Godina rata (03.03.2023)

Posle godinu dana rata, Rusija nije ispunila nijedan zacrtani cilj Vladimira Putina. Nijedna strana do sada nije uspela da se nametne na ratnom polju i prekid rata zavisi od ishoda vojne situacije“- izjavio je rumunski politolog Kristijan Parvulesku u intervju za novinsku agenciju Adjerpres. ,,Dijalog je moguć samo kada se vojne oparacije završe“, objasnio je Parvulesku. Postoje tri varijante. Prva, Rusija pobedjuje. Druga, Ukrajina pobedjuje i treća, nijedna strana ne može da se nametne. Ova treća varijanta može dovesti do primirija na položajima u trenutku donošenja ove odluke ili na uspostavljanje mira, mira koji će potvrditi postojeću situaciju na frontu. Treća varijanta je danas neprihvatljiva za obe zaračene strane“, smantra Kristijan Parvulesku. Broj poginulih i ranjenih na obe strane je od nekoliko stotina hiljada osoba, milioni Ukrajinaca napustili su zemlju pred ratnim vihorom i mnogi ukrajinski grdovi su prosto sravnjeni sa zemljom. U intervju za Radio Rumunija Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za novu strategiju (New Strategy Center) izjavio je da je ovaj rat najveći izazov za evropsku bezbednost od početka Drugog svetskog rata i istovremeno najveći izazov za Severnoatlanski savez: ,,Sve što se desilo u ovoj godini daje za pravo Rumuniji, Poljskoj, baltičkim državama kao i drugim državama na istočnom boku NATO-a ,,koje su pokušavale da ubede zapadne saveznike da Rusija predstavlja ospasnost i da Rusiju treba zaustaviti od akcija poput onih u Gruziji 2008. godine i 2014. na Krimu, kada je Moskva anektirala poluostrvo. Nažalost, smatralo se da će dijalog i diplomatija prevagnuti nad silom. Danas imamo rat širokih razmera. Dobra strana je ta da Ukrajina prža snažan otpor. Za ovo je zaslužan heroizam cele ukrajinske nacije ali i opširan program obuke ukrajinskih snaga od 2015. godine uz pomoć SAD, Velike Britanije i drugih članica NATO-a. Praktično, ova vojska se mnogo razlikoje od one iz 2014. godine i u to smo mogli da se uverimo na terenu. Sa druge strane, videli smo šta znaci jedna korumpirana vojska, pod lošom komandom, sa pogrešno zamišljenim i sprovedenim konceptom. Sve ovo je ostavilo snažan otisak na ruski neuspeh, na svu sreću. Sa druge strane, ne treba slaviti prerano pobedu.Treba biti racionalan, jer se ovde radi o sili koja ima važne enegetske resurse, o zemlji sa 140 miliona stanovnika i naročito o političkom rukovodstvu koje je raspoloženo za nastavljanje rata. Putin neće lako odustati. Rusija je sa ekonomske tačke spremna za dugoročni rat. Praktično, nalazimo se pred dva scenarija: ili će ukrajinska strana pobediti u drugoj polovini godine, kada će Ukrajinci imati šansu da koriste zapadno oružije, mislim pre svega na oklopna vozila, tenkove, da probiju front i izoluju kopneni koridor koji vodi od Dombasa do Krima, ili ćemo imati iscrpljujuči rat, koji lako može da se produži na 2 do 3 godine, do iscrpljenosti obe strane.“

