Sporazum o lojalnoj konkurenciji (18.03.2016)

Već skoro tri godine zemlje koje predstavljaju 70% svetske trgovine uslužnim delatnostima vode pregovore o postizanju sporazuma TISA ( Trade in Servisis Agreement). Medju 23 učesnice, Evropska unija predstavlja jedinstveni entitet. Zašto je potreban novi sporazum? Pre svega zbog potrebe propisivanja pojedinih usluga koje su se naknadno pojavile ili razvijale i nisu predvidjene sporazumom iz 1994. godine. Za primer može poslužiti digitalno tržište. Istovremeno uslužne delatnosti imaju sve veći udeo u bruto društvenom proizvodu. Prema pokazateljima Svetske banke udeo dodate vrednosti uslužnih delatnosti u globalnom bruto proizvodu raste ubrzanim ritmom, sa 53% u 1970. godini na 57% u 1990, 67% u 2000. i 70% u 2011. Sadašnji pregovori imaju za cilj utvrdjivanje minimlnog seta globalnih zahteva za trgovinu u sektorima finansijskih ili transportnih usluga. Okupljeni na plenarnoj sednici evropski poslnici glasali su u februaru za rezoluciju o orijentaciji trgovinske politike Evropske unije ka interesu komunitarnih kompanija i potrošaća. Današnje glasanje je veoma važan moment. Ponosna sam širokom podrškom političkog spektra. Juče je Evropska komisija dobila blanko ček. Danas dobija jasan parlamentarni mandat, ako se naše preporuke poštuju. TISA daje veća prava našim drzavljanima i otklanja prepreke za naše kompanije u inostranstvu. U suprotnom, Parlament neće se dvoumiti i staviće veto na ovaj sporazum- izjavila je Vivijan Reding. Jer ne želimo da TISA podriva uslužne delatnosti, kulturu, zakone o radu, standarde očuvanja čovekove sredine, zaštitu potrošaća i podataka- drugim rečima naš nacin življenja u Evropi- navodi se u Izveštaju. Da bi se zaštitile kompanije Evropske unije od nelojalne konkurencije u inostranstvu, poslanici su poverili mandate komunitarnim pregovaračima da traže izmene prakse trećih država prema kompanijama iz Evropske unije, posebno obaveznu lokalizaciju podataka ili ograničenja za strani kapital. Takodje žele manje birokretije za mala i srednja preduzeća i možda ono što je najvažnije reciprocitet kada je reč o otvaranju tržišta, posebno javnih medjunarodnih tendera, saobraćaja, finansijskih i digitalnih usluga. Usluge Evropske unije su otvorenije za stranu konkurenciju nego usluge njenih partnera. Radi se o jasnim propisima sa stanovišta konkurenije- objašnjava evroparlamentarka Norika Nikolaj: Oseća se potreba jedne vrste zaštite. Poznate su nam posledice pojedinih razvijenih finansijskih usluga u vreme krize. Postavlja se takodje pitanje otklanjanja trgovinskih prepreka sa trećim državama. Smatram da su veoma važni bili razgovori o radnoj snazi, unutrašnjoj i spoljnoj mobilnosti radne snage. Nažalost u Evropskoj uniji se oseća trend ograničavanja pristupa tržištu rada i predlog da se vrati čuvena klauzula o visokokvalifikovanoj radnoj snazi, Golden standard. Nastavlja se kradja mozgova koja je potrebna celom svetu.

