Sirija-sve komplikovaniji algoritam (14.04.2017)

Predsednik Bašar al-Asad je čovek bez savesti koji, zajedno sa Rusijom I Iranom, ne želi mir u Siriji- izjavila je američka ambasadorka u Ujedinjenim Nacijama Niki Hejli posle zasedanja Saveta bezbednosti o osudi nedavnog hemijskog napada u Siriji, zasedanje koje je završeno bez usvojene rezolucije. Hemijski napad na pobunjeničku pokrajinu Idleb, koji je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš okvalifikovao ,,nehumanim’’,, surovim’’ i ,,ratnim zločinom’’. U napadu je poginulo više desetina ljudi a 150 je ranjeno-saopštila je Siriska opservatorija za ljudska prava. ,,Ne možemo zažmuriti pred ovim prizorima,,-izjavila je na sednici Saveta bezbednosti ambasadorka SAD, predstavljajući slike sa žrtvama napada smrtonosnim gasom. Naš izveštač iz Vašingtona Dojna Sajičuk je izmedju ostalog naglasila: ,,Napad nosi obeležije Asadovog režima koji je napao sopstveni narod tri puta hemijskim oružijem. Gospodja Helej je sugerisala da ako Svet bezbednosti neće ni sada reagovati, SAD bi mogle da reaguju: ,,Kada Savet bezbednosti konstantno ne reaguje kolektivno, postoje trenuci kada su pojedine države primorane da deluju u sopstveno ime. U ime žrtava, nadam se da će ostali članovi ovog Saveta želeti da deluju.’’- dodala je američka ambasadorka.

Corina Cristea, 14.04.2017, 07:49

Predsednik Bašar al-Asad je čovek bez savesti koji, zajedno sa Rusijom I Iranom, ne želi mir u Siriji- izjavila je američka ambasadorka u Ujedinjenim Nacijama Niki Hejli posle zasedanja Saveta bezbednosti o osudi nedavnog hemijskog napada u Siriji, zasedanje koje je završeno bez usvojene rezolucije. Hemijski napad na pobunjeničku pokrajinu Idleb, koji je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš okvalifikovao ,,nehumanim’’,, surovim’’ i ,,ratnim zločinom’’. U napadu je poginulo više desetina ljudi a 150 je ranjeno-saopštila je Siriska opservatorija za ljudska prava. ,,Ne možemo zažmuriti pred ovim prizorima,,-izjavila je na sednici Saveta bezbednosti ambasadorka SAD, predstavljajući slike sa žrtvama napada smrtonosnim gasom. Naš izveštač iz Vašingtona Dojna Sajičuk je izmedju ostalog naglasila: ,,Napad nosi obeležije Asadovog režima koji je napao sopstveni narod tri puta hemijskim oružijem. Gospodja Helej je sugerisala da ako Svet bezbednosti neće ni sada reagovati, SAD bi mogle da reaguju: ,,Kada Savet bezbednosti konstantno ne reaguje kolektivno, postoje trenuci kada su pojedine države primorane da deluju u sopstveno ime. U ime žrtava, nadam se da će ostali članovi ovog Saveta želeti da deluju.’’- dodala je američka ambasadorka.

Dva dana kasnije ispaljeno je više desetina američkih krstarećih raketa na bazu u Siriji odakle se predpostavlja da je lansiran napad režima u Bagdadu. Predsednik SAD Donald Tramp je objasnio da je naredio bombardovanje baze jer je režim Asada bez sumnje koristio hemijsko oružije protiv nevinih ljudi, kršeći medjunarodne konvencije. Medjutim Rusija nije istog mišljenja i tvrdi da ,,napad na jednu državu koja je u ratu sa teroristima predstavlja dodatnu pretnju po regionalnu i globalnu bezbednost’’. Moskva smatra da optužbe na račun sirijske vojske, koja je navodno upotrebila hemijsko oružije u pokrajini Idlib 4. aprila, ne odgovaraju istini. U Moskvi Rusko ministarstvo odbrane je predstavilo svoju verziju incidenta. Prema navodima Moskve sirijska aviacija je bombardovala skladište municije na istoku naselja Kan Šeihun, na teritoriji na kojoj se nalazi fabrika projektila sa hemijskim punjenjem. Ovo oružije je stiglo i u Irak, gde su vlasti i medjunarodne organizacije potvrdile da su teroristi koristili ovo oružije. Isto hemijsko oružije, po tvrdjama ruskih eksperata, upotrebili su sirijski radikalni pobunjenici prošle jeseni u Alepu–navodi zvanična Moskva.

U Siriji opozicija je upozorila da napad ugrožava pregovore u Ženevi uz posedovanje Organizacije ujedinjenih nacija koji nisu dali opiljive rezultate, dok u Briselu šefica evropske diplomatije Frederika Mogerini pledira za ,,snazan napor’’ za nastavljanja mirovnih pregovora. U ovoj sve komplikovanijoj situaciji traže se šanse za stabilizaciju situacije. Gost Radia Rumunija profesor Univerziteta Štefan Popesku, doktor savrmenih medjunarodnih odnosa, objašnjava: ,,Nažalost Sirija, koja je bila primer stabilnosti sve do 80-tih godina sa Hafezon al-Asadom, kome je ceo svet priznao status stratega na Srednjem i Bliskom istoku, postala je epicentar jedne dugotrajne krize odakle se destabilizuje ceo Srednji istok u širem smislu. Ova kriza kao da nema kraja, jer se isprepliću ovde bezbrojni interesi, ne samo lokalnih aktera vec i susednih regionalnih sila i velesila. Jasno je da Islamska država nije proizvod islamske teologije, već geostrategije na Srednjem i Bliskom Istoku. Istovremeno je i zelja sunita da se osvete šijitima za gubljenje vlasti u Libanu, Palestini, Siriji pa i Iraku’’ .

Uprkos opštim naporima za pronalaženje rešenja, situacija u Siriji postaje sve komplikovanija. Jer ovde nije reč samo o unutrašnjim konfrontacijama medju raznim frakcijama i taborima, već i o sve izraženijim regionalnim, geopolitičkim i geostrateškim interesima.