Šengen- teško dostižni cilj (18.12.2013)
Posle ulaska u Evropsku uniji 1. januara 2007. godine, pristupanje Šengen zoni postao je prioritetni spoljnopolitički zadatak Bukurešta. Iako je datum ulaska u Šengen bio predvidjen za 2011. godinu, cilj je još daleko, jer je Savet za unutrašnje poslove i pravosudje Evropske unije u više navrata odložio ulazak. U ovoj situaciji statut zemlje članice Šengen zone izgleda da je teško ostvarljiv. Spoljnoplitički komentator Bogdan Kirieak objašnjava: Ne postoji nikakvo logično objašnjenje. Jednostavno desilo se nešto ne u Rumuniji, već u Evropi. Demokratska i bogata Evropa nije ispunila obavezu prema Rumuniji. U Sporazumu o Šengen zoni ne piše ništa o Mehanizmu saradnje i provere, pravosudju, o romskoj manjini i o drugim sličnim stvarima. Već o tehničkom pitanju, o kontroli granica. Za kontrolu granica Rumunija je potrošila miliardu evra, a radove je obavljala poznata nemačko-francuska firma.
Corina Cristea, 18.10.2013, 08:25
Posle ulaska u Evropsku uniji 1. januara 2007. godine, pristupanje Šengen zoni postao je prioritetni spoljnopolitički zadatak Bukurešta. Iako je datum ulaska u Šengen bio predvidjen za 2011. godinu, cilj je još daleko, jer je Savet za unutrašnje poslove i pravosudje Evropske unije u više navrata odložio ulazak. U ovoj situaciji statut zemlje članice Šengen zone izgleda da je teško ostvarljiv. Spoljnoplitički komentator Bogdan Kirieak objašnjava: Ne postoji nikakvo logično objašnjenje. Jednostavno desilo se nešto ne u Rumuniji, već u Evropi. Demokratska i bogata Evropa nije ispunila obavezu prema Rumuniji. U Sporazumu o Šengen zoni ne piše ništa o Mehanizmu saradnje i provere, pravosudju, o romskoj manjini i o drugim sličnim stvarima. Već o tehničkom pitanju, o kontroli granica. Za kontrolu granica Rumunija je potrošila miliardu evra, a radove je obavljala poznata nemačko-francuska firma.
Kakve li ironije? Baš Nemacka i Francuska, zajedno sa Holandijom, imaju najveće rezerve prema ulsaku Rumunije i Bugarske u Šengen zonu. Ovog meseca nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih prebacio je rumunskim i bugarskim vlastima na slaboj integraciji Roma, što po njemu vrši snažan pritisak migracije na druge države, posebno na Nemačku. Ovaj stav nemačkog zvaničnika usledio je posle odluke nemačkog suda da jedna porodica rumunskih emigranata ima pravo na socijalnu pomoć. Ako će odluka suda postati konačna, predstavljaće razlog za snaznu migraciju ka Nemačkoj, smatra ministar, uz napomenu da vlasti u Briselu treba da provere kako Rumunija i Bugarska koriste evropske fondove za projekte društvene integracije. Replicirajući, Ministarstvo unutrasnjih poslova Rumunije ponovilo je da Rumunija ispunjava sve tehničke i pravne uslove za ulazak u Šengen zonu i da eventualnu odluku zemalja članica ne treba dovoditi u vezu sa problematikom Roma. O ovom delikatnom problemu raspravlja se i u Parizu. Članovi francuskog kabineta naglasili su i oni da Bukurešt nije uložio dovoljno napora za integraciju Roma. Podsećamo da je ranije zvanični Pariz optužio Bukurešt i Sofiju da su nesposobni da kontrolišu spoljne granice Unije. Čujmo ponovo Bogdana Kirieaka: Romska manjina koja živi sada u Francuskoj nema nikakvu vezu sa Šengenom. Romi putuju kuda oni žele, jer su evropski državljani i niko ih ne može zaustaviti na granici, ako imaju putne isprave. U ovom slučaju ličnu kartu. Kriza je potisnula Evropu u političko ludilo koje se može uporeditii sa ludilom posle velike recesije 1929/30.godine
’’Ne treba praviti konfuziju izmedju razlicitih pitanja’’- ocenio je francuski ambasador u Bukurestu, Filip Gusten, i dodao da je Šengen tehničko pitanje koje je preraslo u politicko i tiče se rumunske unutrašnje politike i unutrašnje politike svih članica Unije. Ne treba poistovetiti različite stvari. Nažalost ova konfuzija pojavljuje se sve češće u poslednjim godinama i u medijima.
Iako su sve članice Šengena priznale da su Sofija i Bukurešt ispunili tehničke uslove Rumunija i Bugarska treba da čekaju izveštaj u okviru Mehanizma saradnje i provere. Izveštaj koji odražava stanje rumunskog pravosudja biće obelodanjen tek na početku sledeće godine-saopštio je portparol Evropske komisije Mark Grej. U medjuvremenu Rumunija i Bugarska javljaju da će nastaviti inicijative na evropskom nivou za donosenje povoljne odluke o ulasku u Šengen, postujući evropske principe i pravila.
