Revolucije i internet (05.07.2013)
U decembru 2010. godine Mohamed Boazizi, ulični prodavac voća iz Tunisa, zapalio se protestvujući protiv zloupotreba tadašnjeg režima predsednika Ben Alija. Podlegao ranama 10 dana pre nego što je Ben Ali podneo ostavku na ovu dužnost, ali se Boazizijev individualni protest smatra suštinskim faktorom izbijanja revolucije u Tunisu. Dve ipo godine kasnije protesti u više turskih gradova liče neodoljivo na ’’arapsko proleće’’ koje je srušilo autoritarne režime Srednjeg Istoka. U protestima ucestvuje više desetina hiljada osoba, a nezadovoljstvo tinja već duže vreme medju srednjim i nižim klasama, a društvene mreže dobijaju sve važniju ulogu u organizovanju demonstracija. O ulozi društvenih mreža, lector univerziteta dr. Eudjen Lungu kaže:’’ Ako ćemo analizirati uzroke koji su favorizovali narodne pobune u arapskom svetu, shvatićemo da su društvene mreže, internet i mobilna telefonija, imale važnu ulogu. 1989. godine stanovnici Istočne i Srednje Evrope nisu mogli da se posluže ovim sredstvima. Istorija medjutim beleži da je arapski svet, iako se radi o tradicionalističkom svetu i manje razvijenijem prostoru od drugih zona sveta, bio izložen ovim snagama globalizacije. Internet je imao veoma važnu ulogu u razvoju situacije u Libiji, Egiptu ili Siriji jer je omogučio prenos informacija društvenim mrežama, tako da su mnogi korisnici izašli na trg Tahrir ili na trgovima drugih gradova i omogučili koagulaciju društvene snage koja je smenila autokratske režime.’’
Corina Cristea, 05.07.2013, 10:17
U decembru 2010. godine Mohamed Boazizi, ulični prodavac voća iz Tunisa, zapalio se protestvujući protiv zloupotreba tadašnjeg režima predsednika Ben Alija. Podlegao ranama 10 dana pre nego što je Ben Ali podneo ostavku na ovu dužnost, ali se Boazizijev individualni protest smatra suštinskim faktorom izbijanja revolucije u Tunisu. Dve ipo godine kasnije protesti u više turskih gradova liče neodoljivo na ’’arapsko proleće’’ koje je srušilo autoritarne režime Srednjeg Istoka. U protestima ucestvuje više desetina hiljada osoba, a nezadovoljstvo tinja već duže vreme medju srednjim i nižim klasama, a društvene mreže dobijaju sve važniju ulogu u organizovanju demonstracija. O ulozi društvenih mreža, lector univerziteta dr. Eudjen Lungu kaže:’’ Ako ćemo analizirati uzroke koji su favorizovali narodne pobune u arapskom svetu, shvatićemo da su društvene mreže, internet i mobilna telefonija, imale važnu ulogu. 1989. godine stanovnici Istočne i Srednje Evrope nisu mogli da se posluže ovim sredstvima. Istorija medjutim beleži da je arapski svet, iako se radi o tradicionalističkom svetu i manje razvijenijem prostoru od drugih zona sveta, bio izložen ovim snagama globalizacije. Internet je imao veoma važnu ulogu u razvoju situacije u Libiji, Egiptu ili Siriji jer je omogučio prenos informacija društvenim mrežama, tako da su mnogi korisnici izašli na trg Tahrir ili na trgovima drugih gradova i omogučili koagulaciju društvene snage koja je smenila autokratske režime.’’
Da su Fejsbuk i Tvider olakšali oraganizovanje pobune zahvaljujući modernoj komunikaciji dokazuje i reakcija vlasti koje su blokirale pristup ovim mrežama, čak i internetu. Istovremeno pristup medjunarodnih medija je bio strogo kontrolisan, a policija je neretko kaznila i pritvorila reportere. Pod ’’arapskim prolećem’’ podrazumeva se serija protesta u nekoliko država sa autoritarnim rezimima na Srednjem istoku i u Severnoj Africi. O posledicama ’’arapskog proleća’’ profesor Eudjen Lungu kaže:’’ Prve posledice osećaju se na unutrašnjem planu, jer je smena autokratskih režima otvorila put modernizaciji dotičnih društava. Egipčani, Libijci, Sirijci maštaju o razvijenijem drustvu. Internet ih povezuje sa dogadjajima u modernom i civilizovanom svetu. Prva posledica je početak modernizacije ovih društava, postavljanje na put demokratije, iako se ovde može postaviti pitanje dali večinske islamske države mogu da prevale etape demokratizacije polazeći od zapadnih demokratskih modela. Druga posledica odnosi se na problematiku bezbednosti. Ja bih rekao da ova spektakularna promena na Srednjem istoku i u Severnoj Africi postavlja pred eksperte mnoga pitanja.’’
Profesor Lungu kaže da mnogi autori ekonomsku dimenziju smatraju razlogom narodnih pobuna, ali da nije mali broj ni onih koji evociraju geopolitičke aspekte sa religioznim karakterom. Istovremeno -dodaje profesor Lungu- ne treba zaboraviti da su autokratski ili diktatorski režimi u arapskom svetu imali višedecenijski staž. Medjutim, u Turskoj se pobununio deo turskog drustva, posebno pristalice lajičkih političkih stranaka, kemalističkog dela društva. I ovde su sredstva informisanja i drustvene mreže imali presudnu ulogu u pokretanju narodnih protesta kao i u svim zemljama koje su upoznale ’’arapsko proleće’’. Revolucije nisu više jednostavne promene, već ubrzane evolucije društvenog stanja sa kojima je svaki gradjanin odmah upoznat, čak i oni iz autarhičnih ili diktatorskih društava, tako da pojedinac nije vise ostavljen sam da se bori protiv represije. Zahvaljujući informacijama preko interneta i mobilne telefonije svi postajemo gradjani globalnog sveta.
