U vanrednim situacijama potrebne su vanredne mere (04.04.2025)

Direktne strane insvesticije u rumunsku privredu dostigle su 2022. godine rekordan nivo od 10 miliardi evra, što predstavlja povećanje za 12,3% u odnosu na prethodnu godinu.

Corina Cristea, 04.04.2025, 00:00

Direktne strane insvesticije u rumunsku privredu dostigle su 2022. godine rekordan nivo od 10 miliardi evra, što predstavlja povećanje za 12,3% u odnosu na prethodnu godinu. I to pre svega zahvaljujući novim uslovima i relaksaciji pandemijskih restrikcije kao i otpornosti rumunske investicione klime uprkos geopolitičkim tenzijama i energetskoj krizi. Usmerene uglavnom na industriju, trgovinu i finansijske usluge, investicije su počele postepeno da se smanjuju. U 2023. godini iznosile su oko 6,6 miliardi evra, a naredne godine pale su za još jedanu miliardu. Prema podacima Narodne banke Rumunije u januaru tekuće godine direktne strane investicije smanjene su za 50% u odnosu na isti period 2024. godine. Politička nestabilnost uticala je u velikoj meri na silazni trend investicija kao i geopolitički fakto. U medjuvremenu, medjunarodne rejting agencije pogoršale su perspejtivu Rumunije sa stabilne na negativnu, iako se naša zemlje nalazi u kategoriji koja preporučuje investicije, istina na najnižem stepenu. Sve je jasnije da su potrebne vanredne mere za poboljanje situacije, tvrde ekonomski analitičari. Univerzitetski profesor Mirča Košea je izjavio: ,,Uđli smo u period u koji je ekonomska budućnost Rumunija dosta mračna i posebno atraktivnost za inostrani kapital. Pored političke nestabilnosti, koja će se produžiti bez obzira na ishod majskih izbora, po meni situacija se razvija negativno sa geopolitičke tačke. Rumunija je u ovom periodu izolovana. Uplašila me je izjava američke ambadasade koja je preuzela govor američkog podpredsednika, koji je rekao da smo zemlja sa slabo razvijenom demokratijom. Mi smo crna ovca ove zone kada je reč o interesu nove američke administracije. Rat u Ukrajini čak i ako bi se kretao ka miru, granica sa Ruskom Federacijom nam je sve bliža. Sve ove stvari utiču na negativno na inostrane investicije. Ja mislim da je vreme za vanredne mere,’’

U vanrednim situacijama potrebne su vanredne mere i to u mnogim oblastima, dodao je Mirča Košea : ,,Prvo što treba da uradimo je da donesemo vanredne povoljnosti za inostrane investitore. Fiskalne povoljnosti koje do sada nismo doneli, zatim dodeljivanje terena da bismo bili atraktivniji od naših suseda. U drugom redu, potrebna je tesna mobilizacija ekonomske i trgovinske diplomacije. U trećem redu potrebna nam je i propaganda u pozitivnom smislu reći, da bismo pokazali da je Rumunija zemlja koja, uprkos trenutnim problemima, deficitu i nedovoljnom privlaćenju fondova, ima veće resurse od drugih i zaslužuje pažnju investitora’’.

U ovom kontekstu Mirča Košea pominje preradjivačku industriju poljoprivrednih proizvoda, energiju i turizam. Mi smo u nekoj apatiji i čekamo da neko dodje da nas pita da li želimo investicije?. Mi treba da idemo da tražimo ove investicije i to bez odlaganja, da stupamo u vezu sa novom američkom administracijom da bismo pojasnili situaciju, da bismo pokazali da u Rumuniji postoji demokratija koja istina ima i neke mane, ali koje nisu nerešive’’ Averzija prema riziku je povećana ne samo kod nas, upozorava univerzitetski profesor Danijel Dajanu, ekonomista i bivši ministar ekonomije i finansija: ,,Živimo u periodu velike neizvesnosti i nepredvidljivosti. Trampova administracija je povukla nečuvene poteze u odbosima sa Rusijom koja ratuje sa Ukrajinom. Imamo i trgovinski rat, ne samo najavljen jer se ovaj već vodi izmedju SAD i Evropske unije visokim tarifama. Najverovatnije da ćemo imati i devizni rat, jer uvek kada postoje tenzije u trgovinskim odnosima, države pokušavaju da iskoriste kurs za posticanje izvoz i usporavanje uvoza. Nije reč samo o Rumuniji. Sve ovo stvara neizvensniji i nepredvidljiviji kontekst od tradicionalnih zahteva poslovnih krugova koji traže stabilan fiskalni okvir i stabilnost ekonomske politike. Ove izmene imaju disruptivni karakter i bile su nezamislive. Ovo što se dešava posle povratka predsednika Trampa menja na neki način posleratni poredak u Evropi. Ove promene imaju efekte i na poslovne planove, dodao je Danijel Dajanu.