Sporazum o slobodnoj trgovini Republike Moldavije i Evropske unije (17.11.2017)

Evropski parlament je 13. novembra 2014. godine usvojio Sporazum o pridruživanju Republike Moldavije Evropskoj uniji. Ovaj medjunarodni sporazum predvidja saradnju u oblastima trgovine, politike bezbednosti i kulture i doprinosi većoj politickoj i ekonomskoj integraciji dva entiteta. Sporazum o pridruživanju sadrži i Sporazum o slobodnoj trgovini, čija je glavna namena otklanjanje barijera na trgovinskom putu ove bivše sovjetske republike i Unije. Sporazum omogućava svakoj strani lakši pristup tržištu sa ciljem da se eliminisu carinske takse na uvoz. Onako kako Brisel postupa sa komercijalnim partnerima iz zone slobodne trgovine, i u slučaju Moldavije predvidjene su i druge oblasti, polazeći od saznanja da se ove ne mogu odvojiti od unutrašnje politike nabavke, konkurencije, intelektualne svojine ili trajnog razvoja. Republici Moldaviji je poveren specijalni status u odnosima sa Briselom, tako da su odredbe sporazuma uskladjene sa evropskim propisima. Glavni cilj je modernizacija privrede, privlačenje evropskih investicija i bolja predvidjivost političke atmosfere. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom donosi Moldaviji i mnoge prednosti, ali po oceni evropske komesarke za trgovinu Sesilije Malštrom postoji i veliki neiskorišćeni potencijal. Povod za ovu posetu Moldavije bilo je zaladanje Vlade u Kišinjevu za produbljavanje implementacije sporazuma u vreme kada se promoskovski predsednik države Igor Dodon izjašnjava za reviziju ovog dokumenta. Na zajedničkoj pres konferenciji sa premijerom Pavelom Filipom, evropska zvaničnica govorila je i o mogućnostima za izvoz moldavskih proizvoda životinjskog porekla na evropsko tržište. Sesilija Malštrom je naglasila da osim potrebnih tehničkih uslova, odnosno propisa o sigurnosti hrane, potrebno je primeniti i predvidljive i transparentne zakone koji bi investitorima garantovali sigurnost. Izvoz Republike Moldavije na evropsko tržište je u porastu i sada se vode razgovori o izvozu mesa i jaja na ovo tržište, precizirao je Pavel Filip: ,,Odnosim se pre svega na mogućnost izvoza proizvoda životinjskog porekla. Pred nama su mnogi zadaci, ali naše perspective su veoma jasne.’’

Corina Cristea, 17.11.2017, 09:27

Evropski parlament je 13. novembra 2014. godine usvojio Sporazum o pridruživanju Republike Moldavije Evropskoj uniji. Ovaj medjunarodni sporazum predvidja saradnju u oblastima trgovine, politike bezbednosti i kulture i doprinosi većoj politickoj i ekonomskoj integraciji dva entiteta. Sporazum o pridruživanju sadrži i Sporazum o slobodnoj trgovini, čija je glavna namena otklanjanje barijera na trgovinskom putu ove bivše sovjetske republike i Unije. Sporazum omogućava svakoj strani lakši pristup tržištu sa ciljem da se eliminisu carinske takse na uvoz. Onako kako Brisel postupa sa komercijalnim partnerima iz zone slobodne trgovine, i u slučaju Moldavije predvidjene su i druge oblasti, polazeći od saznanja da se ove ne mogu odvojiti od unutrašnje politike nabavke, konkurencije, intelektualne svojine ili trajnog razvoja. Republici Moldaviji je poveren specijalni status u odnosima sa Briselom, tako da su odredbe sporazuma uskladjene sa evropskim propisima. Glavni cilj je modernizacija privrede, privlačenje evropskih investicija i bolja predvidjivost političke atmosfere. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom donosi Moldaviji i mnoge prednosti, ali po oceni evropske komesarke za trgovinu Sesilije Malštrom postoji i veliki neiskorišćeni potencijal. Povod za ovu posetu Moldavije bilo je zaladanje Vlade u Kišinjevu za produbljavanje implementacije sporazuma u vreme kada se promoskovski predsednik države Igor Dodon izjašnjava za reviziju ovog dokumenta. Na zajedničkoj pres konferenciji sa premijerom Pavelom Filipom, evropska zvaničnica govorila je i o mogućnostima za izvoz moldavskih proizvoda životinjskog porekla na evropsko tržište. Sesilija Malštrom je naglasila da osim potrebnih tehničkih uslova, odnosno propisa o sigurnosti hrane, potrebno je primeniti i predvidljive i transparentne zakone koji bi investitorima garantovali sigurnost. Izvoz Republike Moldavije na evropsko tržište je u porastu i sada se vode razgovori o izvozu mesa i jaja na ovo tržište, precizirao je Pavel Filip: ,,Odnosim se pre svega na mogućnost izvoza proizvoda životinjskog porekla. Pred nama su mnogi zadaci, ali naše perspective su veoma jasne.’’

Po oceni analitičara Vlada Curkanua trgovinski odnosi sa Evropskom unijom bili su od velike pomoći za Moldaviju posle ekonomskih šokova u poslednjih 20 godina. Istovremeno on je odbacio ideju predsednika Igora Dodona o moldavskom izvozu sirovina na rusko tržište. Vlad Curkanu smatra da je ideja Dodona štetna za domaće proizvodjace: ,,Iz cele ove frazeologije koju Igor Dodon svaki put koristi možemo zaključiti da treba da se koncentišemo na izvoz voća, povrća i vina na tržište Ruske Federacije. Ovaj model je funkcinonisao u vreme Moldavske Sovjetske Republike do 1991. godine. Izvoz sirovina na rusko tržište doneo bi nam protfit manji od 1%’’.

Posebna priča je Pridnjestrovlje. Posle parafiranja Sporazuma o pridruživanju Moldavije u novembru 2013. godine u Vilnjusu, separatističko Pridnjestrovlje uživalo je pravo na autonomne trgovinske povoljnosti, tako da je u toku dve godine 50 % izvoza separatističke zone ostvareno na tržiš te Evropske unije. Medjutim rok za trgovinske povoljnosti istekao je krajem 2015. godine. 1. januara 2016. Zona slobodne i produbljene trgovine proširena je i na teritoriju Republike Moldavije, uključujući i Pridnjestrovlje. Na ovaj način svi privredni subjekti, čak i oni iz Pridnjestrovlja mogli su da izvoze proizvode na evropsko tržište u skladu sa istim režimom slobodne trgovine. Tiraspolj je medjutim saopštio da ne želi da sprovede Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, jer je ovaj suprotan spoljnoj politici donetoj na referendumu o pribljižavanju Rusiji i integraciji u Evroazijsku uniju. Pridnjestrovlje je steklo pravo na asimetričan režim, izvozi proizvode na tržište Evro[pske unije bez takse i carini proizvode iz Evropske unije. Mnogi analitičari smatraju da je cilj ovog statusa Pridnjestrovlja ponovno ujedinjenje države, polazeći od ideje da intenzivnija ekonomska saradnja Moldavije i Evropske unije može da bude rešenje za pridnjestrovski sukob.