Corina Cristea, 18.03.2016, 09:28

Već skoro tri godine zemlje koje predstavljaju 70% svetske trgovine uslužnim delatnostima vode pregovore o postizanju sporazuma TISA ( Trade in Servisis Agreement). Medju 23 učesnice, Evropska unija predstavlja jedinstveni entitet. Zašto je potreban novi sporazum? Pre svega zbog potrebe propisivanja pojedinih usluga koje su se naknadno pojavile ili razvijale i nisu predvidjene sporazumom iz 1994. godine. Za primer može poslužiti digitalno tržište. Istovremeno uslužne delatnosti imaju sve veći udeo u bruto društvenom proizvodu. Prema pokazateljima Svetske banke udeo dodate vrednosti uslužnih delatnosti u globalnom bruto proizvodu raste ubrzanim ritmom, sa 53% u 1970. godini na 57% u 1990, 67% u 2000. i 70% u 2011. Sadašnji pregovori imaju za cilj utvrdjivanje minimlnog seta globalnih zahteva za trgovinu u sektorima finansijskih ili transportnih usluga. Okupljeni na plenarnoj sednici evropski poslnici glasali su u februaru za rezoluciju o orijentaciji trgovinske politike Evropske unije ka interesu komunitarnih kompanija i potrošaća. Današnje glasanje je veoma važan moment. Ponosna sam širokom podrškom političkog spektra. Juče je Evropska komisija dobila blanko ček. Danas dobija jasan parlamentarni mandat, ako se naše preporuke poštuju. TISA daje veća prava našim drzavljanima i otklanja prepreke za naše kompanije u inostranstvu. U suprotnom, Parlament neće se dvoumiti i staviće veto na ovaj sporazum- izjavila je Vivijan Reding. Jer ne želimo da TISA podriva uslužne delatnosti, kulturu, zakone o radu, standarde očuvanja čovekove sredine, zaštitu potrošaća i podataka- drugim rečima naš nacin življenja u Evropi- navodi se u Izveštaju. Da bi se zaštitile kompanije Evropske unije od nelojalne konkurencije u inostranstvu, poslanici su poverili mandate komunitarnim pregovaračima da traže izmene prakse trećih država prema kompanijama iz Evropske unije, posebno obaveznu lokalizaciju podataka ili ograničenja za strani kapital. Takodje žele manje birokretije za mala i srednja preduzeća i možda ono što je najvažnije reciprocitet kada je reč o otvaranju tržišta, posebno javnih medjunarodnih tendera, saobraćaja, finansijskih i digitalnih usluga. Usluge Evropske unije su otvorenije za stranu konkurenciju nego usluge njenih partnera. Radi se o jasnim propisima sa stanovišta konkurenije- objašnjava evroparlamentarka Norika Nikolaj: Oseća se potreba jedne vrste zaštite. Poznate su nam posledice pojedinih razvijenih finansijskih usluga u vreme krize. Postavlja se takodje pitanje otklanjanja trgovinskih prepreka sa trećim državama. Smatram da su veoma važni bili razgovori o radnoj snazi, unutrašnjoj i spoljnoj mobilnosti radne snage. Nažalost u Evropskoj uniji se oseća trend ograničavanja pristupa tržištu rada i predlog da se vrati čuvena klauzula o visokokvalifikovanoj radnoj snazi, Golden standard. Nastavlja se kradja mozgova koja je potrebna celom svetu.

Podaci pokazuju da je Evropska unija uopšte glavni izvoznik ali i uvoznik usluga na svetskom nivou. U ovoj sitauciji nameće se pitanje da li je ovaj njen položaj ugrožen na neki način? Norika Nikolaj objašnjava:Ne, sada nikako, jer vodimo pregovore koji će po meni biti dugog veka, jer u svetskoj privredi u recesiji, mnoge države neće odustati od protekcionistickih mera koje otvaraju šansu za privredni razvoj i smanjenju gubitak. Ali u meri u kojoj se druge usluge razvijaju u zavisnosti od tehničke evolucije pojavljuje se rizik za usluge Evropske unije. Mislim da ćemo ove pregovore završiti u narednih 5-6 godina, jer svi znamo da je proces ratifikacije dugotrajan. Negde oko 2020-2025 možemo se nadati globalnom sporazumu o trgovini uslugama.

Evolucija strukture rumunske privrede pokazuje da se radi o privredi u usponu, koja je prošla kroz fazu pregrejavanja i sada se oporavlja, sa uslužnim sektorom koji je ispod proseka Evropske unije, ali i sa promenom strukture privrednih grana sa niskom dodatom vrednošću, kao što je recimo poljoprivreda i orijentacijom ka privrednim granama sa većom dodatom vrednošću. Ovaj trend je koristan i doprinosi ispunjavanju uslova za realnu konvergentnost sa evrozonom – ocenjuju analitičari. Prema najnovijim podacima Eurostata Rumunije je u poslednjem tromesećju prošle godine zabeležila treći privredni rast po veličini u Evropskoj uniji i po visini rasta nalazi se u društvu Švedske, Češke i Slovačke.