a sankcije donete protiv Moskve zbog umešanosti u sukob u Ukrajini bacile su rusku monetu na najnižu granicu u odnosu na evro i dolar. ’’ Sankcije su nelegalne i Zapad koristi ovaj instrument da se oslobodi sopstvenog gneva. Ovo nije naš put’’ –izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov zalagajući se za obnavljanje političkog dijaloga. SAD su nedavno saopštile da bi mogle da ukinu sankcije Rusiji ako će Moskva poštovati dogovor iz Minska koji je omogučio prekid vatre izmedju ukrajinskih snaga i proruskih separatista. Šta mogu da učine SAD i Evropska unija za Ukrajinu? Direktor Evroazijskog centra Atlanskog saveta iz Vašingtona, bivši ambasador SAD u Kijevu od 2003 do 2006. godine Džon Herbst u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio:’’ Treba pre svega da produžimo sa režimom oštrih snakcija Rusiji i ako će Rusija naopredovati na istok Ukrajine, SAD i Evropska unija treba da uvedu nove sektorske sankcije. Sakcije treba da ostanu na snazi i ako Moskva nece napredovati. U drugom redu SAD treba da preuzmu vodstvo, ali Zapad treba da uputi vojne resurse Ukrajini. U trećem redu NATO treba da izadje sa odlučnijim odgovorom na rusku agresiju u Ukrajini i na provokacije Rusije baltičkim državama.’’

Corina Cristea, 17.10.2014, 08:54

Ekonomija Rusije je na rubu recesije, a sankcije donete protiv Moskve zbog umešanosti u sukob u Ukrajini bacile su rusku monetu na najnižu granicu u odnosu na evro i dolar. ’’ Sankcije su nelegalne i Zapad koristi ovaj instrument da se oslobodi sopstvenog gneva. Ovo nije naš put’’ –izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov zalagajući se za obnavljanje političkog dijaloga. SAD su nedavno saopštile da bi mogle da ukinu sankcije Rusiji ako će Moskva poštovati dogovor iz Minska koji je omogučio prekid vatre izmedju ukrajinskih snaga i proruskih separatista. Šta mogu da učine SAD i Evropska unija za Ukrajinu? Direktor Evroazijskog centra Atlanskog saveta iz Vašingtona, bivši ambasador SAD u Kijevu od 2003 do 2006. godine Džon Herbst u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio:’’ Treba pre svega da produžimo sa režimom oštrih snakcija Rusiji i ako će Rusija naopredovati na istok Ukrajine, SAD i Evropska unija treba da uvedu nove sektorske sankcije. Sakcije treba da ostanu na snazi i ako Moskva nece napredovati. U drugom redu SAD treba da preuzmu vodstvo, ali Zapad treba da uputi vojne resurse Ukrajini. U trećem redu NATO treba da izadje sa odlučnijim odgovorom na rusku agresiju u Ukrajini i na provokacije Rusije baltičkim državama.’’

Pre svoje prve posete zapadu na Samitu Azija- Evropa u Milanu ruski lider Vladinmir Putin napravio je potez na pravcu smirivanja situacije u Ukrajini i najozbiljnijih konfrontacija izmedju Rusa i zapadnjaka od prestanka hladnog rata i naložio ministru odbrane da povuče ruske trupe stacionirane na granici sa bivšom sovjetskom republikom. Američki državni sekretar Džon Keri potvrdio je da se ruske snage povlače iz Ukrajine i pogranične zone, ali u borbama izmedju proruskih separatista i ukrajinskih snaga i dalje stradaju ljudi.’’ Borbe oko aerodroma u Donjecku treba da prestanu, snage i strano naoružanje treba povući i sve zarobljenke osloboditi’’- izjavio je Keri, naglasivši da se mora ponovo uspostaviti suverenitet duž ukrajinsko-ruske granice’’. Ovo su uslovi za ukidanje sankcija, podsetio je američki zvanicnik. Sa druge strane u Kijevu američa savetnica državnog sekretara SAD Viktorija Njuland je izjavila da je malo verovatno da će clanice NATO prihvatiti članstvo Ukrajine u Alijansu. Ova zemlja ’’uživa sve prednosti ove vrste saradnje’’, i ’’vrata Alijanse su otvorena za sve države koje ispunjavaju neophodne uslove’’.

Rumunija je evroatlansko ostrvo okruženo zemljama koje su naklonjene Rusiji, ocenjuju američki analitičari, eksperti za jugoistok Evrope i bivši sovjetski prostor i navode da prestonice susednih država imaju angažmane sa Rusijom. U ovoj situaciji postavlja se pitanje da li bi Rumunija mogla da bude vulnerabilna na pritiske Rusije? Edvard Lukas, uvodničar lista ’’ The Economist’’ kaže:’’ Rumunija je vulnerabilna jer ste okruženi zemljama koje imaju sporazume sa Rusijom. Bugarska na jugu, Madjarska na severozapadu ali i Ukrajina ima sporazume sa Rusijom. U stvari mi ne znamo kakav su dogovor postigli Porošenko i Putin. Moldaviji, koja je u velikoj meri pod uticajem Moskve, preti opasnost da padne pod potpuni uticaj. Zatim tu je i Srbija. Okruženi ste proruskim državama. Vi ste atlansko ostrvo okruženo zemljama koje imaju sporazume sa Rusima’’

O vulnerabilnosti govori i Džon Herbst:’’ Mislim da su sve istočnoevropske države članice NATO , poseno one u kojima žive etnički Rusi, vulnerabilne na ruske pritiske. Vladimir Putin vodi veoma agrsivnu politiku i Zapadu treba da bude ovo jasno. Ruska propaganda može da fukcionise najbolje u situaciji kada Ukrajina slabi svakim danom, kada se život stanovnika pogoršava a razočarenje raste. Rusi žele da unište sada kredibilitet Zapada u Ukrajini, gde vlasti obećavaju ono što kasnije ne mogu da ispune. Ako u zimskom periodu Ukrajina neće platiti dugove, MMF biće ponižen jer je Ukrajini dodelio novac koji prema postojećim pravilima nije zaslužila. Zatim ako će Ukrajina uzeti gas namenjen Evropi situacija će postati ponovo delikatna za zapad.’’ Džon Herbst podseća da je u poslednjih šest nedelja Rusija lansirala ozbiljne provokacije baltičkim državama: uhapsila je jednog estonskog kontraobavestajca na teritoriji Estonije u blizini granice sa Rusijom, zaplenila litvanske brodove, insistira da Litvanija protera u Rusiju litvanske državljane koji su odbili da služe vojni rok u sovjetskoj vojsci 1990. godine. Cilj svih ovih gestovova je taj da se dokaže baltičkim zemljama da nisu bezbedne kao članice NATO.