Vasionski projekti sa rumunskim učešćem (19.12.2014)
Okupljeni u Luksemburgu predstavnici zemalja članica Evropske vasionske agencije postigli su na početku tekućeg meseca ’’istorijski dogovor’’ o proizvodnji nove rakete Arijane 6. Reč je o modernijoj vasionskoj letelici koja treba da se lansira 2020. godine I koja će postaviti na orbiti naucne satellite ili sonde, telekomunikacijske ili televizijske satellite. Evropa je preuzela odgovornost za finansiranje ovog projekta sa 4 miliarde evra, projekat koji pored proizvodnje rakete obuhvata i izgradnju nove vasionske baze u Francuskoj Gvineji i razvijanje lansirne rampe malih dimenzija. Evropska unija ima predvidjen budžet za vasionska lansiranja od 8 miliardi evra u narednih 10 godina kako bi izdržala pred snažnom konkurencijom na tržištu lansiranja satelita.
Corina Cristea, 19.12.2014, 08:03
Okupljeni u Luksemburgu predstavnici zemalja članica Evropske vasionske agencije postigli su na početku tekućeg meseca ’’istorijski dogovor’’ o proizvodnji nove rakete Arijane 6. Reč je o modernijoj vasionskoj letelici koja treba da se lansira 2020. godine I koja će postaviti na orbiti naucne satellite ili sonde, telekomunikacijske ili televizijske satellite. Evropa je preuzela odgovornost za finansiranje ovog projekta sa 4 miliarde evra, projekat koji pored proizvodnje rakete obuhvata i izgradnju nove vasionske baze u Francuskoj Gvineji i razvijanje lansirne rampe malih dimenzija. Evropska unija ima predvidjen budžet za vasionska lansiranja od 8 miliardi evra u narednih 10 godina kako bi izdržala pred snažnom konkurencijom na tržištu lansiranja satelita.
Sada amarička privatna kompanija Spejs X lansira satellite pomoću raketa Falkon 9 po ceni od 49 do 68 miliona evra i treba očekivati u narednoj deceniji i snažnu konkurenciju Kine i Indije. Kina je uspela da stigne na mesec sa ‘’’Zecom od žada’’, dok je Indija postavila vasionsku sondu Mangalijan na orbitu Marsa po ceni koja je 10 puta niža od NASA-ine misije Maven. ’’ Ovo je veliki uspeh’’ izjavio je Žan Žak Dorden, generalni director agencije, podsećajući da je dogovor postignut posle višemesečnih pregovora u okviru Evropske vasionske agencije, posebno izmedju Francuske i Nemačke koje će dati najveći finansijski doprinos realizaciji pojekta. Pariz je preuzeo obavezu da obezbedi 52% toškova za proizvodnju Arijane 6, a Nemačka 22%. Sadašnja raketa Arijana 5 uspela je da osvoji 50% tržišta lansiranja satelita i ostvarila 62 uspešne misije. Arijana 6 proizvodiće se tehnologijom evropskih partnera kao višenamenska modularna raketa. Medju partnerima nalazi se i Rumunija, država koja je 1992. godine potpisala prvi dogovor sa Evropskom vasionskom agencijom, a od januara 2011. godine je članica Agencije sa sedistem u Parizu. Članice agencije su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Luksemburg, Norveška, Poljska Portugal, Rumunija, Španija, Švedska i Švajcarska. Pored učešća u razvoju rakete Arijane 6, na nedavnom skupu u Luksemburgu Rumunija se pridružila i zemljama koje finansiraju Medjunarodnu vasionsku stanicu tako da je postala suvlasnik Stanice zajednio sa jos 11 evropskih drzava i medjunarodnih partnera SAD, Kanade, Rusije i Japana. Prema navodima ministra za istraživanje Mihne Kostojua ovaj program je šansa za rumunske vasionske industrije. Bivši kosmonaut Dumitru Prunariu sada član Upravnog odbora Rumunske vasionske agencije izjavio je za našu radiostanicu:’’ Sada možemo obavljati sostvene eksperimente koje mogu doneti ne samo naučne već i materijalne koristi. Našim prisustvom ulazimo u drugi klub odlučivanja o medjunarodnoj vasionskoj stanici.’’
Učešće Rumunije u ovom programu je dokaz da rumunski potencijal istraživanja i inovacija može da donese konkretne rezultate i da su investicije u ovoj oblasti legitimne i opravdane — kazu rumunski zvaničnici. Prema rečima predsdenika Rumunske vasionske agencije Marijusa-Joana Pisoa Medjunarodna svemirska stanica predstavljače odličnu laboratoriju za istraživanje Sunčanog sistema. Marijus Joan Piso o drugim projektima u kojima će učestvovati i naša zemlja rekao je :’’ Biće jos enkoliko misija. Proba 3 realizovaće i vasioni teleskop dužine 144 metra za detekciju potencijalnih opasnih objekata koji dolaze iz pravca Sunca. Imamo i drugi pojekat o kruzenju oko orbite duplog asteroida .’’’
Rumunija moze da postane važan akter na tržištu nanosatelita komercijalnog tipa koji imaju sve važniju ulogu u vasionskim i kopnenima aplikacijama. Prvi eksperimant sa rumunskim učešćen realizovan je 1972. godine u Programu Interkosmos a 1981. godine Rumunija je poslala prvog kosmonatuta Dumitrua Prunariua u kosmos.
