Kuda ide Evropska unija (17.02.2017)

Širenje populizma u Evropi, kriza izazvana izlaskom Velike Britanije iz Unije, mogućnost da američka administracija odustane od trgovinskih sporazuma sa Evropljanima su po oceni nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Fransoa Olanda velike opasnosti za stabilnost kontinenta. Ovim izazovima možemo se odupreti samo ako će zemlje članice, evropske institucije, glavni politički akteri i gradjansko društvo saradjivati na obezbedjivanju stabilnosti i prosperiteta evropskih gradjana- ističu pomenuti lideri i pozivaju na jedinstvo. U celoj ovoj situaciji i finansijska strana ima veliku ulogu. Ekonomska i monetarna unija predpostavlja kordinaciju ekonomskih i fiskalnih politika zemalja članica, zajedničku monetarnu politiku i opticaj samo jedne monete, evro. Ali iako sve članice Unije učestvuju u ekonomskoj uniji, pojedine su napredovale sa integracijom i usvojile jedinstvenu monetu, formirajući takozvanu evrozonu,dok druge, poput Velike Britanije i Švedske odbile su da usvoje evro. Istovremeno zemlje koje se nalaze u procesu usvajanja ne pokazuju znake da žele da požure. Kriza je na videlo dana izbacila slabosti evra-ističe ekonomista Djozef E Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade. Štiglic smatra da sadašnja struktura vodi radije ka divergentnosti nego ka konvergentnosti. Reč je o neposrednom izazovu postovajnja jedne grupe različitih država sa jedinstvenom monetom i to u uslovima kada je politička integracija pretekla ekonomsku. Sa ekonomske tačke, perspective su ohrabrujuće. Prema zimskoj prognozi, koja je ovih dana objavljena, uglavnom sve ekonomije Evropske unije zabeležiće rast u 2017. i 2018. godini, prvi pot posle 9 godina. ,, Evropska privreda dokazala je izdržljivost na brojne šokove tokom prošle godine. Ekonomski rast se nastavlja a stopa nezposlenosti i deficiti se smanjuju. Ipak sa ovoliko visokim stepenom neizvesnosti, važno je da u svako vreme iskoristimo sve političke instrumente za podsticanje ekonomskog rasta,, smatra Pjer Moskovisi, evropski komesar za ekonomsko finansijske poslove, poreze i carine. Moskovisi objašnjava: ,,Bruto nacionalni proizvod Evropske unije povećan je za 1,9% i nastaviće ritam rasta od 1,8% u 2017. i u 2018. godini. Evrozona zabeležiće ekonomski rast od 1,6 % ove godine i od 1,8% iduće, posle privrednog rasta od 1,7% u 2016. godini. Ovo znači da već 5 godina zaredom privreda Evropske unije raste uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavala. Ovi izazovi su unutrašnje ali i medjunarodne prirode. Prošle godine Evropska unija je morala da se suoči sa najnižim ritmom rasta aktivnosti i svetske trgovine u poslednjih sedam godina. Kao i da odoli geopolitičkim tenzijama i terorističkim napadima na sopstvenoj teritoriji i u drugim delovima sveta. Kontekst je slozen i pored toga suočavamo se i sa drugim izazovima. Mislim pre svega na izlazak V. Britanije iz Evropske unije i na nezadovoljstvo pa i rastuće tenzije evropskih državljana prema mondijalizaciji. Ovo se moglo videti na izborima koji će imati efekte na svetsku privredu. Ne treba da zaboravimo ni na krhkost bankarskog sistema.’’

