Politika posle izbora ( 04.10.2013)

Prva medju ravnopravnim članicama Evropske unije, Nemačka je u poslednje vreme postala država sa najvecim uticajem na komunitarne politike. Demografija, solidna ekonomija u centru kontinenta pogodjenog krizom i doslednost spoljne politike omogučavaju Berlinu da utvrdjuje evropsku agendu. Zbog toga nekeodluke su i odložene čekajuci ishod nemačkih zakonodavnih izbora. Reč je pre svega o akcionim polugama bankarske unije, daljoj finansijskoj pomoći Grčkoj ili strategiji izlaska Irske iz spasonosnog programa. Eho izbora prevazilazi granice savezne vlade. Neminovna erozija posle osam godina vladanja ili umor gradjana od iste dominantne figure na političkoj sceni nisu ovoga puta funkcionisali. Naprotiv, iako nepopularni u zemljama istoka kontinenta, koje su navikle da troše više nego što proizvode, oprez, umerenost i istrogost vlade Angele Merkel uspeli su ponovo da ubede nemačko izborno telo. Sa 42% osvojenih glasova, demo-hriščani su deklasirali glavne rivale,socijal-demokrate, koji su osvojili samo 26% glasova. Trijumf vladajuće koalicije medjutim nije potpun jer tradicionalni partner gospodje Merkel, Socijal-liberalna partija, nije uspela da osvoji census od 5 % za ulazak u parlament. Za političkog analitičara Kristijana Parvuleskua rezultat izbora nije nikakvo iznenadjenje.:’’Svi su očekivali ovakav izhod jer samo nedelju dana ranije na izborima u Bavarskoj saveznici demo-hrisčana izvojevali su istorijsku pobedu, a Liberal-demokratska partija doživela težak poraz koji je samo nagovestio izhod izbora nedelju dana kasnije. Svi nemački posmatrači smatrali su da je u tom trenutku ishod odlučen. Zapravo jedina nepoznanica nemačkih izbora bila je sa kojim ce partijama Merkelova formirati alijansu, sa liberal-demokratama ili socijal-demokratama. Ako Liberal-demokratska partija ne bi usla u Parlament, i sada znamo da nije, mogla se predvideti široka alijansa sa socijal-demokratama.’’

România Internațional, 04.10.2013, 08:47

Prva medju ravnopravnim članicama Evropske unije, Nemačka je u poslednje vreme postala država sa najvecim uticajem na komunitarne politike. Demografija, solidna ekonomija u centru kontinenta pogodjenog krizom i doslednost spoljne politike omogučavaju Berlinu da utvrdjuje evropsku agendu. Zbog toga nekeodluke su i odložene čekajuci ishod nemačkih zakonodavnih izbora. Reč je pre svega o akcionim polugama bankarske unije, daljoj finansijskoj pomoći Grčkoj ili strategiji izlaska Irske iz spasonosnog programa. Eho izbora prevazilazi granice savezne vlade. Neminovna erozija posle osam godina vladanja ili umor gradjana od iste dominantne figure na političkoj sceni nisu ovoga puta funkcionisali. Naprotiv, iako nepopularni u zemljama istoka kontinenta, koje su navikle da troše više nego što proizvode, oprez, umerenost i istrogost vlade Angele Merkel uspeli su ponovo da ubede nemačko izborno telo. Sa 42% osvojenih glasova, demo-hriščani su deklasirali glavne rivale,socijal-demokrate, koji su osvojili samo 26% glasova. Trijumf vladajuće koalicije medjutim nije potpun jer tradicionalni partner gospodje Merkel, Socijal-liberalna partija, nije uspela da osvoji census od 5 % za ulazak u parlament. Za političkog analitičara Kristijana Parvuleskua rezultat izbora nije nikakvo iznenadjenje.:’’Svi su očekivali ovakav izhod jer samo nedelju dana ranije na izborima u Bavarskoj saveznici demo-hrisčana izvojevali su istorijsku pobedu, a Liberal-demokratska partija doživela težak poraz koji je samo nagovestio izhod izbora nedelju dana kasnije. Svi nemački posmatrači smatrali su da je u tom trenutku ishod odlučen. Zapravo jedina nepoznanica nemačkih izbora bila je sa kojim ce partijama Merkelova formirati alijansu, sa liberal-demokratama ili socijal-demokratama. Ako Liberal-demokratska partija ne bi usla u Parlament, i sada znamo da nije, mogla se predvideti široka alijansa sa socijal-demokratama.’’

Profesor Parvulesku nagoveštava da će takozvana velika koalicija najvećih nemačkih partija biti bez sumnje jedna asimetrična. Lider socijal-demokrata, Peter Štajnbrik, podneo je ostavku odmah posle poraza stvarivši vacuum autoriteta unutar partije. Socijal-demokrate neće uticati presudno na politike budućeg kabineta, jer je šefica vlade preuzela neke njihove teme iz predizborne kampanje. Kristijan Parvulesku objašnjava:’’ Manevarski prostor Angele Merkel je velik zbog slabog izbornog rezultata socijal-demokrata, tako da će njihove akcije biti ograničene i neće imati mogučnost da utiču na vladine politike. Ovo ne znači da će se politika štednje u Evropi produžiti. Angela Merkel je najavila neke promene i mnoge stvari koje mnogi siromašni Nemci odavno priželjkuju. Paradoksalno Nemačka, razvijena država, do sada nije garantovala minimalnu platu u privredi.’’

’’Zeleni’’, treća politička snaga Nemačke sa 10 % osvojenih glasova, izrazili su spremnost da udju u vladu zajedno sa demo-hriščanima. Kristijan Parvuleksu smatra de će najverovatnije Nemačka dobiti crno-crveni kabinet, a ne crno-zeleni:’’ Alijansa sa ekologistima ne može mnogo toga novog da donese, jer je Angela Merkel već donela odluku o zatvaranju nuklearnih centrala i preorijentaciju na druge izvore posle katastrofe u Fukušimi koja je potresla nemačko javno mnjenje.’’

Prema ustaljenoj praksi pre dve decenije, francusko-nemačka lokomotiva Evropske unije sprema se za novi start. Po oceni Filipa Rikarda, spoljnopolitičkog komentatora prestižnog pariskog lista ’’Le Mond’’, prioritet narednog perioda je harmonizacija nove vladaju’e koalicije u Berlinu, sa starim konzervativnim kancelarom, sa socijalisti;kom administracijom iz Pariza i predsednikom Fransoam Olandom i vladom koja naglo gubi popularnost. Od francusko-nemačkog dijaloga i od nemačko –francuskog kapaciteta da utiče na najvažnije odluke zavisi funkcionisanje Evropske unije.