Više novca za Rumuniju (15.06.2018)

Evropska komisija predaže modernizaciju kohezione politike, glavnog investicionog instrumenta Evropske unije u periodu 2021-2027. godina. Fondovi namenjeni Italiji i drugim zemljama koje se suočavaju sa ekonomskom krizom i migracionim talasom povečaće se za 6%, a smanjiće se za druge države komunitarnog bloka. Rumuniji će biti namenjeni fondovi u visini od 27 miliardi evra, za 8% ili 2 miliarde evra više nego u periodu 2014-2020. godina. Iznos je veoma važan jer je predstavlja 15% prošlogodišnjeg bruto društvenog proizvoda Rumunije. Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu je izjavila: ,,Prvi put u istoriji Evropske unije koheziona politika je glavni investicioni izvor Evrope i najverniji izraz solidarnosti u cilju smanjenja ekonomskih, socijalnih i teritorijalnih dispariteta u Evropi. U sadašnjim uslovima kada nas nažalost napušta Velika Britanija, drugi najveći obvenik, uspeli smo da predložimo jednu kohezionu politiku za sve zone. Ova politika ne ostavlja nijednu državu po strani, poboljšali smo pristup ovoj politici kako bismo je usaglasili sa novim prioritetima i poboljšali zaštitu državljana Evropske unije

Corina Cristea, 15.06.2018, 08:59

Evropska komisija predaže modernizaciju kohezione politike, glavnog investicionog instrumenta Evropske unije u periodu 2021-2027. godina. Fondovi namenjeni Italiji i drugim zemljama koje se suočavaju sa ekonomskom krizom i migracionim talasom povečaće se za 6%, a smanjiće se za druge države komunitarnog bloka. Rumuniji će biti namenjeni fondovi u visini od 27 miliardi evra, za 8% ili 2 miliarde evra više nego u periodu 2014-2020. godina. Iznos je veoma važan jer je predstavlja 15% prošlogodišnjeg bruto društvenog proizvoda Rumunije. Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu je izjavila: ,,Prvi put u istoriji Evropske unije koheziona politika je glavni investicioni izvor Evrope i najverniji izraz solidarnosti u cilju smanjenja ekonomskih, socijalnih i teritorijalnih dispariteta u Evropi. U sadašnjim uslovima kada nas nažalost napušta Velika Britanija, drugi najveći obvenik, uspeli smo da predložimo jednu kohezionu politiku za sve zone. Ova politika ne ostavlja nijednu državu po strani, poboljšali smo pristup ovoj politici kako bismo je usaglasili sa novim prioritetima i poboljšali zaštitu državljana Evropske unije

U finansijskom planu za 2007-2013. godinu Rumunija je izgubila 1,6 miliona evra jer nije mogla da iskoristi namenjene strukturne fondove. U aktuelnom finanijskom planu Rumuniji su namenjeni strukturni i kohezioni fondovi u visini od 25 miliardi evra. Od ovog iznosa, posle četiri i pogodine od početka finansijskog plana, Rumunija je od Evropske unije uspela da potroši samo 2,7 miliarde, odnosno sa 10%. U ovim uslovima postavlja se pitanje da li će Bukurešt uspeti da privuče veće iznse. Komesarka Korina Krecu smatra da je veoma važno da se planovi pripreme: ,,Nakon 2020. godine pružićemo veću pomoć lokalnim, urbanim i teritorijalnim vlastima koje mogu da se aktivnije bave administarcijom evropskih fondova, jer mi smatramo da regije i gradovi mnogo bolje znaju nego mi u Briselu gde treba investirati i koje su potrebe. Baziramo se na budžetu od 374 miliarde evra za sve zemlje članice. Najveći fondovi usmeriće se i dalje ka zonama kojima su ova sredstva napotrebnija. U ovu grupu pored Bugarske i Grčke spada i Rumunija kojoj su namenjeni fondovi za 8% veći u odnosu na prethodni period. Važno je da se ovi fondovi koriste za konkretne projekte. Mislim da treba na vreme da spremimo projekte kako bismo iskoristili ovu priliku.

Budžet za period 2021-2027 godina, prvi bez Velike Britanije, mogao bi se povećati do 1100 miliardi evra. Predlozi Komisije usmereni su na izdvajanje većih fondova za istraživanje, bezbednost i digitalnu ekonomiju. ,,Pojednostavili smo norme u korist malih perduzeća i perduzetnika, skola, bolnica. Svi ovi mogu lakše dolaziti do fondova- rekla je evropska komesarka Korina Krecu. Koheziona politika rangira regije u tri kategorije: manje razvijene, tranzitne i razvijene. Bruto nacionalni proizvod po stanovniku ostaje i dalje glavni uslov za dodeljivanje potrebnih fondova u cilju smanjenja ralika u razvoju i smanjenja zaostaka. Predvidjeni su i novi uslovi kako bi situacija na terenu bila jasnija, tačnije vodiće se računa o stopi nezaposlenosti mladih osoba, niskom stepenu obrazovanja, klimatskim promenama i prihvatanju i integraciji migranata. Komesarka Krecu je objasnila da su manji fondovi namenjeni Madjaskoi i Poljskoj posledica postignutih progresa ovih zemalja. Poljska je ušla u Evropsku uniju kada je njen bruto nacionalni proizvod bio blizu 50% evropskog proseka, a sada već iznosi 75% evropskog proseka. Napravljen je veliki napredak. Kada je reč o kresanju fondova zemljama koje ne poštuju principe pravne države Korina Krecu je izjavila da se priprema mehanizam kojim će se ukinuti svi fondovi zemljama koje se udaljavaju od demokratskih normi. Na izradi mehanizma se još radi jer je ovo veoma delikatno pitanje i veoma je važno da se ne ostavlja prostor za zloupotrebe.