Šta menjaju francuski izbori ?

Centrista Emanuel Makron, lider pokreta koji je osnovan pre samo godinu dana-En Marche-(U pokretu), i Marin Le Pen, predstavnica Narodnog fronta ekstremne desnice, boriće se u drugom krugu za dužnost predsednika Francuske. 7. maja izbori se premijerno održavaju bez predstavnika konzervativne desnice i socijalističke levice. Analitičari tvrde da je ova situacija posledica neefikasnosti tradicionalnih partija u celoj Evropi i da se održavaju u vreme kada se u Evropi dešavaju korenite promene jer institucije kasne za politickim i drustvenih evolucija. ,,Želim već sada da formiram večinu koja će vladati i promeniti stvari,,-izjavio je posle prvog kruga njboljeplasirani kandidat Emanuel Makron. ,,Većina će biti sastavljena od novih lica, novih talenata i svako moze da pronadje ovde mesto. Neću pitati ljude koji će mi se pridružiti odakle dolaze, već samo ako se slažu sa revitalizacijom naše politike, obezbedjivanjema života naših državljana, oslobadjanjem energija na tržištu rada kako bi svako mogao da napraduje u ovom društvu, bez obzira odakle je došao, ako se slaže sa novom dimenzijom evropske konstrukcije,’’

Corina Cristea, 05.05.2017, 09:01

Centrista Emanuel Makron, lider pokreta koji je osnovan pre samo godinu dana-En Marche-(U pokretu), i Marin Le Pen, predstavnica Narodnog fronta ekstremne desnice, boriće se u drugom krugu za dužnost predsednika Francuske. 7. maja izbori se premijerno održavaju bez predstavnika konzervativne desnice i socijalističke levice. Analitičari tvrde da je ova situacija posledica neefikasnosti tradicionalnih partija u celoj Evropi i da se održavaju u vreme kada se u Evropi dešavaju korenite promene jer institucije kasne za politickim i drustvenih evolucija. ,,Želim već sada da formiram večinu koja će vladati i promeniti stvari,,-izjavio je posle prvog kruga njboljeplasirani kandidat Emanuel Makron. ,,Većina će biti sastavljena od novih lica, novih talenata i svako moze da pronadje ovde mesto. Neću pitati ljude koji će mi se pridružiti odakle dolaze, već samo ako se slažu sa revitalizacijom naše politike, obezbedjivanjema života naših državljana, oslobadjanjem energija na tržištu rada kako bi svako mogao da napraduje u ovom društvu, bez obzira odakle je došao, ako se slaže sa novom dimenzijom evropske konstrukcije,’’

Na suprotnom polu Marin Le Pen je nastavila izbonu kampanju poručujuci Francuzima da se nalaze pred istorijskom šansom. ,,Jer je ulog ovih izbora mondijalizacija bez ikakvih pravila koja nam ugrožava civilizaciju’’- kazala je Marin Le Pen. Na Francuzima je da biraju ili će nastaviti istim putem, bez granica i bez zaštite zbog delokalizacije radnih mesta, nelojalna medjunarodna konkurencija, masovna migracija, slobodan protok terorista, ili će se opredeliti za Francusku sa granicama koje će braniti radna mesta, kupovnu moć, bezbednost i nacionalni identitet’’ Analizirajući rezultate prvog kruga predsedničkih izbota Valentin Naumesku doktor i konferansije na Univerzitetu Babeš-Bolijaj u Klužu smatra da je dobra vest ulazak Emanuela Makrona u drugi krug i da će verovatno on 7. maja postati budući predsednik Francuske: ,,Ovim novim Predsednistvom, Francuska će ostati u Evropsku uniju i na liniji velikih liberalnih demokratija. Ovo je dobra vest. Medjutim, tradicionalne partije posleratne Frncuske republikanci i socijalisti izgubili su narodnu, demokratsku podrsku, i prvi put u istoriji 5. republike nisu uspeli da udju u drugi krug predsedničkih izbora. Ovo pokazuje da smo svedoci jedne vrste političke polarizacije na novoj osovini. Ako je do sada osovina polarizacije bila desni centar — levi centar, sa ekstemima ima ispod 10% i sa malim centrističkim partijama, sada imamo spektakularnu promenu na liniji ekstremne I centristicke partije. Reč je takodje o političkoj i ideološkoj polarizaciji, o različitim vrednostima, ali rast esktremizma, populizma antievropskih nacionalističkih pokreta leve ili desne orijentacije izazvao je i reakciju racionalne vecine demokratskog tela okupljenog oko centra. Ovo je velika šansa stvorena liberalnom proevropskom političkom centru da se politički reinventira i da izadje kao pobednik u borbi protiv ekstremne desnice.’’

Uspon ili jačanje ektremizna izaziva normalnu mobilizaciju racionalne, pristojne, uravnotežene većine koja želi da odbrani prave vrednosti-ističe Valentin Naumeku: ,,Antievropski populistički talas još nije prošao. Ovaj je dostigao najviši nivo u posleratnoj Evropi, ali na svu sreću, još nije dostigao kritičknu masu koja bi mogla da pobedi na izborima..’’

Po oceni Naumeskua najvažniji signal predsedničkih izbora u Francuskoj je taj da vecinski deo francuskog društva želi da brani svoje vrednosti- kako su postupili i Holandjani 15. marta kada je izlaznost na izbore bila od 83%. U prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 23. aprila izlaznost je bila od skoro 80%. Ovo su primeri političke angazovanosti, odgovornosti i sve ovo pokazuje da borba nije izgubljena, smatra Valentin Naumesku. Zbog medjunarodnog konteksta, aktuelni predsednički izbori u Francuskoj su možda najvazniji u poslednjim decenijama, jer Francuzi ne biraju samo predsednika, već put kojim će njihova država i Evropska unija koracati u budućnosti.