Značaj turskog referenduma (21.04.2017)
Ideja o organizovanju referenduma o izmeni Ustava kako bi se predsedniku poverile veće nadležnosti pojavila se u Turskoj posle neuspelog državnog udara prošle godine. Ideja je došla kao dopuna politici čišćenja koja je otklonila sve neistomišljenike Redžepa Erdoana, od visokih vojnih funkcionera pa sve do pravobranilaca ili profesora. Uprkos upozorenjima Brisela da ustavni referendum za šire nadležnosti predsedniku Erdoanu neće doprineti poboljšanju odnosa izmedju Evropske unije i Turske ili bi mogao da stavi tačku na pristupni process- 16. aprila ideja o organizovanju referenduma je sprovedena u delo i Turci su prema rezultatima glasali za Erdoana i njegove pristalice. Izglasano je praktično 18 ustavna amandmana koji se pre svega ticu izvršne i zakonodavne vlasti. Izmedju ostalog ovi amandmani predvidjaju ukidanje dužnosti premijera, tako da će predsednik izabrati kabinet, a Parlamentu će biti uskracčeno pravo na inicijativu za glasanje o nepoverenju. Predsednik sada ima pravo na političku afilijaciji i može imenovati 4 od ukupno 13 sudija najviših sudova. Posle ustavnog referenduma moze se govoriti o najkorenitijoj političkoj promeni od proglašenja republike 1923.godine.
Corina Cristea, 21.04.2017, 17:02
Ideja o organizovanju referenduma o izmeni Ustava kako bi se predsedniku poverile veće nadležnosti pojavila se u Turskoj posle neuspelog državnog udara prošle godine. Ideja je došla kao dopuna politici čišćenja koja je otklonila sve neistomišljenike Redžepa Erdoana, od visokih vojnih funkcionera pa sve do pravobranilaca ili profesora. Uprkos upozorenjima Brisela da ustavni referendum za šire nadležnosti predsedniku Erdoanu neće doprineti poboljšanju odnosa izmedju Evropske unije i Turske ili bi mogao da stavi tačku na pristupni process- 16. aprila ideja o organizovanju referenduma je sprovedena u delo i Turci su prema rezultatima glasali za Erdoana i njegove pristalice. Izglasano je praktično 18 ustavna amandmana koji se pre svega ticu izvršne i zakonodavne vlasti. Izmedju ostalog ovi amandmani predvidjaju ukidanje dužnosti premijera, tako da će predsednik izabrati kabinet, a Parlamentu će biti uskracčeno pravo na inicijativu za glasanje o nepoverenju. Predsednik sada ima pravo na političku afilijaciji i može imenovati 4 od ukupno 13 sudija najviših sudova. Posle ustavnog referenduma moze se govoriti o najkorenitijoj političkoj promeni od proglašenja republike 1923.godine.
Andrej Carnea, gost Radia Rumunija, odnosio se na značaj turskog referenduma, polazeći od specifičnog demografskog i kulturnog konteksta drutva koje je oduvek bilo podeljeno, kao i od činjenice da je Ustav na snazi rezultat vojnog puča iz 80-tih godina koji deo društva nije smatrao legitimnim. Andrej Carnea objašnjava: ,,Deo društva koji nikada nije smatrao ustav demokratskim činom ne treba poistovetiti sa tradicionalnim konzervativnim islamističkim društvom, već kao deo turske ekstremne levice koja zastupa veliki deo gradskog izbornog tela. Tursko društvo napredovalo je na nivou demografske i kulturne strukture. Glas ovog anatolskog ruralnog i konzervativnog dela islamističke orijentacije stekao je u poslednjoj deceniji, u vreme administracije Erdoan, sve snažniji uticaj u turskom društvu.
Ovo se dešavalo zahvaljujući zapaženom ekonomskom uspehu koji se poklapa sa administracijom Erdoana, iako ova nije on jedina zaslužna, već pre svega zahvaljujući odnosima sa Evropskom unijom, Sporazumu o pridrživanju i rastućim inostranim investicijama. Kako će gledati drugi deo. Podsecajući da su ogromna ekonomska snaga i monopol na odluke u Turskoj u rukama obrazovane turske elite, Andrej Carnea smatra da tenzije neće pretstati: ,,Ova obrazovana urbana elita, kojoj istina za volju krupcija nije uvek strana, preuzela je ekonomsku moč Turske, i ovde mislimo na ekonomske porodice integrisane uspravno, sa vezama sa vojnimi i civilnim sistemom, delegitimisana je danas. Sada se ova klasična podela pridodaje novoj podeli izmedju napredne, moderne i konzervativne islamističke Turske. Da bi situacija bila još komplikovanija, u složenom kontekstu kada je Evropa u krizi, mnogobrojna turska dijaspora ima i svoju ulogu. Istu podelu videli smo i u Evropi- ako je dijaspora u skandinavkim državama i južnim zemljama Evrope u velikoj meri glsaala protiv, mladja turska dijaspora koja je došla iz Antalije u Nemačku, Holandiji i Austriju gasala je pretežno za.
Za analitičare, referendum je predstavljao izglasavanje poverenja Redžepu Erdoganu i državi koju želi. Državi nad kojom će Erdoan imati punu kontrolu, uprkos malim razlikama izmedju pristalica i protivnika predsednikovih apsolutističkih ambicija. Strahuje se da će pobeda na referendumu ohrabriti Redžepa Erdogana da ide dalje sa obećanim ustavnim promenama i ponovo uvesti smrtnu kaznu.