Corina Cristea, 03.03.2023, 18:25

Posle godinu dana rata, Rusija nije ispunila nijedan zacrtani cilj Vladimira Putina. Nijedna strana do sada nije uspela da se nametne na ratnom polju i prekid rata zavisi od ishoda vojne situacije“- izjavio je rumunski politolog Kristijan Parvulesku u intervju za novinsku agenciju Adjerpres. ,,Dijalog je moguć samo kada se vojne oparacije završe“, objasnio je Parvulesku. Postoje tri varijante. Prva, Rusija pobedjuje. Druga, Ukrajina pobedjuje i treća, nijedna strana ne može da se nametne. Ova treća varijanta može dovesti do primirija na položajima u trenutku donošenja ove odluke ili na uspostavljanje mira, mira koji će potvrditi postojeću situaciju na frontu. Treća varijanta je danas neprihvatljiva za obe zaračene strane“, smantra Kristijan Parvulesku. Broj poginulih i ranjenih na obe strane je od nekoliko stotina hiljada osoba, milioni Ukrajinaca napustili su zemlju pred ratnim vihorom i mnogi ukrajinski grdovi su prosto sravnjeni sa zemljom. U intervju za Radio Rumunija Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za novu strategiju (New Strategy Center) izjavio je da je ovaj rat najveći izazov za evropsku bezbednost od početka Drugog svetskog rata i istovremeno najveći izazov za Severnoatlanski savez: ,,Sve što se desilo u ovoj godini daje za pravo Rumuniji, Poljskoj, baltičkim državama kao i drugim državama na istočnom boku NATO-a ,,koje su pokušavale da ubede zapadne saveznike da Rusija predstavlja ospasnost i da Rusiju treba zaustaviti od akcija poput onih u Gruziji 2008. godine i 2014. na Krimu, kada je Moskva anektirala poluostrvo. Nažalost, smatralo se da će dijalog i diplomatija prevagnuti nad silom. Danas imamo rat širokih razmera. Dobra strana je ta da Ukrajina prža snažan otpor. Za ovo je zaslužan heroizam cele ukrajinske nacije ali i opširan program obuke ukrajinskih snaga od 2015. godine uz pomoć SAD, Velike Britanije i drugih članica NATO-a. Praktično, ova vojska se mnogo razlikoje od one iz 2014. godine i u to smo mogli da se uverimo na terenu. Sa druge strane, videli smo šta znaci jedna korumpirana vojska, pod lošom komandom, sa pogrešno zamišljenim i sprovedenim konceptom. Sve ovo je ostavilo snažan otisak na ruski neuspeh, na svu sreću. Sa druge strane, ne treba slaviti prerano pobedu.Treba biti racionalan, jer se ovde radi o sili koja ima važne enegetske resurse, o zemlji sa 140 miliona stanovnika i naročito o političkom rukovodstvu koje je raspoloženo za nastavljanje rata. Putin neće lako odustati. Rusija je sa ekonomske tačke spremna za dugoročni rat. Praktično, nalazimo se pred dva scenarija: ili će ukrajinska strana pobediti u drugoj polovini godine, kada će Ukrajinci imati šansu da koriste zapadno oružije, mislim pre svega na oklopna vozila, tenkove, da probiju front i izoluju kopneni koridor koji vodi od Dombasa do Krima, ili ćemo imati iscrpljujuči rat, koji lako može da se produži na 2 do 3 godine, do iscrpljenosti obe strane.“

U februaru prošle godine Kremlj je računao na blic pobedu ali otpor Ukrajine je osujetio ruske planove već u prvim danima rata. Kijev je primio podršku zapadnih država koje su, suprotno očekivanjima Moskve, reagovale brzo i poslale oružije i municiju Ukrajini i uvele ekonomske sankcije Rusiji. U sukobu pojavila se i manje ili više prikrivena nuklearna pretnja. Deklaracije Moskve izazvale su duboku zabrinutost i analize u centrima odlučivanja, ali i izabrinutost stanovništva. O atomskoj pretnji zamenik generalnog sekretara Severnoatlanskog saveza Mirča Džoana u intervju za Radio Rumunije je istakao: ,,Koliko je nama poznato, Ruska Federacija nema ni kapacitet ni nameru da eskalira rat u Ukrajini do rata sa Severnoatlanskim savezom. Bilo bi nelogično jer odnos snaga izmedju Ruske Federacije, oslabljene sukobom i sa manje efikasnim vojnim kapacitetima ide u korist Severnoatlanskog saveza, koji je vojno mnogo moderniji i potentniji. Ruska Federacija pokušava da iskoristi arsenal hibridnog rata i protiv zapada. A centralno oružije ovog dezinformacionog rata je plašenje nuklearnom retorikom.Kremlj pokušava praktično da preplaši zapadno javno mnjenje. Jasno je da, kada čujete sa vrha Kremlja ovaku retoriku, raste zabrinutost. Ono što zelim da kažem da bi donekle smirio zabrinutost ne vidimo nikakve znakove i inducije u ovom smislu jer bi ovo značilo i za Ruse eskalaciju do nivoa bez presedana a i oni znaju šta znači nuklearna snaga.“

Mirča Džoana je dodao da možemo očekivati dalju nuklarnu retoriku od strane Rusije i pokušaje intimidacije, sa ciljem da se oslabi jedinstvo zapada i želja da se pomogne Ukrajini.