Posledice jednog neinspirisanog zakona (02.11.2017)
Prema oceni predstavnika nacionalnih manjina u Ukrajini, član 7. zakona o obrazovanju sužava pravo na školovanje na maternjem jeziku. Zakon predvidja postepeni prelazak nastave na maternjem jeziku manjina na ukrajinski jezik. Prva faza reforme stupa na snagu 1. septembra 2018. godine, druga 1. septembra 2022. a treća i poslednja, koja se odnosi na više razrede, 2027. godine. Od 5. do 9. razreda nastava se odvija na ukrajinskom jeziku, sa elementima na nastavnom jeziku manjina. U skladu sa zakonom, pravo na školovanje na maternjm jeziku ostvaruje se u posebnim institucijama, razredima sa nastavnim jezikom na jezicima nacionalnih manjina, paralelno sa nastavom na ukrajinskom. Predvidjena je i mogućnost učenja maternjeg jezika nacionalnih manjina u pojedinim školama i kulturnim društvima i udruženjima dotičnih manjina.
Corina Cristea, 03.11.2017, 13:06
Prema oceni predstavnika nacionalnih manjina u Ukrajini, član 7. zakona o obrazovanju sužava pravo na školovanje na maternjem jeziku. Zakon predvidja postepeni prelazak nastave na maternjem jeziku manjina na ukrajinski jezik. Prva faza reforme stupa na snagu 1. septembra 2018. godine, druga 1. septembra 2022. a treća i poslednja, koja se odnosi na više razrede, 2027. godine. Od 5. do 9. razreda nastava se odvija na ukrajinskom jeziku, sa elementima na nastavnom jeziku manjina. U skladu sa zakonom, pravo na školovanje na maternjm jeziku ostvaruje se u posebnim institucijama, razredima sa nastavnim jezikom na jezicima nacionalnih manjina, paralelno sa nastavom na ukrajinskom. Predvidjena je i mogućnost učenja maternjeg jezika nacionalnih manjina u pojedinim školama i kulturnim društvima i udruženjima dotičnih manjina.
Vlasti u Rumuniji i drugim državama ovog regiona sa etničkim zajednicama u ovoj bivšoj sovjetskoj republici, kritikovale su novousvojeni zakon o obrazovanju, uz napomenu da, u skladu sa Okvirnom konvencijom o zaštiti nacionalnih manjina, države se obavezuju da priznaju pravo svakom pripadniku nacionalne manjine na školovanje na maternjiem jeziku. Bezbrojne su bile reakcije rumunske strane sve do odlaganja posete predsednika Rumunije Klausa Johanisa Ukrajini. Po oceni kritičara, zakon bi mogao da izazove sukobe, društvene nemire i nestabilnost Ukrajine. Poslanik Grigore Timiš, predstavnik rumunske zajednice, odbio je da glasa u Gornjem domu i izrazio uverenje da je odluka ukrajinskih vlasti posledica pokušaja rusifikacije na istoku zemlje, ali ova pogadja sve nacionalne manjine: ,,Ako smo mi Rumuni do nedavno mogli da se ponosimo, jer imamo 100 nacionalnih škola, sada imamo samo 70 i iz godine u godinu broj se smanjuje. Naročito u zoni Černjevca gde imamo šesdesetak škola. Aktuelni zakon predvidja nastavu na maternjem jeziku samo u zabavištu i prva četiri razreda osnovne skole. U ostalim razredima nastavni jezik je ukrajinski i samo književnost se predaje na maternjem jeziku.
U Ukrajini rumunska zajednica, koja broji skoro 500.000 osoba, živi uglavnom na istoku zemlje, na nekadašnjim rumunskim teritorijama aneksiranih Sovjetskom Savezu 1940. godine. Bukurešt je u više navrata kritikovao usvajanje novog zakona o obrazovanju. Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo za Rumune u rasejanju i Parlament zauzeli su stavove. Iako su se delegacije Rumunije i Ukrajine sastale više puta, predsednik Petro Porošenko se nije predomislio i potpisao zakon u septembru. Na zahtev Rumunije i još 5 država, slučaj je stigao pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope, gde je uvojena Rezolucija koja kritikuje ukrajinski zakon o obrazovanju. U skladu sa Rezolucijom ,,kada države preduzimaju mere za promovisanje državnog jezika treba da vode računa da se dotične mere ne kose sa merama zaštite i promovisanja jezika naconalnih manjina Jer ,,u suprotnom slučaju, rezultat je asimilacija, a ne integracija– upozorili su članovi Parlamentarne skupštine.
Postoje problemi sa poštovanjem prava na školovanje na maternjem jeziku i u Pridnjestrovlju, na istoku Republike Moldavije. Gimnazije sa rumunskim nastavnim jezikom često su meta antirumunskih politika separatista iz Pridnjestrovlja. Kao primr može poslužiti Gimnazija ,,Štefan Veliki, u naselju Grigorijopol, koja je ostala bez zgrade još pre 15. godina. U ovoj situaciji profesori moraju da putuju u Dorockuju. Direktorka gimnazije Eleonora Čerkavski kaže: ,,Obratili smo se Evropskom sudu za ljudska prava koji je presudio u našu korist. Već 5 godina insistiramo da nam se prava poštuju. Na žalost do sada ništa nije krenulo sa mrtve tačke, ništa se nije promenilo i došli smo da kažemo Ruskoj Federaciji da rana jos nije zaceljena.
Deklaracija je napravljena na mitingu ispred ambasade Ruske Federacije u Kišinjevu zbog nepoštovanja odluke Evropskog suda za ljudska prava, 19. oktobra 2012. godine. U pomenutoj se odluci konstatuje da Vlada Rusije ne poštuje pravo na obrazovanje u separatističkom Pridnjestrovlju.
