Saradnja na osovini Rumunija-Belgija
U istoriji rumunskih diplomatskih odnosa 1838. godina bila je prva godina diplomatskih veza sa Belgijom, zemljom koja je u gradu Galaci, na istoku Rumunije, otvorila svoj prvi konzulat. Četiri godine kasnije konzularno predstavništvo preseljeno je u Bukurešt, 1870. godine je pretvoreno u diplomatsku agenciju, a 1880., posle priznanja nezavisnosti Rumunije, u Briselu je otvoreno prvo rumunsko diplomatsko predstavništvo na nivou legacije. 1963. godine odnosi su podignuti na nivo ambasade posle petogodišnjeg prekida, od 1941. do 1946. godine. Zajednička politička deklaracija Rumunije i Kraljevine Belgije potpisana je kasnije, 1994 godine, a naknadno i Sporazum o saradnji rumunske i francuske vlade, sporazum koji se prioritetno odnosi na obnovljivu energiju, poljoprivredu, saobraćaj, javne radove, zdravstvo, zaštitu i socijalnu pomoć, nauku, tehnologiju inovacije, zapošljavnje radne snage i društvenu integraciju. Sličan sporazum odnosi se i na saradnju Vlade Rumunije sa Vladom Valonije i Vladom francuske zajednice u Belgiji. Uspešan političko-diplomatski dijalog, tesna saradnja na trgovinskom i ekonomskom planu i saradnja na evropskom i medjunarodnom planu glavne su odlike rumunsko-belgijskih odnosa. Prema statističkim podacima u poslednjoj deceniji obim trgovinske razmene je u konstantnom porastu kao i broj belgijskih kompanija koje investiraju u Rumuniji. O pojedinim aspektima rumunsko-belgijskih odnosa Elio di Rupo, bivši premijer Belgije sada ministar predsednik u Vladi Valonije ,koji je u februaru posetio Rumuniju, članicu Svetske frankofonske organmizacije, u intervju za Radio Rumunija internacional je izmedju ostalog rekao: ,,Nalazim se ovde u prestonici Rumunije iz više razloga. U prvom redu zbog odnosa sa Rumunima koji žive u Belgiji. Prema podacima Ambasade Rumunije skoro 200 000 Rumuna živi u Belgiji, skoro polovina u Briselu. Drugi razlog je strateški položaj Rumunije prema Ukrajini i Republici Moldaviji u ovom zastrašujucem ratu koji Rusija vodi. Na ekonomskom planu Rumunija beleži privredni rast od 5% i skoro je energetski nazavisna, ima strategiju o energetskoj autonomiji, a to je veoma atraktivno za kompanije. U Rumuniji već posluje 330 kompanija i 700 kompanija iz Valonije je zaiteresovno za sve što se dešava u Rumuniji.“
Corina Cristea, 24.03.2023, 09:09
Rumuni u Belgiji su druga najbrojnija zajednica stranaca, i njihov privredni doprinos je veoma važan. Reč je uglavnom o radnicima u svim privrednim granama, od gradjevinarstva pa sve do zdravstva. Zajednica je veoma uspešno integrisana, kaže belgijski zvaničnik, i podseća da u Rumuniji posluju mnoge belgijske kompanije. Ali, dodaje Elio di Rupo, odnosi mogu da budu još interesantniji ,,potrebno je da stvorimo ekonomsku vrednost trgovinskom i proizvodnom razmenom“ Belgijski zvaničnik je podsetio da je Rumunija članica Evropske unije od 2007. godine ali nije i članica Šengen zone: ,,Zasto je to tako? Jer je potrebna jednoglasna odluka. A do sada je Holandija imala rezerve. Sećam se da je pre 10 godina u Evropskom savetu Holandija naglasila da Rumunija ima blage zakone prema strancima. Predsednik Rumunije je tada uzvratio da je Roterdam platforma za uvoz droge za celu Evropu. Sada je Holandija promenila mišljenje. Ali ne i Austrija. Izgleda da je veliki problem Evropske unije to što se nije prilikom otvaranja prema zemljama istočne Evrope ukinuo princit jednoglasnosti. Posledice su sada vidljive naročito kada je reč o ulasku Rumunije u Šengen. Dovoljo je da se jedna zemlja ne slaže, da bi se ceo proces blokirao. Ali mi treba da napredujemo.“
U vreme kada rat Rusije protiv Ukrajine ostavlja snažan pečat na Evropu Elio di Rupo je o ovom problemu, koji je već više od jedne godine u centru paznje medija, podsetio da je Belgija reagovala kao i ostale zemlje i smatrala na početku sukoba da se se pronaći diplomatsko rešenje. Nažalost danas, godinu dana kasnije, postoji jedino rešenje-odbrana od Rusije, naglasio je belgijski zvaničnik: ,,Ako će Rusija pobediti u Ukrajini, demokratije i sloboda biće na velikim mukama. Jer ne znamo kada će se Putin zaustaviti. Evolucija situacije u Ukrajini biće duga i komplikovana. Ne možemo podceniti otpor i vojni kapacitet Rusije. Nećemo pronaći uskoro rešenje. Kina interveniše, ali napredovanje ruskih snaga u Ukrajini ne uliva nadu u primirije ili hitne pregovore. Nemamo drugi izbor i u sadašnjoj situaciji treba da naoružamo Ukrajinu. Ovo i rade članice Severnoatlanskog saveza i evropske države, bez njih Ukrajina ne može izdržati. Niko ne može da predvidi ishod ovog sukoba.“
Moramo da pomognemo Ukrajini čime raspolažemo. Borbe se vode ne samo na teritoriji Ukrajine, tamo se vode fizičke borbe, dodaje Elio di Rupo, ali i u zapadnim zemljama Evropske unije postoje i ljudski, politički, društveni i ekonomski problemi.
