Provera energetske otpornsti (10.01.2024)
Na samom početku godine u žiži interesovanja našlo se pitanje kako se Evropa može snabdevati energijom posle prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu?.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 10.01.2025, 00:00
Na samom početku godine u žiži interesovanja našlo se pitanje kako se Evropa može snabdevati energijom posle prekida tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu?. Za Kijev razlog za prekid tranzita posle 31. decembra 2024. godine je jednostavan: Moksva treba da ostane bez jednog od glavnih finansijskih izvora za invaziju. Slovačka i Madjarska, skoro potpuno zavisne od ruskog gasa koje imaju dobre odnose sa Rusijom, kritikovale su Kijev sa napomenom da odluka o zaustavljanju tranzita ruskog gasa nije jednostavan politički gest, već veoma štetna mera za celu Evropsku uniju. Sa druge strane ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je optužio slovačkog premijera da po nalogu Rusije otvara drugi energetski front protiv Ukrajine. Uz to, ruska kompanija Gazprom je od 1. januara prekinula isporuku prirodnog gasa Pridnjestrovskoj zoni Republike Moldavije. U ovim uslovima električna centrala u Kučurganu, na levoj obali Dnjestra, koja je pod kontrolom rusofonskih secesionista, neće isporučiti struju ostalim delovima Moldavije. Male komičine struje prizvode se sada u centralama na ugalj uvezen iz okupiranog Dombasa. A zalihe ovog uglja dovoljne su samo za mesec-dva. Medjutim, teško pogodjeno Podnjestrovlje odbacilo je pomoć Kišinjeva. Moldavske vlasti, koje su proglasile vanredno energetsko stanje, uspele su bez većih poteškoća da nabave električnu energiju i gas sa desne obale Dnjestra. Prema objavljenim podacima moldavske vlade 50 % potrebnih količina struje obezbedjeno je uvozom iz Rumunije, koja je po uvezenim količimama energenata iz Rusije četvrta nezavisna država posle Švedske, Estonije i Islanda. Na nivou Evropske unije rat u Ukrajini je pokazao stepen zavisnosti od uvoza energije i naveo Brisel da traži rešenja za promenu situacije. U 2021. godini evropski uvoz iz Rusije predstavljao je 62% navodi Eurostat, a sada se ovaj procenat znatno smanjio zahvaljujući i evropskim planovima o proizvodnji zelene energije. Pred najvećim energetskim izazovomm, Evropa polako prekida zavisnost od Rusije. Na pitanje da li će obezbediti energtesku sigurnost nakon rata u Ukrajini, novinar i vojni analitičar Radu Tudor je odgovorio: ,,Sigurno. I prošle žime suočili smo se sa ruskim pretnjama. Gazprom je napravio videoclip sa smrznutom Evropom. Uspeli smo da izadjemo iz zime i ostalo nam je 30-40% količina gasa na skladištima. Želeo bi da dam primer Rumunije. Sada možemo bez ikakvih problema da izadjemo iz zime. Apelovaćemo na uvoz malih količina, ali ovo ne znači da smo zavisni već da smo povezani. Ako će Evropa naučiti da treba da se odrekne toksične zavisnosti od Rusije, za nas će ovo biti najbolja provera otpornosti i primer I za druge obasti. Zbog loše navike da budemo zavisni od kineskog tržišta, jer je radna snaga tamo jeftinija, navikli smo da budemo zavisni od Indije, Rusije itd. Po meni ovo je velika slabost i mi moramo da naučimo da valorizujemo sopstvene resurse i da se u strateškim oblastima ne oslanjamo na druge koji su nam sa ideološke tačke protivnici’’.
Energetska otpornost Evrope je od pre nekoliko godina prioritet svih evropskih projekata, ali rat u Ukrajini nalaže nove pristupe i prilagodjavanje na sadašnji geopolitički kontekst. Kada je reč o otpornosti električne oblasti u ratnim okolnostima, megaprojekti se mogu pretvarati u megaslabosti, pa čak i u oružije koje se može upotrebiti protiv nas i civilnog društva, upozoravaju eksperti. Da li mogu u ovim slučajevima mali modularni reaktori biti od pomoći? Analitičar Radu Tudor ističe: ,,Po mojoj oceni ovo je spasonosna ideja. Rumunija je medju malobrojnim zemljama Evropske unije koja koristi ovu tehnologiju. Krajem 70-tih i početkom 80-tih godina počela je realizacija projekta nuklearne energije, iako je Rumunija bila komunistička država i članica Varšavskiog ugovora. Počela je realizacija projekta nuklearne energije u saradnji sa Kanadom, članicom Severnoatlanskog saveza, i italijanskim inženjerima i napravljena je Nuklearka Černavoda. Logičan nastavak tadašnje odluke i rumunskog nuklearnog projekta bila bi da realizacija tehnologije malih mogularnih reaktora koja bi po mojoj oceni mogla da bude spasonosno rešenje za otpornost rumunske države kao i za pomoć zemljama poput Republike Moldavije koje prolaze kroz veoma teške trenutke i kojima je potrabna rumunska pomoć’’.
Ubrzanje ovog projekta donelo bi Rumuniji punu energetsku nezavisnost i istovremeno zemlja bi postala neto izvoznica energije.
