Rumunija na mapi vinskog turizma (20.12.2024)

O vinu postoje mnoge legende, a nastarije su lokalizovane u zonama Kaukaza, Mesopotamije i Egipta.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 20.12.2024, 00:00

O vinu postoje mnoge legende, a nastarije su lokalizovane u zonama Kaukaza, Mesopotamije i Egipta. Za Gruziju se smatra da je mesto rodjenja vina pre oko 6000 godine pre Hrista, navodi se u studiji eksperata iz sedam država. Za približan datum eksperti su keramičke posude koje su sadržale vino tretirali radioaktivnim ugljenikom. Pronadjeni su dokazi i u Iranu, Grčkoj i na Siciliji, kao i podaci o vinu iz fermentisanog groždja pomešanog sa voćem u Kini još pre 7000 godine. Eksperti kažu da je na početku vinova loza bila divlja i kasnije je pripitomljena. Najveći vinski podrum argheolozi su pronašli u pečinskom kompleksu u Jermeniji, za koji se smatra da je iz 4100 godine pre Hrista i sadrži vinsku presu, burad za fermentaciju, razne posude i seme vitalis vinifera. Iako nas vino očarava raznovrsnošču, bojom i ukusom, vino u časi je i priča o mnogim generacijama, formiranju naroda i zemalja, objasnio je gost Radio Rumunija Katalin Pakuraru sa Univerziteta za poljoprivredne nauke i veterinu u Bukureštu, predsednik najvećeg medjunarodnog konkursa vina u srednjoj i istocnoj Evropi Vinarijum: ,,Ovo je posebna karakteristika vinove loze koja je iz temelja promenila čak i migracije velikih naroda. Žitarice su skupljene i skladištene u vreme migracije i zatim upotrebljene za novu setvu, seme se čuvalo i migracija je nastavljena. Kada su ovi migratorski narodi sa istoka na zapad prošli kroz Kavkazki bazen i naišli na Vitis vinifera, ova vinova loza je ubrzo stigla i na teritoriju današnje Rumunije i Republike Moldavije gde su je sadili i nisu nastavili put jer su morali 5-6 godina da čekaj na prvi rod. Zbog toga i tvdim da su se narodi radjali i formirali oko vinove loze.’’

U Rumuniji vinova loza se gaji odavno i sada je naša zemlja medju zemljama sa najvećim površinama pod vinogradima. Po količini proizvedenog vina Rumunija zauzima 13. mesto u svetu i 6 u Evropi. Naše vino je cenjeno ne samo kod nas već i u inostranstvu. U Rumuniji postoje 8 velikih zona u kojima se gaji vinova loza, a to su Moldavijska brda, Transilvanska visoravan. Brda Muntenije (Vaške) Oltenije, Banata, Krišane i Maramureša, Dunavske terase, uzvišenja Dobrodje I u drugim manje rodnim peskovitim zonana na jugu zemlje. Svaka od ovih zona ima svoje osobine, kažu stručnjaci, u zavisnosti od nadmorske visine, izloženosti suncu i od padina, elementi koji ostavljaju pečat na sazrevanje groždja. Ove razlike su adut Rumunije, zemlje sa veliko proizvodnjom vina jer su ove eko-klimatske razlike gavni razlog za gajenje raznih sorti u pojedinim zonama i razlike u sazrevanju groždja. Katalin Pakuraru o latinskoj izreci ,,in vino veriras’’ (u vinu je istina) kaže: ,,Mi smo napravili jedinstven eksperiment na svetu, uspeli smo da formiramo glas vina, zvučni otisak i u odredjenom trenutku ustanovili da se ovi glasovi sve više razlikuju. Došli smo do logičnog zaključka- i ponavljam kao što sam rekao svaki put, možda će ostati zapisano, ja sam bio uveren da ako jedno parče silicijuma, jedan od ovih aparata može registrovati memoriju, zašto ne bismo verovali da organska materija može registrovati informaciju. Nekako staro vino je bio svedok pojedinih dogadjaja, sadrži sigurno informaciju, naš jedini problem je da još ne znamo da  odgonetnemo ovu zagonetku. Ovo po meni znači ,,in vino veritas’’

U Rumuniji oko 80 vinskih podruma bavi se vinskim turizmom. Pretežno u južnom delu zemlje, u Munteniji (Vlaškoj), i skoro jedna trećina raspolaže i smeštajem za turiste. Rumunija bi mogla bolje da iskoristi ovu turističku prednost, kaže Katalin Paduraru: ,,Mi smo u Institutu vina, gde imamo i Vinarijum, zamislili novu vrstu turizma koji je povezan sa Autoputem A7 do Moldavije i Republike Moldavije, autoput koji bi mogao da se zove i ,,vinogradarski’’. Jer prolazi pored najvećih vinogradarskih površina zemlje, od Dealul Mare, preko okruga Vranča do Moldavije. Ovo ne znači da umanjujem značaj ostalih vinogradarskih zona. Možemo razvijati novu vrstu turizma sa  kampovima. Vinski podrumi nisu u stanju da preko noći otvore hotele, ali se mogu otvarati kemping zone jer je za ove potrebna samo voda i struja. U inostranstvu postoji veliki interes za ovu vrstu turizma i vinski podrumi mogu iskoristiti ovu šansu.