Corina Cristea, 17.02.2017, 09:38

Širenje populizma u Evropi, kriza izazvana izlaskom Velike Britanije iz Unije, mogućnost da američka administracija odustane od trgovinskih sporazuma sa Evropljanima su po oceni nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Fransoa Olanda velike opasnosti za stabilnost kontinenta. Ovim izazovima možemo se odupreti samo ako će zemlje članice, evropske institucije, glavni politički akteri i gradjansko društvo saradjivati na obezbedjivanju stabilnosti i prosperiteta evropskih gradjana- ističu pomenuti lideri i pozivaju na jedinstvo. U celoj ovoj situaciji i finansijska strana ima veliku ulogu. Ekonomska i monetarna unija predpostavlja kordinaciju ekonomskih i fiskalnih politika zemalja članica, zajedničku monetarnu politiku i opticaj samo jedne monete, evro. Ali iako sve članice Unije učestvuju u ekonomskoj uniji, pojedine su napredovale sa integracijom i usvojile jedinstvenu monetu, formirajući takozvanu evrozonu,dok druge, poput Velike Britanije i Švedske odbile su da usvoje evro. Istovremeno zemlje koje se nalaze u procesu usvajanja ne pokazuju znake da žele da požure. Kriza je na videlo dana izbacila slabosti evra-ističe ekonomista Djozef E Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade. Štiglic smatra da sadašnja struktura vodi radije ka divergentnosti nego ka konvergentnosti. Reč je o neposrednom izazovu postovajnja jedne grupe različitih država sa jedinstvenom monetom i to u uslovima kada je politička integracija pretekla ekonomsku. Sa ekonomske tačke, perspective su ohrabrujuće. Prema zimskoj prognozi, koja je ovih dana objavljena, uglavnom sve ekonomije Evropske unije zabeležiće rast u 2017. i 2018. godini, prvi pot posle 9 godina. ,, Evropska privreda dokazala je izdržljivost na brojne šokove tokom prošle godine. Ekonomski rast se nastavlja a stopa nezposlenosti i deficiti se smanjuju. Ipak sa ovoliko visokim stepenom neizvesnosti, važno je da u svako vreme iskoristimo sve političke instrumente za podsticanje ekonomskog rasta,, smatra Pjer Moskovisi, evropski komesar za ekonomsko finansijske poslove, poreze i carine. Moskovisi objašnjava: ,,Bruto nacionalni proizvod Evropske unije povećan je za 1,9% i nastaviće ritam rasta od 1,8% u 2017. i u 2018. godini. Evrozona zabeležiće ekonomski rast od 1,6 % ove godine i od 1,8% iduće, posle privrednog rasta od 1,7% u 2016. godini. Ovo znači da već 5 godina zaredom privreda Evropske unije raste uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavala. Ovi izazovi su unutrašnje ali i medjunarodne prirode. Prošle godine Evropska unija je morala da se suoči sa najnižim ritmom rasta aktivnosti i svetske trgovine u poslednjih sedam godina. Kao i da odoli geopolitičkim tenzijama i terorističkim napadima na sopstvenoj teritoriji i u drugim delovima sveta. Kontekst je slozen i pored toga suočavamo se i sa drugim izazovima. Mislim pre svega na izlazak V. Britanije iz Evropske unije i na nezadovoljstvo pa i rastuće tenzije evropskih državljana prema mondijalizaciji. Ovo se moglo videti na izborima koji će imati efekte na svetsku privredu. Ne treba da zaboravimo ni na krhkost bankarskog sistema.’’

Koheziju Evropske unije pogadjaju odluka Velike Britanije da izadje iz Evropske unije i odluke o obaveznim izbegličkim kvotama- upozoravaju analitičari. Sve češće štampa objavljuje komentare da nove države žele da napuste Uniju. Ova mogućnost u izbornoj 2017. godini izgleda da će za razne partije biti tema predizborne kampanje. Evropski poslanik Juliju Vinkler, podpredsednik Komisije Evropskog parlamenta za medjunarodnu trgovinu kaže: ,,Protivkrizne mere otvorile su vrata populizmui I produbile postojeće jazove. Mislim pre svega na jaz izmedju Istoka i Zapada, izmedju Severa i Juga posebno kada je rec o kulturi rada, finansijskoj disciplini, ali i reakcije istočnoevropskih društava koje su bile 50 godina iza gvozdene zavese. Sve ove stvari dobile su snažan udarac pre dve godine kada je izbila izbeglička kriza koja je pojačala sve ostale krize,,

Juliu Vinkler podseća da su dva neočekivana dogadjaja obeležila 2016 godinu – rezultat referenduma u Velikoj Britaniji o izlasku iz Evropske unije i rezultat izbora u SAD. Pored toga, naglašava Vinkler, u narednih nekoliko dana očekujemo saopštenje ministarke Tereze Mej u vezi sa startom procedura za izlazak iz Unije. Imaćemo velike promene i teško je verovati da će 2017. godina biti mirna.