Politička i ekonomska iskušenja (09.01.2015)
Analitičari ocenjuju da je nakon ruskih akcija 2014. godina donela prve teritorijalne promene posle jugoslovenskog rata i ponovo postavila pitanje hladnog rata. Sa ekonomske tačke godinu su obelezile korekcije privrednog rasta nadole zbog neizvesntosti koja jos traja i koja će najverovatnije obeležiti i 2015. godinu, smatra ekonomista Aurelijan Dokija. Istovremeno jedna od najvažnijih evolucija u 2014. godini tesno je povezana sa potvrdjenim privrednim oporavkom SAD: ’’Američka privreda je izašla iz krize. Najavljeni privredni rast od 5% ukazuje na pozitivnu stabilizaciju koja će uticati na svetsku privredu. Povoljne evolucije za velike potršace energije došle su posle velikog smanjenja cene goriva, naročito nafte na svetskom tržištu što utiče na potrošače i stopu inflacije. Postoji inflatorni pritisak zbog evolucije cene nafte koja se snažno ispoljava i u Evropi. ’’Ako se privredne evolucije u SAD nalaze u uzlaynom trendu za Evropsku uniji i posebno evrozonu ne bi se moglo reći isto. Zemlje ovog regiona i dalje se suočavaju za mnogim problemima i generalnim trendom ekonomske stagnacije i u ovoj situaciji još ne postoji jasan pravac oporavka- dodaje Aurelijan Dokija: ’’Teško je verovati da će se ove godine dogoditi spektakularni oporavci, jer mnoge evropske države prolaze kroz izborni proces. Grčka se približava sve više prevremenim izborima i ne bi bilo iznenadjenje da ekstremistička partija Siriza osvoji veliki broj parlamentarnih mandata, a to će bez sumnje komplikovati grčke odnose sa evropskim državama i MMF-om. Pravac kojim će se Grčka kretati može da bude signal i za druge evropske države. Ove godine održaće se izbori i u Španiji. Podemos, stranka koja je odbacila mnoge aspekte u odnosima sa Evropskom unijom mogla bi da zauzme vazžno mesto u pregovorima. Iz političke zone Evropske unije stižu veliki znaci pitanja što nije nimalo dobro za privredna očekivanja.’’
Corina Cristea, 09.01.2015, 09:43
Analitičari ocenjuju da je nakon ruskih akcija 2014. godina donela prve teritorijalne promene posle jugoslovenskog rata i ponovo postavila pitanje hladnog rata. Sa ekonomske tačke godinu su obelezile korekcije privrednog rasta nadole zbog neizvesntosti koja jos traja i koja će najverovatnije obeležiti i 2015. godinu, smatra ekonomista Aurelijan Dokija. Istovremeno jedna od najvažnijih evolucija u 2014. godini tesno je povezana sa potvrdjenim privrednim oporavkom SAD: ’’Američka privreda je izašla iz krize. Najavljeni privredni rast od 5% ukazuje na pozitivnu stabilizaciju koja će uticati na svetsku privredu. Povoljne evolucije za velike potršace energije došle su posle velikog smanjenja cene goriva, naročito nafte na svetskom tržištu što utiče na potrošače i stopu inflacije. Postoji inflatorni pritisak zbog evolucije cene nafte koja se snažno ispoljava i u Evropi. ’’Ako se privredne evolucije u SAD nalaze u uzlaynom trendu za Evropsku uniji i posebno evrozonu ne bi se moglo reći isto. Zemlje ovog regiona i dalje se suočavaju za mnogim problemima i generalnim trendom ekonomske stagnacije i u ovoj situaciji još ne postoji jasan pravac oporavka- dodaje Aurelijan Dokija: ’’Teško je verovati da će se ove godine dogoditi spektakularni oporavci, jer mnoge evropske države prolaze kroz izborni proces. Grčka se približava sve više prevremenim izborima i ne bi bilo iznenadjenje da ekstremistička partija Siriza osvoji veliki broj parlamentarnih mandata, a to će bez sumnje komplikovati grčke odnose sa evropskim državama i MMF-om. Pravac kojim će se Grčka kretati može da bude signal i za druge evropske države. Ove godine održaće se izbori i u Španiji. Podemos, stranka koja je odbacila mnoge aspekte u odnosima sa Evropskom unijom mogla bi da zauzme vazžno mesto u pregovorima. Iz političke zone Evropske unije stižu veliki znaci pitanja što nije nimalo dobro za privredna očekivanja.’’
Jačanje konkurentnosti EU spada medju prioritetne zadatke letonskog predsedništva. Zadatat Ltonije nije nimalo lak jer treba da se pozabavi odnosima Unije sa Rusijom, efektima grčke krize, pitanjem energetske bezbednosti i privrednom situacijom Unije.Vasti u Rigi javljaju da žele da se priključe evropskim naporima za suzbijanje djihadističkog islamizma kao i za eliminisanje diskriminatornih stavova Londona prema istočnoevropskim državljanima koji žele da rade na slobodnom britanskom tržištu rada. Nas izveštač iz Brisel Čerasela Radulesku javlja: ’’Ne treba da zaboravimo da Letonija preuzima mandat predsedavajučeg u vreme ekonomskih neizvesnosti u EU. Zapošljavnje radne snage i socijalni položaj i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost. Nedavne ekonomske prognoze Evropske komisije nagovestile su blagi ekonomski rast i visoku stopu nezaposlnosti od skoro 25 miliona osoba od ukupno 500 miliona stanovnika. Dugotrajna nezaposlenost u EU na putu je da postane strukturna, čak i u privredama koje postižu dobre rezultate. Na diplomatskom planu odnosi EU sa Rusijom su veoma hladni i šef letonske diplomatije Erdgas Rinkevič je izjavio da će se dijalogu sa Rusijom prići pragmatično bez proruskih ili antiruskih predrasuda Prema izjavi Rinkeviča stav Letonije, zemlje koja ima brojnu rusofonsku manjinu koja večinom podržava Kremlj, je jasan: ako će se situacija u Ukrajini osetno poboljsati a prekid vatre poštvati, Riga će analizirati mogučnost ukidanja ili ublažavanja sankcija Rusiji.’’
U suprotnom Letonija će predloziti da se sankcije poostre.
(Prevod: Mirča Mihaj)
