O kulturi u godini obeležavanja jednog veka od ujedinjenja Rumunije

15. januar dan rodjenja velikog rumunskog pesnika Mijhaja Emineskua obeležava se ove godine istovremeno sa navršavanjem jednog veka od ujedinjenja Rumunije. Prigodne manifestacije organizuju se širom zemlje, ali se ne zaboravljaju ni problemi sa kojima se suočava rumunska kultura. Alin Čupala, profesor Bukureštanskog univerzitea, objasnio je u intervju za Radio Rumunija zbog čega nam je potreban Dan nacionalne kulture: ,,Potreban nam je ovaj dan da bismo se prisetili na nacionalnu kulturu, da se setimo da smo Rumuni, ali osim obeležavanja mnogo važniji je sta možemo da uradimo danas za rumunsku kulturu. Svesni ili ne, zaslužni ili ne, ušli smo u etapu istorije koju možemo nazvati postnacionalnom zbog integracije zemlje u Evropsku uniju. Ovo medjutim ne znači da treba da zaboravimo ko smo mi. Evropska unija ne želi nas kao držaljane koji dolaze nioktuda. Već kao Rumune, ali od nas zavisi u kojoj ćemo meri uspeti da smatramo da smo Rumuni, ne samo Evropljani. U kojoj meri ćemo uspeti da učinimo nešto konkretno da bi smo sačuvali nacionalni identitet kada živimo u globalnoj epohi u kojoj je protok slobodan, vrednosti pristižu iz celog sveta, ne samo prehrambeni proizvodi. Smatram da je pre svega ovo nas problem.

Corina Cristea, 19.01.2018, 09:01

15. januar dan rodjenja velikog rumunskog pesnika Mijhaja Emineskua obeležava se ove godine istovremeno sa navršavanjem jednog veka od ujedinjenja Rumunije. Prigodne manifestacije organizuju se širom zemlje, ali se ne zaboravljaju ni problemi sa kojima se suočava rumunska kultura. Alin Čupala, profesor Bukureštanskog univerzitea, objasnio je u intervju za Radio Rumunija zbog čega nam je potreban Dan nacionalne kulture: ,,Potreban nam je ovaj dan da bismo se prisetili na nacionalnu kulturu, da se setimo da smo Rumuni, ali osim obeležavanja mnogo važniji je sta možemo da uradimo danas za rumunsku kulturu. Svesni ili ne, zaslužni ili ne, ušli smo u etapu istorije koju možemo nazvati postnacionalnom zbog integracije zemlje u Evropsku uniju. Ovo medjutim ne znači da treba da zaboravimo ko smo mi. Evropska unija ne želi nas kao držaljane koji dolaze nioktuda. Već kao Rumune, ali od nas zavisi u kojoj ćemo meri uspeti da smatramo da smo Rumuni, ne samo Evropljani. U kojoj meri ćemo uspeti da učinimo nešto konkretno da bi smo sačuvali nacionalni identitet kada živimo u globalnoj epohi u kojoj je protok slobodan, vrednosti pristižu iz celog sveta, ne samo prehrambeni proizvodi. Smatram da je pre svega ovo nas problem.

Rumunska kultura je veoma delikatan sistem koji uspeva, uprkos manje ili više inspirisanim javnim kulturnim politikama, da se prilagodjava, naglašava profesorka Čupala, jer imamo veoma vrednu i važnu kulturu prisutnu u inostranstvu, koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa kulturnim politikama Rumunije. Imamo jednu autentičnu kulturu koju vlada ne subvencioniše, bez obzira ko ja na vlasti. Proces globalizacije je u punom razvoju i ne može se zaobilaziti, ali svaka država ima svoju kulturu, istoriju i civilizaciju od kojih ne treba da odustane. Treba sačuvati tradicije jer ako se gube odustaćemo od nacionalnog identiteta, izjavio je akademik Eudjen Simion koji bi želeo aktivniju implikaciju političara:,,Ne znam nijednu partju koja bi porucila da je kultura ustinski element nacionalnog identiteta. Sta ćemo uraditi sa kulturom? Potrebna nam je jedna politika naše kulture. Potreban nam je nacionalni projekat. Rumunska kultura je u rukama Rumuna, onih ljudi koji se brinu o ovoj zemlji, pre svega u rukama političara. Nažalost ovi ignorišu kulturu.

Nacionalni kulturni identitet neće biti marginalizovan istvremeno sa nastavljanjem evropskog puta naše zemlje- naglasio je predsednik države Klaus Johanis povodom Dana kulture, ali je istovremeno uputio alarmni signal:,, Više od jedne trecine Rumuna ne procita godisnje nijednu knjigu. Zemlja je ostala bez filmskih dvorana, a rumunski jezik postao žrtva javnih govora. Prilikom obeležavanja stogodišnjice ujedinjenja zemlje, Rumunija treba da se žalaze za veće jedinstvo oko svoje kulture. Veliki bilateralni kulturni projekti koji će obeleziti 2018. i 2019. godinu kada naša zemlja predsedava Evropskom unijom povoljna prilika su za dalje koračanje na ovom putu. Zadatak nije lak, ali sprovodjenje u delo dokazalo bi kapacitet naše zemlje da evropskom projektu da sopstveni kulturni doprinos.

Rumunska akademija obelezila je Dan nacionalne kulture simpozijmom pod nazivom ,,Rumunska kultura u godini jubileja,, a predstavništva Rumunskog kulturnog instituta organizovala brojne kulturne manifestacije. Dogadjaji koji se odvijaju ovih dana posvećeni su Danu Nacionalne kulture, a serija opsežnih priojekata stogodisnjici Velikog ujedinjenja–istorijskog procesa koji je ujedinio sve rumunske istorijske pokrajine u nacionalnu državu. Preliminarne etape bile su ujedinjenje Moldavije sa Vlaskom 1859. godine i sticanje nezavisnosti posle rata 1877-1878. Ujedinjenje Basarabije, Bukovine i Transilvanije sa Kraljevinom Rumunije formiralo je Veliku Rumuniju, glavni cilj ulaska Rumunije u Prvi svetski rat na strani Antante.